Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Kastro i Obama otvaraju novo poglavlje u odnosima između Kube i SAD-a

Cartoon by Carlos Latuff via Deviant Art.

Karikatura Karlosa Latifa na ,,Devidogovoant Art”.

Vlade Sjedinjenih Američkih Država i Kube žele da obnove diplomatske veze, uspostave trgovačke odnose i otvore kanale komunikacije koji su više od 50 godina bili zamrznuti. Vest je nerealna poput sna, ali ovo možemo čuti od lidera obe zemlje.

U govoru koji je prenošen uživo iz Bele kuće Barak Obama je opisao kako su dve vlade radile zajedno više od 18 meseci kako bi se dogovorile o promenama koje su danas objavljene. . Preko kubanske državne televizije, u obraćanju koje je zabeleženo i objavljeno na satranici , Cubadebate“, Raul Kastro je zahvalio Vatikanu i kanadskoj vladi na podršci u ovom delikatnom procesu 

Tokom narednih meseci vlade će otvoriti ambasade u ovim zemljama. Državni sekretar Džon Keri, koji je dugo pozivao na normalizaciju odnosa između Kube i SAD-a, će ispitati stav u skladu sa kojim je Kuba zemlja koja finansira terorističke akcije. Obama je naveo da je ova odrednica , koju je kritikovalo dosta eksperata , zastarela u trenutnom globalnom kontekstu.

Naravno, Obama ne može jednostrano staviti van snage sve vladine zakonske odredbe koje ograničavaju kontakt i trgovinu sa Kubom. Kako su oba lidera navela, embargo je propisan u zakonodavstvu koje jedino Kongres može da menja . Sa republikanskom većinom u oba doma Kongresa, kao i dalje moćnim delom tog tela koje čine tvrdolinijaši koji podržavaju embargo i koji su ključni poput kubansko-američkih zakonodavaca Marko Rubio  Ileana Ros-Letinen, ovo neće biti mali poduhvat.

A Havana billboard depicting the faces of the five jailed Cubans reads, "Freedom Now!" Photo by Giorgiopilato via Wikimedia Commons. Released to public domain.

Bilbord u Havani sa licima 5 uhapšenih Kubanaca i natpisom, ,,Sad na slobodu!” Slika: Đorđopilato  na ,,Wikimedia Commons”. Objavljeno javnom domenu

Politički zatvorenici se vraćaju kući

Dve vlade su već napravile smele korake u novom političkom pravcu. Oba predsednika su potvrdila da su američke vlasti pustile na slobodu tri agenta kubanske vlade  koji se nalaze u američkim zatvorima od 2003. godine, kao i da je Kuba oslobodila dva službenika američke vlade, od kojih je jedan proveo više od dve decenije u zatvoru na ostrvu. Drugi zatvorenik Alan Gros, ugovorom vezan za američku vladu, je uhapšen 2009.  zbog unošenja velikih količine tehničke opreme u zemlju bez dozvole. Mnoge vodeće medijske kuće prenose da kubanska vlada planira da oslobodi 53 politička zatvorenika u narednih nekoliko nedelja.

Poredeći Obaminu relativno umerenu objavu o oslobađanju Grosa i još jednog neimenovanog obaveštajca, Kastrova objava je bila ispunjena žarom:

Kao što je Fidel obećao kada je kazao ,,Oni će se vratiti!”, Gerardo, Ramon, i Antonio su danas stigli u otadžbinu.

Ogromnu radost njihovih porodica i celog našeg naroda, koji se nemilosrdno borio za ovaj cilj, dele stotine komiteta solidarnosti, grupa, vlada, parlamenata, organizacija, institucija i javnih ličnosti koji su neumorno činili napore tražeći njihovo oslobađanje u poslednjih 16 godina . Mi izražavamo ogromnu zahvalnost i naklonost prema svima njima . Odluka predsednika Obame zaslužuje priznanje i poštovanje našeg naroda.

Iako priča nije dovoljno propraćena u američkim medijima, čovek može slobodno hodati ulicama Havane ne primećujući znake kampanje za ospobađanje ,,Los Cinco Heroes”, kako se oni obično zovu u kubanskom govoru. Petoro ljudi, koji su radili kao anti-teroristički agenti za kubansku vladu , su se trudili da se infiltriraju u anti-kastrovske militantne grupe u Americi i zbog toga su uhapšeni u Majamiju 1998. godine. Oni su kasnije osuđeni zbog zavere za špijunažu i delovanje kao  strani agenti, pored drugih optužbi. Iako su se ranije suočili sa kaznama koje su se kretale od doživotne robije do 15 godina zatvora. Dugotrajni žalbeni postupak je doveo do smanjenja kazne za trojicu agenata, kao i do oslobađanja dvojice od njih, od kojih je jedan pušten 2012. godine, dok je drugi oslobođen februara 2014. godine.

Iako se malo zna o američkom obaveštajcu koji je danas pušten na slobodu, Alanu Grosu, ugovaraču američke vlade, je pisano naširoko od kada je uhapšen 2009. godine zbog unošenja tehnološke opreme u zemlju . Gros je pet puta išao na Kubu u ime ,,Međunarodnih Alternativa za Razvoj”, podugovarača  USAID-a,za koju je bio obavezan da uspostavi nekoliko prijemnika za bežični internet na Kubintry. Gross je optužen za ulazak u zemlju bez dozvole i čin kršenja ,, integriteta kubanske države” . Osuđen je na 15 godina zatvora. Od tada se na njega gledalo kao na igračku u pregovorima u osloglašeno zategnutoj dinamici u odnosima između dve vlade.

Kada je Gros osuđen, kubanski bloger Ivan Garsija je objavio:

Pravi Kastrov neprijatelj nije Gros. Amerikanac nije ništa više od dobre valute za razmenu. Nije toliko loše za pregovore sa Jenkijima, ili politički šou. Malo više.

Otopljavanje odnosa nije lako

Uprkos bujici odgovora na medijima i komentarima na internetu o ovoj istorijskoj promeni. Za one koji su u žiži samog problema proći će više meseci dok ne budu bili sposobni da rastumače i stave u politički kontekst ono što se dogodilo danas.  Šta ovo znači za budućnost Kube? Kako će to uticati na Kubansku revoluciju, koja  po mišljenju vlasti i većine stanovništva i dalje traje?

Kastrov govor je nagovestio ove probleme i naveo da će tranzicija u stvari pomoći sistemu koji njegova partija veoma snažno pokušava da očuva od kada su došli na vlast 1959. godine.

Herojski kubanski narod, suočen sa ozbiljnim opasnostima, agresijama, nedaćama i žrtvovanjima je dokazao da je veran nastaviće da bude privržen našim idealima nezavisnosti i socijalne pravde. Čvrsto ujedinjeni tokom 56 godina revolucije sačuvali smo nepokolebljivu odanost onih koji su umrli braneći naše principe od početka oslobodilačkih ratova 1868. godine .

Danas, uprkos problemima, prihvatili smo dužnost da osavremenimo naš ekonomski model funkcionisanja kako bismo izgradili održivi i prosperitetni socijalizam.

Iako je Obama sugerisao zvaničnicima i jedne i druge strane da ,,ostave iza sebe nasleđe kolonijalizma i komunizma,” nije jasno kako će to biti sprovedeno u praksu zato što kubanska vlada nije pokazala interesovanje za tako nešto. Obama je takođe naglasio da ljudska prava ostaju u samom vrhu prioriteta američke politike prema Kubi. ,,Sjedinjene Države veruju da nijedan Kubanac ne sme trpeti uznemiravaje, hapšenje ili batine samo zato što se služi univerzalnim pravom da javno kaže ono što misli ,” kazao je Obama.

Obama je takođe spomenuo namere američke vlade da nastavi sa ,,podrškom civilnom sektoru” na Kubi, koje se verovatno prećutno odnose na ,,promociju demokratije” američke vlade tj. programe poput onog na kom je Alan Gros radio.

Proći će nedelje ili čak meseci pre nego što sami Kubanci budu mogli dobro da sagledaju kako ove promene utiču na njihovu svakodnevicu i dalji put napretka njihove zemlje i društva. Iako sam pokušala da dođem do komentara i reakcija svojih kubanskih kolega sa Globalnih Glasova, većina je kazala da prosto ne mogu da dođu do reči, preplavljeni emocijama i iznenađenjem. Nadamo se da ćemo čuti više od Kubanaca sa obe strane Floridskog moreuza u predstojećim nedeljama i danima.