Квар опреме на рафинерији нафте је изазвао изливање нафте у Јадран уз обалу Хрватске прошле недеље, наносећи пустош на локалном окружењу и стварајући панику међу мештанима.
После подне на дан 12.маја, у Кострену близу града Ријеке на обали у Хрватској у области познатој као Урињ, делови Јадрана и обале су постали црни после цурења нафте, из цеви локалне нафтне рафинерије ИНА, изазивајући еколошку катастрофу.
Мештани су снимили фотографије и пријавили случај властима, који су формирали тимове како би покушали да поправе штету. Услед лоших временских услова и величине излива очекује се да ће се чак и почетне радње операције чишћење наставити следеће недеље.
У међувремену, рафинерија нафте је објавила изјаву за јавност извињавајући се за излив обећавајући да ће поправити квар у року од 24 часа (временски период које је прошао давно).
Према Еко Кварнер-у, локалној еколошкој групи, опрема у рафинерији нафте је стара и није одржавана како треба, шта је по њима и разлог зашто се често квари, угрожавајући здравље и безбедност околине и људи који живе на том подручју.
До изливања је дошло у области када су се борци за заштиту животне околине већ залагали против планова за развој даљег истраживање нафте у Јадрану.
На Међународној конференцији Уједињених Нација о климатским промена (ЦОП21) у Паризу у децембру прошле године, само три дана након што су светски лидери потписали споразум у Паризу и обавезали се да ће смањити емисију штетних гасова за 30 процената пре 2025. године, Црна Гора је објавила планове за истраживање нафте, уз обалу Улцињ, у Јадранском мору. Бивша Хрватска Влада је одустала од истраживања нафте и гаса на целом Јадранском мору, укључујући чак и обалног подручја Дубровника, националних и природних морских паркова, после суочавања с озбиљним притиском јавности и хрватских и италијанских невладиних организација.Али, питање одобравања бушење нафте у земљи и даље остаје отворено, с обзиром да планови укључују 29 истраживачких блокови преко Јадрана за 30 година експлоатације и производње угљеноводоника (било да се ради о нафти или плину).
Global Voices питао је Владимирa Бајзеца из непрофитне грађанске иницијативе НАШ Јадран, која се противи плановима новог истраживања и експлоатације нафте и гаса у Јадрану, да ли он мисли да Балкан има способност и средства да се бави изливањем нафте сопственим средствима:
Наравно наше локалне власти нити имају способност да се бави великим инцидентом, нити су заиста заинтересовани да се истим стварно позабаве. Они се брину само за својим (делом корпоративнoг) добитка. Начин промоције било ког новог нафтног пројекте је исти као и свуда у остатку света, посебно у кризом хит економијама – такозвани ‘највиши животне средине и заштите природе стандарди “, у складу са” најбољом светском праксом “, обећавајући економски раст и благостање непотпуно или лажно информисаним грађанима.
Јадранско море је идентификована као жаришта од великог еколошког значаја, са великом концентрацијом угрожених и рањивих врста, Бајзец је објаснио:
Хрватски део Јадранског мора је дом за више од 7.000 животињских врста, од којих су многе заштићене од стране хрватских и међународних закона о заштити природе, а неки су чак на ивици истребљења. Јадранско море је релативно мало, плитко, а такође полу-затворено, што чини ризик од трајног загађења од активности бушење за нафту и гас и изумирања дивљих животиња још озбиљније.
Туризам је такође главни извор прихода за локално становништво у овим балканским градовима на Јадранском мору, а мештани страхују од губитка средстава за живот ако море и обала постану загађени нафтом.
Страхови попут ових су далеко од неразумности.На другој страни света, у близини обале Shell-ова платформа Brutus је недавно процурила 2.100 барела нафте у Мексичком заливу, угрожавајући ионако крхки екосистем.
Са светом који се суочава са рекордно високом температуром овог пролећа и екстремним временским условима који су оставили хиљаде људи без домова или воде, значај климатских промена једино расте. У настојању да промовише смањење зависности од фосилних горива, хиљаде људи широм света су се придружили, Break Free кампањи, позивајући земље да смање употребу фосилних горива у корист обновљивих извора енергије.
И Црна Гора и Хрватска су земље са обиљем сунчаних дана и високим потенцијалом за соларну и енергију ветра. Уз ова природна добра, регион се суочава са одређеним недостатацима, ако остане зависан од фосилних горива. У децембру 2015. године, на пример, Germanwatch је дао балканским државама индекс климе високог ризика (углавном због поплава и лошег времена које је захватило подручје у последњих неколико година). Демонстранти страхују да је инертност највећи ризик у региону када је реч о овим важним питањима заштите животне средине.