- Global Voices na srpskom - https://sr.globalvoices.org -

‘Najbrža presuda u istoriji’ kažnjava srpski časopis zbog kleveta protiv ministra unutrašnjih poslova

Kategorije: Istočna & Centralna Evropa, Srbija, Ljudska prava, Mediji i novinarstvo, Politika, Prava, Sloboda govora
An illustration of a tweet by anti-corruption initiative "Don't Drown Belgrade" sums up the case of defamation verdict against NIN magazine. "Verdict: NIN to pay 300.000 dinars to Stefanović - The Revenge of the Phantoms. For 8 months the prosecutors keeps silent about the demolition and the cover-up in Savamala, while the journalists writing about accountability of competent authorities receive a sentence in record time of only 30 days." [1]

Slika iz tvita [2] koji je postavila inicijativa za borbu protiv korupcije “Ne davimo Beograd” sažima slučaj presude kojom se utvrđuje kleveta magazina NIN. “Presuda: NIN da plati 300.000 dinara Stefanoviću: Osveta Fantoma. Osam meseci tužioci su ćutali o rušenju i zataškavanju u Savamali, a novinari osuđeni u rekordnom roku, za samo 30 dana, jer pišu o odgovornosti nadležnih.”

Beogradski sud naložio je cenjenom magazinu NIN-u da plati kaznu zbog “kleveta” protiv ministra unutrašnjih poslova ove zemlje Nebojše Stefanovića, zato što ga je u jednom članku optužio da ima udela u lokalnom skandalu rušenja.

NIN, skraćenica za “Nedeljne informativne novine”, je stekao reputaciju kao jedan od najuticajnijih novinskih časopisa u Jugoslaviji [3] tokom 1970-ih i 1980-ih. Ovaj magazin objavljuje komentare i mišljenja vodećih intelektualaca, u kombinaciji s vestima i drugim člancima.

Suđenje NIN-u se sastojalo od samo jednog ročišta, 29. novembra 2016., a sud je presudio u korist Stefanovića 30. decembra. Regionalni kanal vesti N1 TV je jedan od prvih koji je pružio izveštaj [4] o toj odluci, predstavljajući suđenje kao “najefikasnije u istoriji”:

Suđenje po tužbi ministra Nebojše Stefanovića protiv NIN-a jedno je od najefikasnijih jer je trajalo svega jedan dan. Viši sud u Beogradu odlučio je da su urednik tog nedeljnika Milan Ćulibrk i novinarka Sandra Petrušić povredili profesionalni ugled i čast ministra policije, a prvostepenom presudom kažnjeni su novčanom kaznom od 300.000 dinara.

Uzroci ovog suđenja se nalaze u tekstu koji je objavljen u NIN-u o navodnoj umešanosti Stefanovića u tzv. aferi Savamala. U aprilu 2016. godine, grupa maskiranih osoba je, uz pomoć teške mašinerije, ilegalno porušila nekoliko zgrada [5] u poznatoj beogradskoj četvrti Savamala [6], za koji podnositelj zahteva tvrdi da je bio pokušaj da se omogući izgradnja kontraverznog vladinog [7]projekta “Beograd na Vodi”. Policija nije uspela da interveniše u tom trenutku, i do januara 2017. godine, srpske vlasti nisu rešile ovaj slučaj.

Oni koji su izvršili rušenja u Savamali su nosili pletene navlake za glavu i vrat, kao skijaške maske [8], koje su ovde poznate kao “fantomke” (fantomske maske), a povezuju se s maskiranim strip junakom Fantomom [9], koji je popularan po državama bivše Jugoslavije. Kada je objavljena vest o ilegalnom rušenju, mediji u Srbiji su one koji su bili uključeni u ovu aferu i njene posledice nazvali “Fantomima.”

U maju 2016. godine, svedok u ovom slučaju — noćni stražar koji je bio zarobljen od strane onih koji su izvršili sve ovo rušenje, a kasnije je pušten — umro je od prekida rada srca [10]. Premijer Aleksandar Vučić je u junu dao neispunjeno obećanje [11] da će “u sedam do deset dana istina izaći na videlo,” stavljajući krivicu na lokalnu samoupravu.

Urađeno je nešto loše, što je kriminalno i što ne bi smelo da se ponovi i iza toga stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu i oni će snositi i krivično pravnu i prekršajnu i svaku drugu vrstu odgovornosti.

NIN magazin je 16. juna objavio članak [12] novinarke Sandra Petrušić pod naslovom “Nebojša Stefanović, glavni fantom Savamala.” U tekstu piše:

Рушење у Савамали укључивало је више различитих структура: државне и недржавне и више нивоа власти по вертикали. Отуда је одговорност градског врха неспорна. Једино што није довољна. Јер такав посао није био могућ без знања и помоћи министра полиције.

U reakciji na presudu protiv NIN-a, bivši novinar i sadašnji pravnik Ninić je prokomentarisao:

U svom tvitu, Ninić se povezao sa uvodnim člankom [15] glavnog urednika NIN-a, Milana Ćulibrka, naslovljenim, “U ime naroda: Karić Oslobođen, NIN Osuđen,” u kojem se kritikuje srpsko pravosuđe tako što se upoređuju presuda klevete s poništavanjem jedne istrage o navodno korumpiranim poslovima [16] srpskog poslovnog tajkuna Milana Karića. [16] Ćulibrk je obećao da će NIN i dalje tražiti istinu o slučaju Savamala i da će tražiti odgovornost od svih odgovornih stranaka.

Filmski reditelj Srdjan Dragojević je napravio ironični komentar na Twitteru, što je od nega napravilo metu “robota” koji promovišu stavove vladajuće stranke:

Prema izveštaju Evropske Unije iz 2016 [18] za Srbiju, koja je zemlja kandidat od 2012., “kvalitet i efikasnost pravosuđa i pristupanje pravdi i dalje ostaje oslabljeno zbog nejednake raspodele poslova, velikog broja zaostalih predmeta i nepostojanja sistema besplatne pravne pomoći.”

Dragojević je takođe časopisu ponudio konkretnu pomoć u svom tvitu, “Želim da dam 10,000 dinars [85 dolara] za NIN-ovu kaznu. Gde to mogu da uradim? NIN mi je važan, kao i svi slobodni mediji.” Službenici iz redakcije NIN-a su odgovorili sledeće na njegov tvit:

NUNS, Nezavisno udruženje novinara Srbije, je objavilo [21] da novinarstvo i medijska zajednica koju oni predstavljaju u potpunosti podržavaju NIN. Osam vodećih NVO je potpisalo zajedničku izjavu o “zbunjujućoj” i “kontradiktornoj” presudi:

Obaveza da državni funkcioneri trpe javnu kritiku nije propisana sa ciljem da se ograniči njihov rad, već da se proširi prostor za slobodu javne reči i javni dijalog. Presuda Višeg suda u Beogradu predstavlja zabrinjavajuću poruku medijima šta može da im se dogodi ako negativno pišu o državnim funkcionerima.

Zaprepašćeni smo tvrdnjom sudije Slobodana Keranovića da novinarski stav o političkoj odgovornosti jednog ministra u Vladi Srbije spada u “nedopuštene”, “neistinite” i “nedozvoljene informacije”. Zabrinuti smo za slobodu izražavanja u Srbiji ako se oštra kritika rada ministra, obrazložena u rečenicama u kojim novinarka Sandra Petrušić pravi jasnu razliku između izričitih tvrdnji i pretpostavki, na sudu proglašava za “nedozvoljenu informaciju”. Kako novinaru može biti “nedozvoljeno” ono što mu je posao: da prikuplja informacije i da na osnovu prikupljene građe sugeriše moguće zaključke?

Jedan korisnik Twittera je citirao srpskog pisca Ljubomira Simovića, komentarišući šire skriveno značenje ove afere: