Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Začuđujuće priče o Las Lajas Svetilištu, “najlepšoj crkvi na svetu”

Santuario de Nuestra Señora del Rosario de las Lajas. Imagen en Flickr del usuario Jonathan Wood (CC BY-ND 2.0).

Las Lajas Svetilište Gospe Rosari . Fotografija na Flickr korisnika Jonathan Wood-a (CC BY-ND 2.0).

Širom Južne Amerike, priče o čudima i fantastičnim događajima putuju regijom i veoma često mesta odigravanja radnje su mesta gde su posle građene crkve. U Kolumbiji kruži mnogo takvih priča o svetilištu Las Lajas Gospe Rozari (napravljenom od kamena sličanom škriljcu). Poznato kao “najlepša crkva na svetu”, ovo svetilište se nalazi na oko 800km južno od Bogote i 10km od granice sa Ekvadorom, u kolumbijskom gradu Ipiales u Nariño pokrajini. Las Lajas Svetilište je primilo kanonsku krunidbu iz Vatikana 1951. godine a ovo svetilište je proglašeno bazilikom 1954. godine.

Postoje mnoge priče kojima se štiti poreklo svetilišta, a one potiču čak iz 18. veka. Jedna od najpoznatijih priča je o Mariji Mueses de Quiñones i čudom kojim je Devica darovala njenu kći:

[Las] protagonistas [de esta historia] son la india María Mueses de Quiñones, descendiente de antiguos caciques [jefes de tribu] y su pequeña hija Rosa, sordomuda de nacimiento. El lugar de los hechos se sitúa en los andes ecuatoriales a 2.600 metros de altitud, a media cuesta de una profunda quebrada sobre el río Guáitara, en el municipio de Ipiales, en el extremo sur de la actual Colombia, a diez kilómetros de la frontera con Ecuador. […] Al llegar a la cueva del Pastarán, [María] se detiene para descansar. La niña [su hija Rosa] entonces se desliza suavemente de la madre y empieza a trepar por las lajas. De pronto María escucha que su hija le habla: “Mamita, vea a esta mestiza que se ha despeñado con un mesticito en los brazos y dos mestizos a los lados”. Desconcertada, [María] no atina sino a coger a la niña y huir del lugar.

Glavni likovi [u ovoj priči] su Maria Mueses, žena domorodkinja iz Quiñones, koja je bila potomak starih caciques-a [vođa plemena] i njena mala kći Rosa, gluva i nema od rođenja. Mesto zbivanja je u ekvatorijalnim Andama, na nadmorskoj visini od 2.600m, uz duboke klance iznad reke Guaitara, u opštini Ipiales, na južnom kraju današnje Kolumbija, 10km od granice sa Ekvadorom. […] Kada je došla u pećinu Pastaran, [Maria] je zastala da se odmori. Potom se devojčica [njena kćer Rosa] iskrala od svoje majke i počela da se penje po škriljcima. Ubrzo je Maria čula svoju kći kako govori: ‘Mama, pogledaj ovog mesteka [osoba mešane rase] koji je sišao dole držeći dete s druga dva mesteka pored nje’. Zbunjena, [Maria] je samo zgrabila devojčicu i pobegla odatle.

Ova priča se nastavlja, sa još neverovatnijim događajima, ne samo zato što je Rosa progovorila:

Rosa cayó gravemente enferma y murió. La desconsolada madre, concibió entonces la idea de llevar el cuerpecito sin vida de su entrañable hija a los pies de la Señora del Pastarán, para recordarle las flores y velas con que la niña solía obsequiarla y pedirle encarecidamente que le restituyera la vida. Ante los ruegos insistentes y las copiosas lágrimas, ante la fe que no se doblega, la Virgen no resistió y obtuvo de su Divino Hijo la gracia de la resurrección de la pequeña Rosa.

Rosa je obolela od ozbiljne bolesti i umrla. Neutešna majka je imala ideju da malo mrtvo telo svoje voljene kćeri odnose pod noge Gospi od Pastarán, i setila se cveća i sveća koje je devojčica nosila i jako se molila za devojčicu da se vrati u život, slušajući beskrajne molitve, svesna obilnih suze i svedok neraskidive vere, Devica Marija nije mogla da odoli i dobi od svog božanskog Sina milost uskrsnuća za Rosu.

Decembra 2015. godine, britanske novine Telegraf rangirale su Las Lajas Svetilište kao najlepšu crkvu na svetu:

El santuario de las Lajas, considerado “el milagro de Dios sobre el abismo”, es visitado cada año por 750.000 feligreses, principalmente colombianos y ecuatorianos.
Para ‘The Telegraph’ resulta impactante su estilo gótico y que se haya levantado sobre un cañón, a una altura de 100 metros sobre el río Guáitara, en la frontera con el Ecuador.

Las Lajas Svetilište, smatraju ‘Božjim čudom nad ponorom” koje godišnje poseti 750.000 ljudi, uglavnom Kolumbijaca i Ekvadoraca.
Za ‘Telegraf’, gotički stil crkve je impresivan, kao i činjenica da je izgrađena iznad kanjona, preko 100m iznad reke Guáitara, na granici s Ekvadorom.

Ime svetilišta je inspirirano nazivom materijala koji se koristi u gradnji:

Ime Laja dolazi od imena vrste ravne sedimentne stene slične podnim pločicama koje se mogu pronaći na Andima

Više fotografija možete pronaći zahvaljujući Twitter korisnicima:

Las Lajas Svetilište, Kolumbija.

Detalji na rozeti Las Lajas Svetilišta, Nariño (Colombia). Predivno.