Ova vest je prvo objavljena na PRI.org 18. maja, 2016.godine, a ovde se objavljuje kao deo ugovora o razmeni sadržaja.
Ko je osvojio međunarodnu književna nagrada za beletristiku – Booker, objavljeno je ove nedelje, a južnokorejski pisac Han Kang je nagrađen mesinganim prstenom za svoj roman “Vegeterijanac”.
U romanu, koji je prilično erotičan, radi se o ženi koja veruje da se pretvara u drvo. Kritičari su označili priču kao “lirsku i kritičnu”.
Ali ono o čemu mnogi ljudi pričaju nije samo ovo književno delo, nego i njegov prevodilac.
Ovu priču možete poslušati na PRI.org
Debora Smit, 28-ogodišnja britanka, koja stoji iza izvanrednog prevoda ovog romana na engleski jezik, počela je da uči korejski jezik pre samo šest godina. Postavlja se pitanje kako je uspela da pomenuto literarno delo prevede tako dobro?
“Ako me pitate za tajnu, bojim se da ni sama ne znam ništa više nego i vi”, kaže ona. “Gledajući unazada sada se osećam kao da sam proveravala gotovo svaku drugu reč u rečniku. To je verovatno preterivanje, ali u tom trenutku sam imala takav doživljaj. Pomalo je izgledalo kao penjanje na planinu. “
Ona kaže kako joj je to što je bila potpuno nova u toj oblasti zapravo bila blagodet. “Stvarno sam znala da mi je potrebno da sve proverim dva puta i da treba da budem naručito oprezna”, kaže ona. “Takođe sam morala preispitati prevode određenih pojmova.”
Osim toga, u književnosti, doslovni prevodi ne daju uvek najbolja rešenja. “Samo zato što je doslovni ekvivalent, ne znači da je to prava reč koju treba iskoristiti, ukoliko želite da postignete određenu vrstu književnog efekta”, kaže ona.
Korejski prijatelj je takođe pružio Smitovoj pomoć. Smitova kaže da je postavila mnoga neugodna pitanja svom prijatelju, kolegi studentu sa doktorskog programa. (U zamenu za pomoć u prevodima, Smitova će izvršiti korekturu celokupnog rada svoje prijateljice koleginice.)
“Knjiga proza prevedena je na engleski, ali je takođe prošla mnogo teži test: Smit kaže da ljudi koji tečno govore korejski i engleski jezik ne mogu da utvrde da prevodilac koji je uradio prevod nije izvorni govornik. “Niko to zapravo nije ni komentarisao od onih koji su knjigu pročitali”, kaže ona. “Ljudi sigurno govore o tome nakon što su čuli moju priču sa drugih kanala. Ali snaga prevoda i veština književnog prevođenja je u tome koliko dobro znate ciljni jezik, a ne koliko stvarno dobro znate izvorni jezik.”
“Ključ, prema Smitovoj, je stvarno poznavanje engleskog jezika i kako ga iskoristiti za ostvarivanje tona i stila korejskog jezika u romanu. Za tu veštinu, ona je prekvalifikovana; Smitova pročita oko 200 knjiga godišnje. “I to je tako od kada znam za sebe”, kaže ona. “Dakle, u tom smislu, bila sam prilično samouverena”.
“Vegeterijanac” nije bila nalik ni jednom literarnom delu koje je pročitala do sada, i Smitova je bila ta koja se obratila izdavaču 2013. godine kada je predložila da se uradi prevod knjige. “Mislim da je to jedna od onih knjiga gde možete jasno videti šta je to uzbudljivo u savremenoj korejskoj literaturi, koja se mnogo razlikuje od književnosti drugih zemalja,” kaže ona.
Sve to su veoma jaki razlozi zbog kojih je izabrala da se bavi projektom koji je podrazumevao korišćenje jezika koji je govorila nesavršeno. “Mislim da je to i smisao prevođenja, da se nešto učini dostupnim na jeziku ili kulturi koja je nova i koja ranije nije bila dostupna.”
Pogledajte isečak iz dela “Vegeterijanac” ovde: