Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

“Veliki podsmeh”: Ulični umetnik u St. Petersburgu kritikuje službenike koji šalju svoju decu u inostranstvo

Hioshi's "Golden Ridicule (Or, Please Take My Son)" in St. Petersburg. Republished with permission.

Hiošijev “Veliki Podsmeh (Ili, Molim te uzmi mog sina)” u St. Petersburgu. Objavljeno uz dozvolu.

Hioši, pseudonim za anonimnog ruskog umetnika koji je poznat po izvođenju kratkih umetničkih dela na ulicama Sant Petersburga, je ranije ove nedelje postavio novo delo. “Veliki Podsmeh (Ili, Molim te uzmi mog sina)”, predstavlja nekoliko ruskih službenika koji se nalaze u zlatnoj mešalici za meso; jedan od njih drži upravo rođenu bebu, i moli mladog diplomca da povede njegovo dete sa sobom tako da, prema Hiošiju, “to dete ne mora da odrasta u svetu zakona njegovog oca.”

Ovo delo, koje je visoko oko 25cm, a napraljeno je od keramike, gvožđa i akrila, pojavilo se pre nekoliko dana pored reke Bolšaja Neva u Sant Petersburgu.

“Zlatna mešalica za meso sa služnenicima” se pojavila u St. Petersburgu.

“Što više službenika i zastupnika izađe sa zakonskim i regulativnim inicijativama, sve više žele da svoju decu presele što je dalje moguće od Rusije,” Hioši je rekao za RuNet Echo.  Ovo delo, kaže on, kritikuje odglumljeni patriotizam službenika i njihovo veštačko neprijateljstvo prema Zapadu. Ulični umetnik kaže da je izabrao zlatnu mašinu za mlevenje mesa jer savršeno opisuje živote ruskih službenika: “Zamislite močvaru ili pesak koji vas vuče dole – gde nema dna, i svaki pokret koji učinite, svaki trzaj, učini da tonete sve dublje i dublje, zajedno s onima koji su oko vas.”

Bezbroj visokih ruskih službenika šalje svoju decu u inostranstvo da tamo steknu obrazovanje: glasnogovornik Kremlja Dmitri Peskov, član Ujedinjene Rusije Sergej Zhelezniak, bivši predsednik Ruske željeznice Vladimir Jakunin, i mnogi drugi imaju decu koja trenutno studiraju na Zapadu.

Ovo delo je Hiošijeva reakcija na nedavni deo nacrta zakona koji bi zabranio da deca službenika studiraju u inostranstvu. “Teško da će ovo moje delo promeniti situaciju u Rusiji, ili možda uticati na podmitljive, veoma rodoljubive, ili religiozne – oni su se zaključali u tamni ormar zajedno s [voditeljem na državnoj televiziji i agitatorom Dmitrij] Kiseljovim i [poslanikom i anti-LGBT aktivistom Vitalij] Milonovim, koji zvižde prema Zapadu iz njihove ugodne zone udobnosti,” kaže Hioši. “Ali za one koji vide kroz laži i neutemeljene mržnje državnih programa, za one koji se očajnički nadaju poštenim izborima, želim da pošaljem signal preko moje umetnosti: nikad ne reci gotovo je. Ima ovde još uvek života koji svetluca; niste sami.”

Hiošijeve najznačajnije instalacije uključuju “Studio Pravila Sastava” (2016), koji je posvećen ruskom neudobnom i nedostižnom stanovanju i “TV Večeri” (2015) koja prikazuje četvoročlanu porodicu za večerom koja je opčinjena državnom TV stanicom Kanal Jedan.