Nekoliko dana nakon što je ogromna poplava pogodila glavni grad Makedonije Skoplje, stanovnici srpskog grada Šapca su organizovali dostavu hrane.
Njihova solidarnost nije bila slučajna. Šabac je bio jedan od gradova koji su pretrpeli najveću štetu tokom poplava u maju i aprilu 2014. godine, kada su bili pogođeni veliki delovi Srbije i Bosne i Hercegovine. Tada su susedne zemalje, uključujući i Makedoniju, pružile veliku pomoć kao i rad volontera.
— Mali Remorker (@MaliRemorker80) 11 avgust 2016
“Građani Šapca, Loznice, Bogatića, Koceljeva, Vladimirca, Krupnja i drugih gradova/opština, vreme je! Pokažite solidarnost Makedoniji i gradu Skoplje! Nećemo zaboraviti njihovu pomoć 2014. godine!
Prikupljanje pomoći u [petak, subotu i nedelju] u ulici Hajduk Veljka 12 u Šapcu.
Šta bi trebalo doneti: sredstva za higijenu i dezinfekciju, pelene, konzervisana hrana za decu i odrasle, testenina, donje rublje, čarape, odeća, ćebad, kese za spavanje, šatori. Nemojte donositi pare ili lekove.
Za više informacija nazovite 061/154-808 and 063/43-73-10
Građane Šapaca podržava Udruženje Svetlost i Evropski centra za okolinu “
Prema organizatorima sakupljanja pomoći, iako je bio praznični vikend, vreme kada nema previše stanovnika u gradu, oni su uspeli da sakupe pun kombi donacija, i one će biti poslate u Skoplje za par dana. Poziv za pomoć Skoplju će se nastaviti sve do kraja krize.
Sabac za Skoplje pic.twitter.com/7zCoe8KtP3
— Mali Remorker (@MaliRemorker80) 12 avgust 2016
Skoplje, ‘grad solidarnosti’
Krizna vremena iznose na videlo najbolje i najgore u ljudima. U Makedoniji, neki su pokušali da odvrate pažnju od pitanja ko je odgovoran za zaštitu od poplava i neadekvatnu reakciju vlasti tako što su potpirivali plamen etničke mržnje. Na primer, provladin medij (koji se finansira oglasima javnih preduzeća kao što je Skoplje vodovod i kanalizacija) je objavio članak pod naslovom “Gde su sada braća Srbi, da doniraju paket hrane i vode za poplavljene porodice?”
U stvari, nedelju dana posle poplave, sve balkanske zemlje, kao i Evropska unija i neke od njenih članova, su pružile pomoć u fondovima ili grupama za spašavanje. Da ne spominjemo stanovnike Šapca i njihove lične napore.
Ovo sigurno nije bio prvi put da Skoplje prima pomoć. U prošlosti, bio je poznat kao “grad solidarnosti” jer je obnovljen uz međunarodnu pomoć nakon razornog zemljotresa 27 jula 1963. Ova pomoć je uključila donacije i iz zapadnog i iz istočnog bloka, i tako privremeno postavila na stranu neprijateljstva Hladnog rata.
U poslednjih nekoliko godina, oko tog datuma, makedonski korisnici Twittera objavljuju fotografije, filmove, ili pesme iz tog vremena s imenom rasprave #СкопјеСеСеќава (“Skoplje pamti”).
Na primer, jula prošle godine korisnik Twittera, Yokio San, je postavio izbor citata iz knjige o 1963. godini:
“Skoplje ne sme da ostane samo naslov u novinama o stradanjima, već mora biti odgovornost svih nas, svih ljudi koji danas ili sutra, kroz neki sličan oblik nove katastrofe, mogu da postanu Skopljani – Alberto Moravia, 1963.
“Skoplje nije film, nije triler gde pogađamo glavni događaj. To je koncentracija čovekove borbe za slobodu, s rezultatom koji nadahnjuje buduće borbe bez prihvatanja poraza.” – Jean-Paul Sartre, 1963.
“Roditelji su mi rekli da u Skoplju nema škola ovih dana. Deca nemaju mesto da idu u školu. Ja nisam išao juče u zabavni park. Umesto toga, taj sam novac iskoristio da kupim neke olovke, sveske i gumice, i šaljem ih tebi — za jednog učenika iz Skoplja. Roditelji su me savetovali da ne potpišem ovu poruku.” – Učenik iz Amsterdama, 1963.
“Skoplje je pretrpelo ogromnu katastrofu, ali mi ćemo opet obnoviti Skoplje. Uz pomoć svih u zajednici, postaće naš ponos i simbol bratstva i jedinstva, jugoslovenske i svetske solidarnosti.” – Josip Broz Tito, 27 jula 1963
“Meni je ova poseta omogućila da budem svedok međunarodne solidarnosti u Skoplju koja je usledila nakon katastrofe pre sedam godina. Uveren sam da takva komunikacija među ljudima može da podstakne bolju i efikasniju međunarodnu saradnju između država, gradova i sela.” – U Thant, Generalni seketar UN-a, 1970.