Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Član tima japanskog premijera „sprečava’ reporterku na konferenciji za štampu zbog „širenja dezinformacija’ o štetama za životnu sredinu

Vladin projekt popunjavanja u Henoko zalivu u Okinavi. Pitanja o korišćenju ekološki štetne crvene zemlje u ovom projektu dovela su do zahteva da jedna novinarka bude isključena iz konferencije za štampu. Slika se uveliko deli na društvenim mrežama.

Odluka japanskih vladinih službenika da  „spreče” postavljanje pitanja od strane neimenovanog novinara tokom konferencija za štampu je probudilo druge novinare.

Ovaj nesporazum je ponovo podigao dugogodišnja pitanja o uticaju na životnu okolinu kontraverzne nove baze za američke marince koja se gradi u jugozapadnoj pokrajini Okinave.

Početkom 2019. godine, službenici iz Vladine kancelarije (vladino ministarstvo koje usklađuje rad premijera Abe Shinza) naredili su klubu novinara koji pokriva Vladinu kancelariju da „spreči” određenu novinarku od postavlja pitanja tokom dnevnih konferencija za štampu koje prate japanskog premijera. Vladina kancelarija je takođe optužila novinarku za „širenje dezinformacija” o negativnom uticaju akcije popunjavanja na životnu sredinu.

Neimenovani reporter o kojem je reč je najverovatnije Mochizuki Isoko, novinarka dnevnog lista Tokio Shimbun, poznata po postavljanju teških pitanja.

U Japanu, predstavnici novinskih kuća obično dobijaju pristup političarima i vladinim službenicima preko novinarskih klubova koji regulišu aktivnosti članova, a mogu čak i isključiti novinare ili novinske kuće. S druge strane, određeni izvori, kao što su vladina ministarstva, mogu uskratiti ili ograničiti pristup novinarskim klubovima. Međutim, neobično je kada se zabrane ili spreče aktivnosti novinara iz medijskih kuća kao što je Tokyo Shimbun, istaknut dnevni list poznat po svom pristupu praćenja vladinih aktivnosti.

Reporterka je dovela u pitanje uticaj izgradnje baze američkih marinaca na životnu sredinu

Izgleda da je Mochizuki naljutila Vladinu kancelariju tokom konferencije za štampu 26. decembra, kada je pitala o opasnostima od zagađenja životne sredine na kontroverznom gradilištu u Okinavi.

Da bi izgradili dugo planiranu bazu za američke marince koji su stalno stacionirani u Okinavi, pesak i kamenje se koriste za izgradnju veštačkog ostrva u zalivu kod Henoka, opštine oko 65 km severno udaljene od Naha, Okinava.

Ovaj projekt uništava i bukvalno zatrpava postojeća staništa tropskog korala u zalivu. Prijavljeno je da se u projektu koristi jeftina crvena zemlja, umesto šljunka koji je bio naveden u proračunu i koji je Vlada platila, da bi ubrzala stvari. Postoje i sumnje da građevinski izvođači, uključujući Ryuku Cement zarađuju na razlici.

Korišćenje crvene zemlje za ispunjavanje za mornarski projekt izgradnjeje posebono zabranjeno Okinavskim zakonom, iako projek Henoko ima direktu podršku centralne vlade u Tokiju. Crvena zemlja bogata gvožđem zagađuje okolnu morsku vodu i smrtonosna je za izvorne korale. Localni aktivisti kao što je Osprey Fuan Klub kažu da će popunjavanje najverovatnije zagaditi preživele kolonije korala u blizini.

Nečuveno.

Očuvanje koralnog staništa koje je premešteno ili uništeno od strane projekta bilo je sporno i potencijalno neugodno pitanje za vladu u proteklih nekoliko meseci, a premijer Abe je čak i tvrdio da bi se korali nekako mogli premestiti s mesta radova i presaditi na novoj lokaciji.

Reporterka optužena za postavljanje pitanja koja će „širiti dezinformacije”

Kada je Mochizuki postavila nekoliko provokativnih pitanja o mogućim štetama projekta na konferenciji za štampu održanoj 26. decembpa, to je uznemirilo službenike za odnose s medijima u Vladinoj kancelariji.

Ubrzo nakon toga, u svom pismu novinarskom klubu, Vladina kancelarija je snažno demantovala da se crvena zemlja koristi za ispunjavanje, i dodala da ako se i koristi, to korišćenje nije u suprotnosti s Okinavskim regionalnim zakonima.

Kabinet nije imenovao Mochizuki, ali je umesto toga naveo da je „određeni reporter” (特定の記者), postavljao „neprimerena pitanja” (“正確でない質問に起因するやりとり”) koja bi „širila dezinformacije” među članovima novinarskog kluba ali i široj javnosti (“内外の幅広い層の視聴者に誤った事実認識を拡散”). Kancelarija je saopštila da bi to moglo da „naruši” značaj informacija koje su predstavljene tokom interakcija s novinarima u samoj kancelariji Vlade (“記者会見の意義が損なわれる”).

Vladina kancelarija je tada zatražila da se neimenovani novinar „spreči” od strane novinarskog kluba da postavlja pitanja na konferencijama za štampu, zbog navodnog širenja dezinformacija o onome šta se koristi za ispunjavanje u projektu Henoko.

Veruje se da je reporter u pitanju Mochizuki Isoko, pošto je ona pokrenula pitanje ispunjavanja crvenom zemljom na konferenciji za novinare 26. decembra.

Pismo Kancelarije vlade novinarskom klubu izašlo je na videlo više od mesec dana kasnije, 1. februara, kada ga je objavio Sentaku, nedeljni magazin. Sentakova priča brzo je izazvala žučnu raspravu.

Pravnik opozicije je prokomentarisao da je „svima jasno da se radi o crvenoj zemlji” u popunjavanju kod Henokoa. Nakon što je pročitala vest u Sentaku, Federacija japanskih novinskih sindikata (poznata kao 新聞労連, Shimbun Roren) se takođe javno ogradila od Kancelarije kabineta, pokrećući još više rasprava.

Federacija je 5 februara, podnela zvaničnu žalbu protiv Vladine kancelarije.

Tokom te nedelje, haštagovi na Twitteru su uključivali „Zabranjeno reporterki Tokijo Shimbuna da postavlja pitanja” (#京新聞記者の質問制限), „prema zemlji u kojoj slobodno možemo da postavljamo pitanja” (#質問できる国へ) i „imamo pravo da znamo” (#知る権利).

Na pitanje o pismu novinarskom klubu, kabinet Vlade je demantovao da je pokušavao da ućutka Mochizuki ili nekog drugog novinara:

本件申し入れは、記者の質問の権利に何らかの条件や制限を設けること等を意図していない

(TNema namere) da se postave bilo kakvi uslovi ili ograničenja prava novinara da postavljaju pitanja

Na konferenciji za novinare 7. februara, portparol Vladine kancelarije je takođe demantovao da je neimenovani reporter Mochizuki, nakon što je i sama Mochizuki — odlučna uprkos prethodnim zahtevima — upitala portparola o nameri koja stoji iza originalog pisma Vladine kancelarije. Pismo je opisala kao “„oblik psihološkog pritiska na mene i moju kompaniju”.

Kao novinar, je dugo podnosila neprijateljski tretman od strane vladinih službenika koji bi se mogao opisati kao namerno zlostavljanje.

U jednom članku Harbour Online-a navodi se da Mochizuki obično prima odgovor od 2-3 sekunde od vladinih službenika tokom konferencija za novinare, što je manje nego odgovor od 22-sekunde i objašnjenja koje primaju njene kolege iz Tokyo Shimbuna, a daleko manje od odgovora od 81 sekunde koje u proseku dobijaju novinari iz Asahi Shimbuna.

Što se tiče Mochizuki Isako iz Tokijo Shimbuna, ovde se nalazi članak koji je objavljen decembra 2018. godine. Što se tiče ponašanja (glavni sekretar Vladine kancelarije i direktor komunikacija), ovde se može videti koliko je vremena potrošeno na odgovaranje na njena pitanja.

#prema zemlji u kojoj možemo slobodno da postavljamo pitanja

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.