Predstava u ƏSA, prvo pozorište u Azerbajdžanu, posvećeno okupljanju glumaca sa i bez invaliditeta. Fotografija: Famil Mahmudbejli.
U nastavku objavljujemo partnerski članak [1] sa EurasiaNet.org [2] kojeg je napisala Durna Safarova [3]. Ponovo objavljeno uz dozvolu.
“Ne stidite se svog vlastitog tela. Nemojte biti sramežljivi zbog svog tela, bez obzira u kakvom se stanju nalazi,” kaže jedan muškarac, dok skida svoju košulju, a drugi ga gledaju, ushićeni.
Muškarac na pozornici, slikar koji boluje od shizofrenijE, je jedan od likova u DUMB-u (‘dumb': nem, bez reči, glup prim.prev.), psihološkoj drami koja je izvodena u ƏSA (“štap” na azerbejdžanskom jeziku), prvom pozorištu u Azerbejdžanu koje je posvećeno okupljanju glumaca sa i bez invaliditeta.
Kao iu mnogim mestima, osobe s invaliditetom u Azerbejdžanu suočavaju se s stereotipima i predrasudama koje ih prikazuju kao ovisne, nesposobne i nesretne. Osnivač ƏSA, Nihad Gulamzade, je rekao da je osnovao pozorište – prvo takve vrste na Kavkazu – da bi se borio protiv tih pogrešnih percepcija.
“Ovo nije društveni projekt, nije hobi, mi to radimo profesionalno,” Gulamzade je izjavio za EurasiaNet.org.
Gulamzade, uspešni glumac, muzičar i fotograf, nije osoba sa invaliditetom. On opisuje da mu je inspiracija za ovakvo pozorište došla tokom razdoblja duboke depresije. Kaže da je razmišljao je o samoubistvu, ali se upitao šta bi se dogodilo ako njegov pokušaj ne uspe. “Onda bih živeo ceo svoj život kao osoba s invaliditetom i ne bih bio u mogućnosti da glumim,” prisetio se kako je tada razmišljao.
DUMB, predstava koja je počela da se igra prošlog septembra, je bila prva produkcija ƏSA. Ovo pozorište je takođe postavilo i Šekspirovu dramu ‘San Letnje Noći’, koja je delimično finansirana od strane britanske ambasade u Azerbejdžanu, a ova predstava je nadmašila kapacitet pozorišta od 370 mesta. “Da smo imali dvoranu od 1.000 mesta, mislim da bismo je napunili,” rekao je Gulamzade.
Uspeh ovoga pozorišta ne ogleda se samo u tome da u njemu glume glumci s invaliditetom, već i u kreativnijem pristupu pozornici, Gulamzade je rekao: “Pozorišna scena u Azerbejdžanu je bila monotona. Mi smo pokušali da je oživimo i to je imalo uspeha.”
U Bakuu, gde je pre pokretanja ƏSA bilo samo tri nezavisna pozorišna kolektiva, pojava nove grupe je dočekana kao odličan dodatak gradskom kulturnom životu, izjavila je Alija Dadashova, lokalni pozorišni kritičar. Pozorišna scena nije tako živahna kao u ranim 1990-ima, kada je bilo više malih pozorišnih grupa,” rekla je za EurasiaNet.org. “Državna pozorišta nemaju nikakvog društvenog ili kulturnog uticaja, i zato je divno videti nove inicijative kao što je ƏSA”.
Mi spajamo ljude iz različitih društvenih grupa. Možete da vidite da nas posmatraju državne figure i njihova politička opozicija. Bilo je ljudi koji su obožavali pozorište i ljudi čije je prvo pozorišno iskustvo bilo ƏSA,” dodao je glumac Orkhan Adigozel. Adigozel je paralisiran, a to je posledica nesreće koja se dogodila pre devet godina, a ƏSA je njegovo prvo pozorišno iskustvo.
“Na pozornici smo samo glumci,” Adigozel je rekao. “Pokušavamo da usredsredimo publiku na komad, a ne na invaliditet. Postoji stereotip da osobe s invaliditetom ne mogu ništa da urade. Razbili smo taj stereotip i pokušali smo da pokažemo da u umetnosti nema nikakvih prepreka.”
Ova grupa se sastoji od 15 članova, i razlikuju se u svojoj invalidnosti. Neki imaju cerebralnu paralizu, jedan nema noge, drugi ima Daunov sindrom. Tumač za znakovni jezik omogućava da predstave budu dostupne ljudima koji su gluvi.
Život za osobe s invaliditetom u Azerbejdžanu je dugo bio prepun prepreka, iako se to postupno promenilo. Vlada je 2015. godine sagradila kompleks apartmana na 12 spratova, s 132 apartmana za osobe sa oštećenim vidom. Vlada je takođe donela uredbu kojim se osigurava prevoz, stanovanje, lečenje i rehabilitacija za osobe s invaliditetom. Vlada posluje s 16 rehabilitacionih centara, ali oni koji zastupaju osobe s invaliditetom kažu da to nije dovoljno za ispunjavanje zahteva u Azerbejdžanu.
Za ƏSA glumce, prevoz je poseban problem. Ceste, autobusi i taksiji su retko pogodni za invalidska kolica; jedine taksije u koje može da se uđe u invalidskim kolicima poseduje taksi kompanija Baku kojom upravlja Vlada, a poznati su po svojim ljubičastim kolima u londonskom stilu. Međutim, jedna vožnja košta 20 manata (oko $12 dolara). Polovina proizvodnog budžeta ovog pozorišta je posvećena taksijima, kazao je Gulumzade. “Ako jedan glumac u invalidskim kolicima plaća 20 manata i mora da dođe na najmanje 30 proba, sami možete da vidite kolika je cena prevoza za jednu osobu,” rekao je.
Azerbejdžanski zakon zahteva da najmanje tri posto radne snage državnih agencija čine osobe s invaliditetom, ali to se retko sprovodi. Sve u svemu, samo 5,6 posto od 540.000 osoba s invaliditetom u Azejberdžanu je zaposleno.
Gulnar Alfidatli, 23-godišnja glumica u ƏSA, ima cerebralnu paralizu. Školovana je za računovodstvo i radila je u privatnoj kompaniji, ali je dobila otkaz, kako nam je rekla, kada su njeni šefovi shvatili da je invalid. “ƏSA je moje prvo pozorišno iskustvo,” rekla je. Setila se svoje prve predstave, koja je oduševila publiku. “Bilo je to kao da smo bili u čarobnom snu,” rekla je.