Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Da li su Mađari posle 25 godina konačno shvatili da žive u demokratiji?

Demonstrators in Budapest, October 2014. Photo by Marietta Le.

Demonstranti u Budimpešti, oktobar 2014. Fotografija: Marietta Le.

Marietta Le radi kao urednik Globalnih Glasova na mađarskom jeziku i član je Atlatszo, vodeća NVO za transparentnost u Budimpešti.

Uz priču na naslovonj strani New York Timesa i dva minuta smeha sa Džon Oliverom, Mađarska je napredovala na prolaznoj slavi masovnih medija, zahvaljujući planu mađarske vlade da se uvede poseban porez na Internet saobraćaj.

Mađari su uvek ponosni na međunarodno izveštavanje o njihovoj beznačajnoj zemlji, bez obzira na to kako oni u svemu tome izgledaju. Od sumnjivih livada marketinga, izgleda da prihvataju užasnu ideju da je loše pokrivanje bolje nego nikakvo. Ovo savršeno opisuje njihova očekivanja o tome šta ljudi širom sveta znaju, ili bi možda želeli da znaju, o toj zemlji.

Verovanje da Mađarska postaje netolerantna država nije ništa novo

Za neke ljude, ideja da je Mađarska, zemlja u centru Evrope koja se pridružila demokratskoj zapadnoj hemisferi 1989 godine (a Berlinski zid je pao pre tačno 25 godina), namerava da postane ‘netolerantna država’, i da njen premijer postavlja primere više ili manje autoritarnih država koje njegov narod treba da sledi, nije ništa novo. Ali ako niste liberalni ludak koji se bori za građanske slobode u svemu gde država preti slobodi prema vašem mišljenju, onda verovatno niste znali da je pad ove novorođene demokratije počeo mnogo pre ovih poslednjih nekoliko nedelja.

Kad je trenutna Vlada došla u kancelariju 2010 godine, jedan od njihovih prvih naloga u poslovanju je bio da se promeni ustav i Zakon o medijima. U Mađarskoj, ako Vaša stranka dobije dvotrećinsku većinu na nacionalnim izborima, nikada nećete morati da brinete o ubeđivanju članova opozicione stranke da glasaju za Vaše predloge u Parlamentu. Svaki zakon koji želite može da prođe.

Građani su dali vladi mandat da menja zakone, to je ono što bi član vladajuće stranke Fidesz sada tvrdio, i kroz to, kako bi moji prijatelji za razvoj rekli, ljudi nisu rekli ni reč kada je u pitanju novi ustav, novi Zakon o medijima ili prenos novca iz privatnih penzionih fondova u državne penzijske fondove. Nije im čak ni smetala činjenica da se u jednom trenutku okupilo desetine hiljada ljudi na ulicama, koji su plakali nad grobom demokratije pod nazivom “Milion za slobodu štampe u Mađarskoj.”

Niko nije znao 2010. ili 2012. da će vlada izmeniti izborni zakon da opet sebi olakša put u dvotrećinsku većinu u 2014. Niko nije znao da će se to svesti na projekte koje vode NGO koje finansira Norveški Fond, program koji je pokrenut da pomogne nerazvijenim zemljama Evropske Unije.  
Da li živite u zemlji u kojoj su aktivisti prestravljeni kad vide policijsko vozilo ispred svojih kancelarija? Za Mađari odgovaraju sa Da.

Čim je vladajuća Fidesz izabrana u svom drugom mandatu, Kancelarija Vlade za kontrolu (državni revizor) je počela da istražuje trošenja NVO koje su primile sredstva od Norveškog Fonda. Policija je pretresla kancelariju Ökotársa, donatorske organizacije, u potrazi za dokazima o navodnoj proneveri i nezvaničnom odobravanju kredita nevladinim organizacijama. Napravljene su liste problematičnih organizacija. Trinaest NVO, koje su uglavnom usmerene na borbu protiv korupcije i promovisanja demokratije, su stavljene pod posebnu lupu zbog svojih aktivnosti. 

Proveravanje Ökotársa se dogodilo u ponedeljak ujutro. Nekoliko dana kasnije, bivši predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je posetio Mađarsku da primi počasni doktorat Corvinus Univerziteta. Jedna od NVO sa te “liste”, čije kancelarije se nalaze iza tog univerziteta, je bila okružena snagama za sprovođenje reda koje su bile tamo da zaštite specijalnog gosta. Počele su da cirkulišu email poruke o novom problemu, sada o organizaciji koja prima novčana sredstva. Nekoliko sati kasnije smo dobili e-mail od uplašenog radnika NVO. Plakala je kada je došla kući nakon što je provela sate u strahu od policijske racije u njenoj kancelariji. Njena ćerka joj je nacrtala srce i u njemu napisala “Sreća nikada ne napušta”. 

“Po prvi put, nisu protestovali samo besni aktivisti”

Kao radnik NVO često brinem da su građani umorni od našeg stalnog upozoravanja nad grobom mađarske demokratije. Ali porez na Internet saobraćaj, “netadó” na mađarskom, je promenio stav ljudi prema onome što vlast radi već dugi niz godina. Po prvi put, nisu protestovali besni aktivisti. Mladi i stari su bili na ulicama Budimpešte, uz transparente nacrtane rukom. Ljudi su glasno pričali o serverima. Nosili su maske Gaj Foksa, uprkos tome što je to zakonom zabranjeno. Konačno, izgledalo je kao da je jedna nova generacija shvatila da mora da se bori za svoja prava. To više nije izgledalo kao pitanje – ljudi su konačno mogli da vide da su sve mere koje je vlada preduzela imale određen cilj: državno grabljenje

Ipak, mnogi misle da je predlog za Internet porez bio samo “dezinformacija” — lažna informacija koja se proširila kako bi odvukla javnost sa važnih događaja. Ovo je šema koju pamtimo iz vremena pre 1989. Strašno je pomisliti da je Berlinski zid pao pre samo 25 godina. Ušli smo u period mađarske istorije kada vlada ima za cilj da ograniči prava građana u istoj meri kao i tada, i sada gotovo eksplicitno i isključivo u svoju korist. 

Slobodna zemlja, Besplatan Internet

Premijer je odlučio da zamrzne predlog za Internet porez posle drugog protesta, kada se više desetina hiljada ljudi okupilo na ulicama Budimpešte, vičući ne samo “Slobodna zemlja, besplatan Internet” i da on treba da podnese ostavku, već i da oni neće plaćati porez korumpiranom poreskom organu. Premijer je objasnio da Internet porez nije nov, da je to samo proširenje već postojećih posebnih poreza u industriji telekomunikacija. Iako su odnedavno razgovori o Internet porezu zamrli, mi ipak očekujemo “Nacionalne konsultacije” o tome u januaru.

Ljudima je možda dosta života u mladoj demokratiji kojom se loše upravlja, ali ne mogu ih doveka obmanjivati. Nadam se da su Mađari uvek znali šta se dešava, ali da su imali mnogo toga na pameti, morali su da se usredsrede na krpljenje kraja sa krajem. Možda je Internet porez zaista pretvorio razočarenje građana sa skoro svim u zemlji u akciju, prisilio ih da na kraju ustanu protiv korupcije.

Mađari su u nedelju održali miting, tražeći da predsednik Poreske uprave podnese ostavku. Među govornicima je bio je Andraš Horváth, “mađarski Snovden”, koji je pre samo godinu dana pustio dokumente kojima se dokazuje da Poreska uprava konstantno izuzima mreže preduzeća uključenih u utaju poreza, i da je korupcija “ugrađena u sistem.” Procuirele informacije su pokrenule samo nekoliko protesta, gde se pojavilo njih samo nekoliko stotina.

Ali uz činjenicu da je američka vlada sada zabranila određenim mađarskim zvaničnicia da putuju u SAD, saznajemo da čak i oni imaju informacije o visokom profilu korupcije u našoj zemlji. Žolt Varadi, osnivač prve mađarske društvene mreže, koja je nekada bila veća od Facebooka, je najavio da će pokrenuti novu društvenu mrežu za ljude koji žele da naprave razliku u Mađarskoj. On je rekao da će morati da se promeni način na koji razmišljaju mađarski državljani kako bi se promenio način razmišljanja političke elite. 

Na spisku nije samo korupcija visokog profila. Oni koji su govorili na okupljanju u nedelju su pokrenuli ideju o sistemskoj promeni u oporezivanja u Mađarskoj. O utaji poreza se govorilo kao o “nacionalnoj igri” ali izgleda da sada čak i građani zahtevaju promenu kursa. Govornici su pozvali prisutne da počnu da razgovoraju sa svojim komšijama o problemima sitne korupcije. Rekli su im da posetite lokalnu kancelariju Poreske uprave i da pitaju zaposlene u kancelariji da li je predsednik tog organa podneo ostavku. 

Kao zaključak, mogu samo da ponovim reči Zoltan Békésija, mađarskog umetnika i preduzetnika. Prošlo je 25 godina kako igramo igru demokratije. Vreme je da postanemo ozbiljni.

Marietta Le je urednik Globalnih Glasova na mađarskom jeziku i članica Atlatszo, vodeće NVO o transparentnosti u Budimpešti.