Slika koja prikazuje Egipatsku revoluciju 2011. godine, kada je svrgnut režim Hosnija Mubaraka. Izvor: Wikimedia Commons. [1]
Za prepričavanje istorijskih priča potreban je talentovan pripovedač, neko sa elokventnim i ubedljivim pristupom. Način na koji je priča predstavljena itekako može da utiče na maštu slušaoca.
Oduvek sam izbegavala da razgovaram o egipatskoj revoluciji sa ljudima koji su o njoj znali malo toga, plašeći se da će me reči izneveriti. I dok je se prisećam gde god bila, retko pričam o njoj.
Bilo je to pre šest godina, u noći šestog februara. Smer egipatske istorije je drastično promenjen i nagovestio je svetliju budućnost posle godina tame i represije. Zbacivanje bivšeg predsednika Hosnija Mubaraka je na Trgu Tahrir propraćeno uzvicima i zdravicama. Kratkoročna euforija je ovladala prostorom; od tog specifičnog osećanja me i danas podilazi jeza. Bio je to kraj mnogih tiranskih režima i početak epohe koja obećava.
Ili se barem tako činilo.
U godinama koje su usledile nakon tog događaja, Egipat je iskusio političke nemire i ekonomski kolaps, prvo pod vođstvom Mohameda Morsija iz Muslimanske Braće, a potom i vojno nastrojenog Abdelfataha El Sisija. Strogo kažnjavanje političkih disidenata, nepodnošljiva korupcija i nelegalna trgovina zemljištem su postali pravilo ponašanja. Pregalaštvo za promenom pretvorilo se u ekstremnu frustraciju kako je situacija pokazivala sve manje šansi za promenu.
Pošto više nije bilo nade u dane koji dolaze, mladi ljudi su počeli da traže prilike da napuste državu.
Januar 2011. godine je za mnoge samo jedna maglovita i iskrivljena uspomena.
Jedina stvar koja je donedavno zadovoljavala žeđ za osnovnom pravdom bilo je saznanje da su Hosni Mubarak i njegova pratnja poslati u zatvor. Saznanje da je popularna struja uspela u zbacivanju dugogodišnjeg diktatora povremeno je oživljavalo nadu. Jednostavnije rečeno, Egipćani su sebe barem mogli ubediti da je jedan od ciljeva iz januara 2011. godine postao trajan uspeh.
Izgleda da ova slamka spasa tamo više ne postoji.
Demonstrant maše egipatskom zastavom, 25. Januar 2011. Izvor: Zeinab Mohammed. [2]
Pre nekoliko dana je na osnovu konačne presude Egipatski kasacioni sud oslobodio Hosnija Mubaraka od optužbi za ubistvo demonstranata 2011, bez prava na žalbu ili ponovno suđenje.
Mubarak, osuđen 2012. godine na doživotnu kaznu zbog podsticanja smrti oko 900 demonstranata tokom 18-dnevnog ustanka, proglašen je nevinim u martu 2017. ”Sud proglašava optuženog nevinim”, objavio je sudija Ahmed Abdel Kavi [3]. ”Bio je to snažan momenat kojim je zapečaćena sudbina i najmanja šansa da za ubijene tokom Arapskog proleća i milione njegovih učesnika pravda bude zadovoljena”, objašnjava Farid Y Farid, novinar iz Kaira.
Zbačen ustankom i oslobođen optužbi od korupcije zajedno sa svoja dva sina, Mubarak je bio jedini arapski šef države suočen sa optužbama za masovna ubistva.
Danas svet može da vidi kako se jedan od njegovih diktatora slobodno šeta. Istorija će ga se sećati kao otelovljenje vojne i tlačiteljske vlasti nad narodom, spremne da svoju osnovu potraži u teorijama zavere kako bi skrila svoju pohlepu za moći.
Prošli su dani neznanja, dani kada su Egipćani slepo odobravali vlast sudova i zakona koje su donosili krivci. Poslušajte sudsku odbranu ili pratite slučaj – nije vam potrebna diploma pravnika da biste primetili da sa presudom nešto nije u redu.
Krivite tajming.
Pre nekoliko godina bi Egipćani izašli na ulice kada bi takva presuda bila donesena. Ja to mogu da garantujem.
Krivite tajming.
Shvatila sam da je danas realnost nedostatak interesa za dnevna i buduća dešavanja, kao i da je sveprožimajuća želja za promenom prestala da postoji. To je nešto sto osećam već dugo vremena, ali se nisam htela pomiriti sa tom činjenicom.
Međutim, na ovu odluku su u društvenim medijima burno reagovali aktivisti, političari i borci za ljudska prava.
Egipatski aktivist Hawa Rehim piše na Twitteru:
سلاما علي “شهداء يناير” يرقدون بكرامة أرواحهم الطاهرة
براءة مبارك خزي وعار لشعب هانت عليه دماء اولادهم #براءه_لهم_وقمع_لنا [4]— ثــــــــــورةحرة⚡ (@Hawa_Rhim) 5 mart 2017 [5]
Neka je mir među januarskim aktivistima koji počivaju u dostojanstvu svojih čistih duša. Oslobađajuća presuda za Mubaraka je sramota za naciju ravnodušnu prema krvi svoje braće.”
Drugi egipatski korisnik Twittera kaže:
كان نفسي اسِفّ واهَزّر في حوار براءة مبارك بس ماعرفتش، الله يرحم اللي ماتوا..
— Rasputin (@EvanRasputin) 2 mart 2017 [6]
Hteo sam da ismejem Mubarakovu presudu, ali kunem se da nisam mogao. Neka se Bog smiluje mrtvima.”
Alžirska novinarka Vasila Avlami je ismejala presudu postavivši sliku sirijskog predsednika Bašara el Asada, sa komentarom: ‘Želim da mi sude u Egiptu’.
بعد #براءة_حسني_مبارك [7] .. pic.twitter.com/hy1vbnQvZT [8]
— وسيلة عولمي (@wassilaoulmi) 2 mart 2017 [9]
#PosleMubarakaNevinost
Krivite tajming.