Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Najpopularnije brazilske novine napuštaju Facebook uz optužbu da se tamo objavljuju ‘izmišljene vesti’

(Slika s Facebook.com: Facebook vam pomaže da se povežete i podelite svašta sa ljudima u vašem životu)
Facebook je u januaru najavio da će smanjiti obim sadržaja koje objavljuju stranice — uključujući brendove i medije — na stranicama sa izabranim vestima na korisnikovoj strani, dajući tako prednost prijateljima. Slika: Pixabay CC0

Uredništvo jednih od najvećih i najuticajnijih brazilskih novina je odlučilo da se pobuni protiv Facebooka tako što će prestati da objavljuje svoje sadržaje na toj stranici koju prati skoro 6 miliona osoba.

Ovo je najavljeno u jednom članku poput uredničkog 8. februara, i možda je bez presedana za jednu od najvećih stranica sa vestima koju mnogi prate. Vreme će pokazati da li će ostali glavni izvori vesti propratiti Folhaov korak.

Predstavništvo medijskog konglomerata Folha de S. Paulo, čija štampana i digitalna prodaja iznosi oko 300.000 primeraka, je izjavilo da se ovakva odluka prvenstveno zasniva na nedavnoj promeni koju je Facebook uradio u delu u kojem se nalazi izbor najnovijih vesti, a koji namerava da smanji količinu sadržaja koji objavljuju stranice na Facebooku, i da poveća broj postova prijatelja i porodice.

U članaku se navodi sledeće:

[Trenutni izbor najvažnijih vesti] naglašava sklonost korisnika da koriste sadržaj prema kojem imaju sklonost, što omogućava stvaranje lažnih mišljenja i širenja lažnih vesti.

Pored glavne stranice na Facebooku, Folhaova Facebook stranica za određene delove novina ima još 2,2 miliona onih koji je prate. Folha ne namerava da odbaci Facebook stranice, ali kaže da se one od sada više neće ažurirati. Poslednji post na njihovoj stranici je članak koji najavljuje izlazak.

Folha kaže da će nastaviti da ažurira svoje račune na Twitteru (6,2 miliona sledbenika), Instagramu (727.000 sledbenika) i LinkedInu (72.000 sledbenika).

Za brazilce koji većinu svojih vesti dobiju na Facebooku, to će značiti da ih ubuduće neće dobijati od Folhae. Urednički članak, međutim, dodaje da je Facebook izgubio važnost među svojim platformama za širenje vesti čak i pre nego što je tehnološka kompanija najavila promenu algoritma. U studji koju je provela sama Folha, koja je analizirala interakcije na 5 Facebook stranica profesionalnih medija i 21 iz “lažnih ili senzacionalnih stranica vesti”, je pokazala da je povezanost korisnika s prvom grupom opala za 17% od oktobra do decembra 2017. Povezanost s drugom grupom (“stranice sa lažnim i senzacionalnim vestima”) je porasla za 61% u istom razdoblju.

Ipak, izvršni urednik Folhae, Sérgio D'Ávila je izjavio u intervjuu za The Guardian da je promena Facebookovog algoritma bila “odlučujući faktor”:

Ukoliko uspešno zabranjujete profesionalno novinarstvo na svojim stranicama u korist ličnog sadržaja i otvaranja prostora za “lažne vesti” kako bi ste se proširili, Facebook je postao neprijateljski teren za one koji žele da ponude kvalitetan sadržaj poput našeg.

Nezadovoljstvo zbog “lažnih vesti” i pogrešnih informacija lebdi nad Brazilom uoči predsedničkih izbora u septembr 2018. godine. Ovo će biti prvo glasanje nakon kontroverznog opoziva predsednika Dilma Rousseff iz Radničke stranke 2016. godine.

Početkom decembra 2017., vlada Brazila je postavila odbor koji će pratiti i eventualno narediti da se blokiraju lažne vesti na društvenim medijima pre predstojećih izbora. Ovo je u javnosti izazvalo zabrinutost zbog cenzure.

Osnovana 1921. godine, a od 1962. godine je u vlasništvu porodice Frias, čije se poreklo veže za brazilsku kolonijalnu aristokratiji 19. veka, Folha de S. Paulo generalno važi za najliberalniju od svih brazilskih centralno-desnih glavnih predstavnika štampe, iako je još uvek povezana s konzervativnijim sektorom brazilskog društva.

Ove novine su odavno optužene za saradnju s vojnim režimom koji je upravljao Brazilom od 1964. do 1985. godine, i da su čak i ustupali svoje automobile policiji u to vreme. Novine opovrgavaju te navode. 2009. godine, uredništvo pominje vojni režim kao ‘ditabranda‘, što znači ‘skromna diktatura’, u poređenju s tadašnjim drugim režimima u Latinskoj Americi, što je izazvalo ogorčenje javnosti i protest ispred sedišta novina.

Tokom protesta 2013. godine, novinarka Folhae – Giuliana Valone je pogođena gumenim metkom u oko istog dana kada je Folha objavio urednički članak u kojem brani napade policije. Smatra se da je glavna prekretnicu u protestima bilo masovno deljenje fotografije Vallonea s krvavim okom — i da je to podstaklo promenu u novinama da se podržavaju skupovi.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.