Slika od Funakoshi [1], postavila Estelle Hebert [2]. ‘Ja se vraćam. Bez obzira šta drugi urade.’
Kanadska rediteljka Estelle Hebert je snimila jednosatni dokumentarni film o jednom selu u borbi za oživljavanje nakon što je masivan tsunami opustošio veliki deo Japana 11. marta 2011. godine.
U uvodu njenog jednosatnog dokumentarca, Hebert navodi [1]:
[…] Mnogi od preživelih su mislili da je jednostavnije i praktičnije da se presele u urbanu sredinu s prijateljima ili članovima porodice. Povratak kući je značio povratak na prazne parcele i hrpe krša, ne znajući kada ili da li će vladina podrška ikada naći put do manje naseljenih gradova. Kao rezultat toga, stotine malih sela duž istočne obale su napuštena.
Za Funakoshi, ribarski grad u kojem je pre katastrofe živelo oko 350 ljudi, priča se malo razlikuje. Nekolicina meštana odlučili su da ne napuste njihov napušteni rodni grad, nego da rade na njegovom oživljavanju.
Funakoshi sledi vođu zajednice i ribara Koichi Nakasato, koji radi na održavanju svog izbrisanog rodnog grada uz grupu vernih stanovnika uprkos ličnim izazovima u suočavanju s posledicama tragedije.
Dokumentarac je dostupan u celosti na Vimeo s engleskim titlovima. Postoji i verzija dokumentarca s francuskim titlovima [3].
Hebert, koja je učestvovala kao učitelj na Japanskom programu razmene i nastave [4], kaže kako je ona saznala o nivou devastacije kada je posetila Miyagi kao volonter [5] nakon katastrofe.
Kako smo se udaljavali od Funakoshi počela sam da mislim kako bi ovo moglo biti velika priča, koju bi trebalo dokumentovati, i koja se ne sme zaboraviti. Mnogo puta u medijima, nužno nečujete o dugoročnim projektima obnavljanja nakon prirodnih katastrofa. Kako se ti ljudi nose sa tim? Koliko dugo je potrebno za njih da se opet osećaju normalno u svojim životima? Kakava dugoročna podrška im je osigurana? Da li će Funakoshi ikada biti obnovljen? Kako se ribari snalaze bez obzira što su izgubili toliko?
Hebert izjavljuje [5] da je “ona je putovala u selo Funakoshi tokom godine kako bi se “dokumentovalo ono što se događa, pružilo gledaocima lični, intimni i detaljan uvid na članove ove male japanske zajednice kao što su pokušaj da se obnovi život uprkos velikom obimu uništenja koji ih okružuje. “