Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Peking tvrdi da su prodemokratski protesti u Hong Kongu obojena revolucija iza koje stoje SAD

Occupy Central protesters brought their tents to the sit-in sites to prepare for long term struggle. Photo by PH Yang, non-commercial use.

Demonstranti koji učestvuju u Zauzmi Cenrtalu su doneli svoje šatore na mesta sedeljki da se pripreme za dugoročnu borbu. Fotografija: Yang, ne-komercijalna upotreba.

Nekoliko dana nakon što su počele masovne sedeljke u Hong Kongu, kojima se zahtevaju pravi demokratski izbori, Peking je počeo da optužuje ovaj pokret naroda kao obojenu revoluciju koju podržava američka vlada.

Od kraja septembra, protestanti se nalaze u centru Hong Konga i zahtevaju otvoren proces izbora kandidata na sledećim izborima za glavna mesta u gradu umesto plana koji ima Kina i koji u priličnoj meri čini komitet koji je okrenut ka Pekingu. Pro-demokratska grupa Zauzmi Centralu uz Ljubav i Mir je planirala sedeljke kao poslednje sredstvo ako vlade Hong Konga i Pekinga odbiju da se povinuju odboru za imenovanje uprkos značajnoj podršci koju pruža narod za više demokratije. 

Na svom vrhuncu, ova sedeljka je okupila na desetine hiljada učesnika. Novine Kineske komunističke partije, China Daily, objavjuju komentare od 4 oktobra u kojima optužuju mali broj pokretača da su dobili podršku od američke vlade i da pokušavaju da izvedu obojenu revoluciju u Hong Kongu da bi ugrozili moć centralne vlasti u Pekingu. Ovaj članak nadalje karakteriše proteste kao “nered” u vesti na prvoj strani objavljenoj 11 oktobra.

Obojena revolucija opisuje niz miroljubivih pokreta u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. Američka vlada je čvrsto negirala optužbu da učestvuje u prodemokratskom pokretu u Hong Kongu. 

Kako kineske vlasti upotrebljavaju ovaj termin, uklapa se u njihovo ranije najavljeno uverenje da je Hong Kong pitanje nacionalne bezbednosti, u skladu sa sistemom za izbore koje odobrava Peking. To takođe podrazumeva da je prilično malo verovatno da će kinesko zakonodavstvo, Nacionalni narodni kongres, povući ili izmeni spisak onih koji su izabrani da budu postavljeni u specijalni administrativni region Hong Konga. 

Pro-Peking mediji u Hong Kongu su takođe proširili teoriju zavere o ulozi američke vlade u protestima Zauzmi Centralu. Pored tvrdnje da su pan-demokrate u Hong Kong povezane sa Nacionalnim Centrom za Demokratiju, organizacija koju finansira SAD a koja promoviše demokratiju i slobodu širom sveta, najbizarnija je optužba da se Joshua Wong, 17-godišnji lider srednjoškolske grupe aktivista Skolarizam, tretira kao politička superzvezda i da je on prošao kroz borbenu obuku američkih marinaca. Skolarizam je jedna od vodećih grupa protesta. 

Dok su prodemokratski protestanti tretirali glasine kao šale, zakonodavaci okrenuti ka Pekingu, koji imaju većinu u zakonodavstvom veću u Hong Kongu zahvaljujući aktuelnom nedemokratskom “sistemu funkcionalnog izbornog tela,” postavljenog na teoriji zavere o inostranom mešanju, koje je zatražio istragu oko pokretanja protesta Zauzmi Centralu 10 oktobra.

Neki od dokaza stranog mešanja koji se potencira je bogata ponuda resursa, kao što su hrana, piće, stacionar, posteri i transparenti na mestima protesta. Bloger Sze Ching Cheun se nasmejao na ovu optužbu:

Pošto se pokret zauzimanja odvijao nesmetano, vladin kamp je ponovo uveo “teoriju stranog mešanja” sa namerom da diskredituje proteste. […] Velika količina resursa se sada pretvara u dokaz o stranom mešanju. […] Da li su stanovnici Hong Konga toliko siromašni? Hajde da proverimo prethodne izveštaje. Kad god je došlo do prirodnih katastrofa, donacije iz Hong Konga su uvek bile zapanjujuće. Na primer, nakon zemljotresa u Sečuanu [2008g.], donacije građana Hong Konga su dostigle 13 milijardi hokonških dolara [oko 1,9 milijardi SAD dolara] […] Svako doprinosi protestima onako kako može, tako da dodavanje svega toga znači da imamo bogat izvor snabdevanja resursa. Nama ne trebaju strane donacije. Možemo da platimo sopstvenim resursima.

Kao odgovor na prozivanje da protesti predstavljaju obojenu revoluciju i pobunu, Udruženje studenata i Skolarizam Hong Konga, dve glavne organizacije koje su započele bojkot časova sredinom septembra, napisale su otvoreno pismo kineskom predsedniku Ksi Jingpingu. U njemu, oni su istakli da je antagonizam ukorenjen u nespehu vlade Hong Konga da uključi mišljenje javnog mnjenjana u svoj izveštaj o savetovanju za reformu izbora:

[…] Izveštaj o savetovanju koji je podnela vlada Hong Konga nije iskreno prikazao javno mnjenje, i čak tvrdi da stanovnici Hong Konga ne žele da promene sistem Zakonodavnog veća, naročito ukidanje funkcionalne izborne jedinice. Izveštaj predatavlja nepoštovanje političkih težnji naroda Hong Konga, naročito prema obaranju funkcionalne izborne jedinice. Okvir političke reforme koju je postavio Stalni komitet Narodnog kongresa poslanika ljudi je prevaren lažnim izveštajem vlade Hong Konga. Ako je vlada Hong Konga iskrena prema svojim građanima, mora da prizna svoju grešku, ispravi izveštaj i da u njega uklopi težnje ljudi za istinsku demokratiju u političkim reformama.

Grupa je dalje napomenula da je kandidatura građana uobičajena praksa u izboru lokalnih predstavnika u kontinentalnoj Kini; tako da je zahtev stanovnika Hong Konga da kandiduje građanina legitiman:

Činjenica da su lokalne samouprave u kontinentalnoj Kini takođe prihvatile kandidaturu građana je obezbedila kako pravnu tako i praktičnu osnovu za uvođenje predlaganja građana u izbore za izvršnu vlast u Hong Kongu. […] Protesti zauzimanja nisu obojena revolucija. To je kampanja koja poziva na demokratiju. Studenti koji bojkotuju predavanja i sedeljke su odgovor na ono što radi glavni rukovodilac CY Leung, među ostalim vladinim zvaničnicima koji idu protiv volje naroda. […] Istinsko univerzalno pravo glasa nije o grabljenju vlasti [od centralne vlade]; to je ostvarenje visokog stepena autonomije i administrativne vlasti onako kako je napisano u Osnovnom zakonu.

Szeto Tzelong, komentator trenutnih onlajn aktuelnosti, je razradio na osnovu Ustava, građansku nominaciju koju su predstavile dve studentske grupe aktivista u otvorenom pismu i naglasio da protesti Zauzmite Centralu ne znače da se žele umanjiti ovlašćenja Pekinga:

Od prvog dana, demonstranti Kišobran pokreta su zahtevali demokratske političke promene. Ovo nema nikakve veze sa zbacivanja vlade u kontinentalnoj Kini. “Nominacija građana” i “ukidanje funkcionalnog izbornog štaba” neće izazvati uticaj centralne vlade. Čak je i poziv za “povlačenje odluke Nacionalnog kongresa predstavnika naroda” napravljen u skladu sa kineskim ustavnim člankom 62 Klauzula 11, koji uključuje u nadležnosti narodnog kongresa moć da “izmeni i povuče odluku Stalnog komiteta NPC.” […] U kontinentalnoj Kini, lokalni izbori predstavnika ljudi dozvoljava “predlaganje birača”. Svaki građanin koji dobije 10 nominacija legitimnih birača može da postane kandidat. Pored toga, u kontinentalnoj Kini, uloga “izborne komisije” je čisto administrativna i ne uključuje pravo suštinskog nominovanja. Prema principu “jedna zemlja, dva sistema,” Izborni zakon u Hong Kongu treba da bude fleksibilniji nego u kontinentalnoj Kini. Praksa “građanskog predlaganja” je u skladu sa trenutnom praksom izbora u Okružnom Savetu i Zakonodavnom savetu i nikako ne krši zakon koji se sprovodi u Kini. Borba za “predlaganje građanina” je samo pokret za građanska prava i nema nikakve veze sa preuzimanjem vlasti [od centralne vlade], niti je to [obojena] revolucija.

Teng Biao, Međutim, advokat za ljudska prava iz Kine smatra da se sudbine Hong Konga i kontinentalne Kine ne mogu odvojiti i da će borba za demokratiju u Hong Kongu neminovno uticati na Kinu. On je nazvao ovu dilemu, nepodnošljivom težinom revolucije:

Priroda diktature je da sve drži pod kontrolom. Autoritativni sistem neće dozvoliti postojanje slobodnog sistema. On smatra da je istinsko univerzalno pravo glasa u Hong Kongu pukotina u brani, što će na kraju dovesti do pada diktature. […] Ljudi u Hong Kongu se ne bore samo za svoju demokratiju. Politički kontekst je okrenuo njihovu demokratsku borbu u borbu za demokratiju u kontinentalnoj Kini. […] To je jedna paradoksalna realnost za ljude u Hong Kongu, koji su razvili veoma jaku lokalnu identifikaciju, želeći da zadrže distancu od kontinentalne Kine. Ljudi u Hong Kongu su preuzeli nepodnošljivu težinu revolucije, boreći se za demokratiju onih koji žive u komadu zemlje sa kojom se ne identifikuju. […]