Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Kako lokalne novine u Indiji podstiču žene na selu da pišu o svojim zajednicama

3-hindi

Čitaoci novina. Foto:: Yashas Chandra

Kako da se čuju glasovi žena u siromašnim, seoskim područjima Indije? Konkretne novine zajednice su dobar početak.

Khabar Lahariia je nedeljni časopis koji vode žene i koji izlazi na lokalnim jezicima Avadhi, Bajjika, Bhojuri, i Bundeli u indijskim državama Uter Pradeš i Bihar. Ovaj časopis se isporučuje na  80.000 adresa čitaocima u 600 sela. 

Časpis sebe opisuje kao “lokalnog čuvara” i “oružje slabih,” izveštava o nepravdi i korupciji koji utiču na ruralne zajednice, što uglavnom ne dobija medijsku pažnju. Pokrenut 2002 godine, Khabar Laharia je postao dostupan online  u februaru 2013 godine. 

Svake godine, međunarodna stanica vesti Dojče Wele održava konkurs za najbolje blogove napisane u poslednjih 12 meseci – a ove godine, Khabar Laharia je osvojio nagradu Globalnog Media Foruma. Član žirija i bloger Rohini Lakshane je nazvao ovaj časopis “svetlim primerom koji dokazuje da funkcionalna demokratija zavisi od pristupa informacijama svim ljudima.”

Da bi saznali više o ovoj priči, razgovarali smo sa Poorvi Bhargava, urednicom koordinatorom Khabar Laharie

Rural Indian reading  holding KL newspaper. Photo Credit Yashas Chandra

Jedan čitalac Khabar Laharie u selu u Indiji sa novinama. Foto: Yashas Chandra

Podizanje Glasova (PG): Zašto ste odabrali ime Khabar Laharia, što na engleskom znači “Talasi Vesti”?

Poori Bhargava (PB): Većina onoga što Khabar Laharia predstavlja, čak i samo ime, dolazi od žena reportera. Zapravo, ovo ime se pojavilo tokom jedne zajedničke vežbe kada su članovi osnivači sedeli sa prvom grupom žena reportera 2002 godine. Bile su okupljene žene novinari iz sela koje su želele da mu daju ime u kojem će se čitaoci prepoznati, koje je jednostavno, i koje im nešto znači

PG: Da li je tim sastavljen od dobrovoljaca?

PB: Ne, ne. Sve ove žene su stalno zaposlene u Khabar Laharii. Za mnoge od njih, ovo je postalo izvor prihoda, koji mogu da koriste po svojoj želji, ili dodatni izvor prihoda, koji im pomaže da poboljšaju životni standard za sebe i svoje porodice.

PG: Da li ima muškaraca u Vašem timu?

PB: Ne, nema.

PG: Koliko vas vodi ovaj projekat?

PB: Ovo je počelo kao prostor koje su žene napravile za sebe, a tako je i ostalo. Sve se desilo u kontekstu u kojem je ženama bilo veoma važno da određuju prostor i dinamiku same za sebe. I da, 40 žena u 2 države, sve su one seljanke, uglavnom iz marginalizovanih zajednica.

Khabar Lahariya Team : The 40 ladies. Photo Credit: Poorvi Bhargava

40 žena iz tima Khabar Laharie. Fotografija: Poorvi Bhargava

PG: U početku su neke od učesnica jedva znale da pišu i čitaju, a sada su profesionalni novinari. Da li je to bio težak proces?

PB: […] Žene su dolazile sa različitim obrazovnim profilima. Neke su bile neoliterate [posedovale su osnovnu pismenost] i nisu imale formalno obrazovanje, a bilo je i onih koje su pohađale obrazovne programe. Bilo je to zanimljivo iskustvo, iskustvo učenja i za sve nas, jer je bilo mnogo stvari koje smo mogle naučiti od njih […]

PG: Da li posedujete neki poseban stil za vaše čitaoce, koji takođe dolaze iz ruralnih pokrajina sa možda niskim nivoom pismenosti? Kako ste doprli do njih?

PB: Stil Khabar Laharie nije težak, ali je drugačiji. Svaki od šest izdanja izlazi na lokalnom jeziku područja (neki ljudi ih zovu “dijalektima” ali mi se radije držimo termina “jezik”). Mnogi od ovih jezika se više ne koriste za proizvodnju pisanih materijala, tako da je [jezik koji se koristi u štampanim novinama] nešto što starosedeoci naroda tog kraja govore i poznaju, kojim novinari govore sve vreme, i to čuva jezike koji bi inače nestali. Pošto je jezik jednostavan,a novine dizajnirane drugačije od glavnih novina (veća slova, jednostavne reči, jasne definicije za složena pitanja), to predstavlja dobro štivo za siromašno seosko stanovništvo koji možda već dugo godina ne idu u školu.

Distributing the newspaper. Photo Credit Khabar Lahariya

Deljenje novina. Foto: Khabar Laharia

PG: Da li nam možete reći nešto o vašoj inicijativi da objavite časopis na mreži prošle godine? Kako je do toga došlo?

PB: 2012 godine smo dobili donaciju od Demokratskog Fonda Ujedinjenih Nacija za dve godine. Ovo je takođe bio period kada se Khabar Laharia proširila sa izdanja na tri [jezika] na šest. UNDEF je finansirao postavljanje stranice i stavljanje sadržaja Khabar Laharia [online]. Mi smo, takođe bile veoma zainteresovane da budemo prisutne online u današnje vreme kada vidimo da mnogo ljudi (posebno mladi) pristupa Internetu na svojim telefonima, čak i u selima u kojima radimo.

Takođe smo želele da novinarke imaju vlasništvo nad online izdanjem, isto kao i ono koje imaju nad štampanim izdanjem, tako da smo počele obuku sa grupom novinarki o širem razumevanju Interneta, onoga što postoji izvan emaila i Googlea […] Trenutno pokušavamo da izgradimo čitalačku publiku za ovu web stranicu (i u selima i u spoljnom svetu). Po prvi put ovi jezici (Bundeli, Avadhi) su našli prostor na Internetu i engleski prevodi su postavili područja u kojim radimo i njihove probleme tamo, da svi čitaju o njima.

Khabar Lahariya. Photo Credit Yashbas Chandra.

Khabar Laharia. Fotografija: Yashbas Chandra

PG: U nekoliko reči, šta možete da kažete o tehnologiji i osnaživanju žena u kontekstu Khabar Laharia?

Reading Khabar Laharia. Photo Credit Khabar Laharia.

Čitanje Khabar Laharie. Fotografija: Khabar Laharia.

PB: Na mnogo načina, tehnologija je jedna od stvari (baš kao i javni prostori) gde je pristup ograničen za žene. Ako je novinarstvo ne-stereotipna profesija u kojoj učestvuju žene, takav je i pristup tehnologiji.

Tehnologija je postala važan instrument za pristup informacijama, što zauzvrat ima direktan uticaj na znanje i zahtevanje prava. Kao rezultat toga, tehnologija u rukama žena je za nas u direktnoj vezi sa njihovim osnaživanjem. Čak i u kontekstu Khabar Laharia, videle smo kako je u početku to bio veliki izazov da dovedete žene u javnu sferu kao novinara, gde su žene postavljale pitanja i tražile odgovore.

Danas je Internet […] još jedna takva javna sfera, koja treba da se popuni sa glasovima žena.

To je ono što Khabar Laharia pokušava da uradi – da postavi informacije koje će se videti i da se pomoge da sve više žena ima pristup tome.

Možete pratiti najnovije priče iz Khabar Laharie online, i biti u toku sa njihovim radom na Facebooku i Twitteru @KabarLahariya. Sve slike su objavljene uz dozvolu od Khabar Laharie.