Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Loši zakoni su zarazni: Demistifikacija novih zakona koji se odnose na informacione tehnologije Ujedinjenih Arapskih Emirata

Građevinski radnici u Dubaiju, 2008. Fotografisao Paul Keller preko Wikimedia (CC BY 2.0)

Građevinski radnici u Dubaiu, 2008. Fotografisao Paul Keller preko Wikimedia (CC BY 2.0)

Gostujući autor ovog posta je Amin Jobran, zaposlen kao regionalni spoljni menadžer MENA internet istraživačke grupe za cenzuru ASL19.

Federalna vlada Ujedinjenih Arapskih Emirata uskoro će usvojiti amandman koji bi mogao da kazni korišćenje VPN i drugih alata za izbegavanje cenzure. Prekršioci bi se suočili sa astronomskim novčanim kaznama u iznosu do 545,000 USD i mogućom zatvorskom kaznom. Šta ovaj zakon znači? Kako bi mogao da utiče na online izražavanje u MENA regiji?

Zakon Ujedinjenih Arapskih Emirata već zabranjuje korišćenje VPN i drugih tehnologija za izvrgavanje u određenim okolnostima – glavni svrha novog amandmana je da se zakon proširi na svakoga ko “koristi lažnu adresu internet protokola računarske mreže (IP adresa), odnosno koristi lažnu adresu ili adrese trećeg lica na bilo koji drugi mogući način u svrhu izvršavanja krivičnog dela ili sprečavanja njegovog otkrića. “(Savezni zakon br 12/2016, Član 1, Ujedinjeni Arapski Emirati).

Zainteresovana lica koja ovaj problema sagledavaju iz različitih uglova se bore sa dvosmislenošću izraza i reči koji se koristi u amandmanu navedenog zakona. Kao odgovor na njihove pritužbe, Regulatorno telo za telekomunikacije izdalo je prateće saopštenje kojim se obavezuje da zakon neće uticati na ekonomske interese, a istovremeno se obavezuje da se u poslovne svrhe može nastaviti sa korišćenjem VPN tehnologije na sopstvenim internim mrežama, sve dok se oni ne zloupotrebljavaju za krivična dela.

Međutim TRA izjava ne govori o nelicenciranim i neorganizovanim uslugama. Da li bi se upotreba VPN na javnim mrežama mogla smatrati nelegalnim? Da li bi se korišćenje VPN za pristup uslugama koja nisu licencirane, kao što su Viber na primer, mogle smatrati krivičnim delom samo po sebi? Odgovori na ova pitanja zavise od toga kako vlada tumači i primenjuje novi amandman.

Deo regionalnog trenda

U najširem smislu gledano, zakon bi se mogao odnositi na sve korisnike VPN ili drugih alata za izigravanje, čak i onih koji ne pristupaju ilegalnom sadržaju, zabranjenim uslugama (kao što su neki VoIP-pružaoci usluga) ili upuštanjem u istinski zlonamerne kriminalne aktivnosti.

To nije trivijalno pitanje u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde je upotreba VPN naširoko rasprostranjena na univerzitetima, firmama, aerodromima i privatnim domovima. Mnogi Emiračani koriste VPN za skrivanje sopstvenih IP adrese zbog zaštite od krađe podataka usled raznih napada hakera sa interneta. Skorašnja promena pravila – kao što je blokiranje VoIP usluga – su napravili VPN važnijim nego ikad, posebno za korisnike koji pripadaju radničkoj klasi.

VPN (aka virtualna privatna mreža) je alat koji vam omogućava stvaranje sigurne veze s drugom mrežom na fizički drugoj lokaci. Na osnovu toga se neko u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, na primer, može povezati sa VPN-om koji se nalazi u Kanadi. Time se omogućava zaobilaženje cenzure u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i korišćenje Internet kao da su u Kanadi. To je važan alat za ljude koji žive u zemljama čije vlade ograničavaju pristup određenim web stranicama i uslugama.

Predhodeći talasu blokiranja VoIPa u raznim arapskim zemljama, novi zakon nije došao kao iznenađenje za one koji poznaju digitalnu politiku u regiji. Samo u zadnjih šest meseci, Ujedinjeni Arapski Emirati su blokirali video Snapchat, Maroko je blokirao pozive na VOIPu, Saudijska Arabija je blokirala pozive WhatsAppa, a Facebook Messenger je ukinuo dodatke za pozivanja i FaceTime za iPhone.

Ove vlade opravdavaju svoje odluke bezbedonosnim i ekonomskim razlozima. Besplatne VoIP usluge na taj način prirodno dovode do toga da čine malo verovatnim da će korisnici usluga koristiti plaćene međunarodne mogućnosti pozivanja preko svojih lokalnih pružalaca telekomunikacionih usluga. To znači gubitak prihoda za nacionalne, često sa državom povezane, telekomunikacione kompanije. S rastućim napetostima koje okružuju nasilni ekstremizam u regionu, MENA vlade takođe su oprezni sa VoIPom i slanjem izvesnih aplikacija iz sigurnosnih razloga – alati poput WhatsApp, koji sada prate šifrirane poruke od početka do kraja, otežavaju vladama da prate komunikacije korisnika.

U obzir se takođe uzimaju ekonomski i politički činioci. Etisalat i DU su u Ujedinjenim Arapskim Emiratima jedina dva ISP-ova. Oba su licencirana za pružanje VPN usluga, ali te centralizovane i nekodirane VPN usluge eliminišu mogućnost korisnika da zaštite svoju privatnost. Ovo posebno predstavlja problem, s obzirom da Autoritet Emirata za Investicije fond Ujedinjenih Arapskih Emirata Savezne vlade,(EIA), poseduje 60% udela Etisalat akcija i 39,5% deonica DU akcija, jedine dve telekom kompanije koje posluju u toj zemlji. To preklapanje interesa i moći između države i privatnih kompanija vlasti sve samo ne osigurava da će autoriteti države imaju relativno jednostavan VPN za pristup korisničkim podacima.

Taj odnos moći nije ograničena na Ujedinjene Arapske Emirate. Etisalat je prisutan u četiri arapske zemlje, dok je Zain (34.4% u vlasništvu kuvajtske vlade ), drugi veliki regionalni telekom div, prisutan u osam arapskih zemalja . Ovo takođe ukazuje da oni imaju presudan uticaj na primenu Interneta u tim zemljama. Dakle, pravna rešenja usvojena u novim zakonima u Ujedinjenim Arapskim Emiratima se mogu, na ovaj ili onaj način, primeniti i na druge zemlje u MENA regiji.

Primena je sve

Mimo toga što omogućava upotrebu VOIPa, VPN poseduje važnu funkciju koja se odnosi na dostupnost i privatnost, kao što su pristupanje blokiranom sadržaju i dodavanje dodatnih elemenata zaštite pretraživanju internetu.

Ove funkcije su bitne za korisnika, ali takođe mogu imati značajne posledice za primenu novog zakona. U praksi — kao i sa kriptiranim aplikacijama za slanje poruka — često je nemoguće pratiti aktivnosti korisnika kada on ili ona koristi VPN. Programer sa otvorenim izvorom VPN objasnio je ASL19: “Mnogi vidovi VPN prometa mogu biti utvrđeni od strane mrežnog operatera. Ako VPN koristi prikladno šifriranje, ISP ne bi treba lako da prepozna ono što korisnik radi preko VPN-a.”

To znači da, iako provajderi internet usluga u Emiratu (ISP-ovi) mogu videti da li korisnik koristi VPN, oni ne mogu lako odrediti kojim uslugama ili web stranicama korisnik pristupa. Jednostavno rečeno, za autoritativna tela može biti nemoguće da utvrde da li ili ne osoba koristi VPN za “izvršavanje kriminalnih aktivnosti.”

Kako civilno društvo može da se odupre svemu ovome?

Posmatrano iz ugla povećanja pretnji digitalnom pristupu, online slobodama izražavanja i privatnosti u MENA regiji, civilno društvo se mora organizovati i raditi na tome da se odbrane prava korisnika Interneta. Iako se uticaj takvog zastupanja u nekim zemljama može dočekati bez ikakvog sluha, u drugim slučajevima se dokazalo uspešnim. Kad su VoIP usluge blokirane u Maroku u januaru 2016.godine, korisnici su bojkotovali telekomunikacione kompanije, pokrenuli online inicijative i počeli da koristite VPN u svrhu zaobilaženja blokada. Telekomunikacijske kompanije poništile su svoju odluku nekoliko nedelja kasnije.

Međutim, nekoliko meseci kasnije blokada je obnovljeno, nakon što je telekom regulator ANRT podržao zabranu u kontroverznoj odluci, prema kojoj VoIP nema dozvole za pružanje usluga u Maroku. Odluka ANRT-a temelji se na zastarelom zakonu iz 2004. godine koji kažnjava korišćenje VoIP usluga u komercijalne svrhe, a ne lične. Nakon donošenja odluke, javnost je pozivala na intervenciju kralja, ali je zabrana ostala na snazi.

U okviru ASL19, organizaciji koja se bavi pružanjem informacija korisnicima u zemljama gde nadzor i cenzura prevlađuju, naše osoblje je pratilo situaciju i počelo rad na distribuciji alata za izbegavanje. Primetili smo neobičan pad u korišćenju izvesnih alata nakon druge zabrane. Nakon sprovođenja istrage i primanjem mnogih komentara na društvenim medijima, uočili smo da korisnici strahuju od kazni zatvora spomenutih u Uredbi iz 2004. godine koja uređuje upotrebu VOIP, iako se zakon odnosi isključivo na komercijalnoj upotrebi VPN.

Slučaj iz Maroka ukazuje na potrebu podizanja svesti javnosti o digitalnim pravima. Edukacija korisnika Interneta o njihovim digitalnim pravima – i njihovo pravo da se organizuju, progovore, i zahtevaju bolje usluge i odgovornosti od lokalnih telekomunikacionih kompanija – će biti odlučujuća u oblikovanju budućnosti Interneta u MENA regiji.