Нови закон које је недавно одобрио мађарски Парламент којим се кажњавају групе које помажу мигрантима наилази на бројне осуде.

Најновија је од стране Европске комисије за демократију кроз закон (познатијег као Венецијанска комисија, пошто се састанци одржавају у Венецији), која је саветодавно тело Савета Европе за уставна питања. Он саветује државе чланице, укључујући и Мађарску, о томе како да ускладе своје правне структуре са европским стандардима демократије, људским правима и владавином права.

Комисија је утврдила да закони против досељавања “нарушавају права на слободу удруживања и изражавања” и да треба да се укину.

Између осталог, овај закон ствара нови злочин који се назива “омогућавање илегалног досељавања” који укључује пружање правних савета и информација о правима и одговорностима мигрантима, и као казну доносе до годину дана затвора.

Они такође намећу порез од 25 одсто на стране донације невладиним организацијама које подржавају миграцију у Мађарској.

Како наводи Организација за надгледање људских права, ако мађарски председник потпише предлог закона, “од 1. јула, радници у организацијама за људска права и волонтери заједнице би могли бити гоњени и затварани у трајању до годину дана због пружања услуга, савета или подршке имигрантима и азилантима.”

Пакет закона је назван “Стоп Сорош,” што упућује на мађарско-америчког пословног магната Џорџ Сороша, чија је прогресивна филантропија од њега направила мету теорија завере које га приказују као злог генија који намерава да уништи Мађарску и хришћанство. (Напомена уредника: Глобални Гласови су корисници Фондације за отворено друштво која је део Сорошове мреже.)

Све веће непријатељско окружење за цивилно друштво

Околности за рад цивилног сектора у Мађарској постају све више непријатељске последњих година, а “Стоп Сорош” закони су последњи у низу реформи политике у Мађарској у циљу повећања снаге владе на рачун невладиних организација (НВО).

Извештај о људским правима из 2017. године, који је припремио амерички Стејт департмент нагласио је да је Мађарска прошле године усвојила закон који захтева “од НВО које из иностранства примају више од 7,2 милиона форинти (26.000 долара) годишње за финансирање да се региструју као организације које се финансирају из иностранства и да објаве да су ‘финансирани из иностранства’ на њиховим статусима на својим интернет страницама и публикацијама” поред других обавеза извештавања.

Ови нови захтеви постављени у том закону су, по речима Европске комисије, “дискриминаторски и стварају административни и репутацијски терет за ове организације.”

Према извештају о људским правима Стејт департмента “влада је прекинула дугогодишње споразуме о сарадњи са неким НВО” током 2017. године, а нарочито с онима које су укључене у праћење његовог рада у вези са људским правима, док је потпредседник владајуће партије Фидес, Силард Немет изјавио да морају да се “разјасне” НВО које подржава Жорж Сорош.

Такође је истакнуто да су “НВО на које се овај закон односи често мета медијских напада провладиних гласила,” док радници НВО сматрају да Неметхова изјава подстиче насиље.

Десило се да је више од 180 мађарских НВО протестовало против закона, зато што сматрају да је “срамотан” јер подразумева да они “представљају опасност за земљу” и “угрожава међусобно поверење у друштво и доводи у питање право на слободу изражавања”. Крајњи резултат ових акција је “обесхрабривање Мађара да створе своје НВО за подршку пројектима локалне заједнице” и гушење рада цивилног сектора на сличан начин како се то десило у Русији 2011. и 2012. године.

Према мишљењу Венецијанске комисије о закону “Стоп Сорош”, “утврђивање кривичне одговорности за намерно помагање илегалним мигрантима да заобиђу имиграционе прописе није само по себи у супротности са међународним стандардима људских права.”

Међутим, он наводи да “иду много даље од тога” јер законодавни пакет “кажњава активности организације које нису директно у вези са остваривањем илегалног досељавања” и “подразумева ризик од кривичног гоњења за појединце и организације које пружају закониту помоћ досељеницима.”

Многи новинари и активисти цивилног друштва у Мађарској и широм Европе говоре исто тако, упозоравајући да изгледа да нови закони чине саставни део ове шире стратегије за подривање и контролу цивилног друштва и медијске сфере. Амерички-израелско-мађарски новинар Лили Бајер је твитовао:

Запамтите: Мађарска Влада се устремила на НВО не зато што је забринута због миграције, већ зато што је Мађарска мала, а ово су истовремено једине НВО које раде у пољу људских права држављана Мађарске: испитују полицијска малтретирања, заступају оне који протестују на суду без надокнаде, итд.

— Лили Бајер (@liliebayer) 21 јун, 2018

Поређења са Европом 20-ог века

Неки су повукли паралеле између ових дешавања у Мађарској и легализоване неправде режима 20-ог века у Централној и Источној Европи. На пример, српски писац и блогер Игор Чобановић је твитовао следеће:

“У Мађарској доносе закон по којем ће бити кажњиво помагати мигрантима”

Последњи такав закон је имао Адолф Хитлер и односи се на помагање Јеврејима.

— Игор Чобановић (@DaZivimSan) 21 јун 2018

Они који подржавају анти-цивилно друштво и анти-досељеничку политику мађарске владе су подстакли даља поређења.

Дана 12. јуна, чланови Хришћанско-демократске народне странке (КДНП) ставили су налепнице на улазе зграда у коима су смештене невладине организације које раде са легалним имигрантима и избеглицама. На налепници пише: “Организација која подржава досељавање” (“Bevándorlást támogató szervezet,” на мађарском).

У једном добро познатом случају, ова кампања се окомила на канцеларије једне НВО под називом Менедек, која помаже да се интегришу избеглице који су прихваћене од стране мађарске владе. Зграда је кућа са жутом звездом, део мреже места обавезних пребивалишта за око 220.000 Јевреја из Будимпеште током Другог светског рата, које су нацистички сарадници намеравали да поубијају1944. године. И куће и њихови становници су били у обавези да прикажу жуту звезду, а после рата већина њих је обележена спомен-плочама или месинганим плочама са именима жртава холокауста који су живели у датој згради.

Други циљ овог обележавање је Мађарски Хелсиншки одбор, који ради на заштити и унапређењу људских права. Њени чланови су уживо твитовали док је Фиделитас (омладински огранак Фидес партије) постављао налепнице у току одржавања конференције за новинаре испред њихове зграде 27. јуна.

“Управо добијамо налепницу која нас обележава као анти-НВО! Конференција за штампу се управо сада одржава испред наше зграде.”
— Мађарски Хелсиншки одбор, 27. јун, 2018

Управо добијамо налепницу која нас обележава као анти-НВО! Конференција за штампу се управо сада одржава испред наше зграде. pic.twitter.com/a2GT8VdZ7J

— Мађарски Хелсиншки одбор (@hhc_helsinki) 27. јун, 2018

Мада мишљење Венецијанске комисије није директно обавезујуће, оно пружа законски основ за друге акције на националном и европском нивоу. На пример, 25. јуна, Комитет за правосуђе и унутрашње послове Европског парламента је великом већином гласао у корист покретања тзв. процеса Члана 7 Европске уније против Мађарске, који би могао на крају довести до санкција због неуспеха остваривања кључних вредности ЕУ.