Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Kako H4 viza Sjedinjenih Država zarobi članove porodica stranih radnika u ‘zlatni kavez’

Stack of paperwork for US immigration. Image from Flickr by Stephanie Pakrul. CC BY-NC-SA 2.0

Hrpa papirologije za doseljavanje u SAD. Slika sa Flickr; Postavio Stephanie Pakrul. CC BY-NC-SA 2.0

U raznim izveštajima i komentarima, nazvana je “zlatnim kavezom”, “vizom za depresiju” i “vizom zatvorenika”. Američka H4 viza omogućava članovima uže porodice onih koji poseduju “H” vizu za privremeni rad da borave u SAD-u, ali ne i nešto mnogo više od toga. 

Nosioci ove vize ne mogu da dobiju  broj socijalnog osiguranja, de fakto jedinstveni matični broj za oporezivanje, prijavu za posao i drugih načina za praćenje. Nasuprot tome, onima koji zavise od druge privremene radne vize, dozvoljeno je da rade u SAD-u, nakon što dobiju odobrenje za zapošljavanje iz kancelarije za imigraciju SAD-a.

Mnogi od bračnih partnera onih koji poseduju “H” vizu su uglavnom žene i profesionalci sa korisnim veštinama kojima mogu da doprinesu radnoj snazi. Ali oni ne mogu da dobiju posao u SAD-u, rade na daljinu za kompaniju kod kuće ili kao samostalni preduzetnici, u skladu sa uslovima H4 vize. Zato oni koji poseduju H4 vizu pribegavaju stalnom obrazovanju, ograničenom volontiranju ili nezakonitom samostalnom radu, tj. minimalnoj upotrebi svojih veština.

Nedavna peticija koju je započeo Shah Peerally, advokat iz Kalifornije, traži da im američka vlada da više prava.

Facebook stranica pod naslovom “H4 viza, prokletstvo” je sakupila blizu 5,000 lajkova. Pridruženi blog iznosi iskustva onih koji poseduju H4 vizu i naglašava depresija, frustraciju i ponekad porodično zlostavljanje koje je povezano sa vizom koja ograničava zapošljavanje, posebno za doseljenike koji nemaju nikakvu zaštitu od strane socijalnog sistema u novoj zemlji. Na primer, Shilpa – Budući preduzetnik piše:

Imam diplomu magistra i 3 godine radnog iskustva u mojoj domovini, a to ovde ništa ne vredi. Kada ja dobijem radnu dozvolu imaću 45 godina i imaću više od 10 godina nerada u mom rezimeu. Koji poslodavac će da zaposli nekoga sa tolikom ‘rupom’ u radnoj karijeri. 2) Živeti u Americi i pokrivati dnevne troškove sa decom je veoma teško i zato nismo u mogućnosti da sebi kupimo kuću. 3) Zlostavljaju žene koje dobiju H4 vizu, jednu od mojih prijateljica, Majka, su strašno zlostavljali i to zato što nije imala nikakav lični dokument, bila je bez novca, i nije imala gde da ode. Ovi slučajevi zlostavljanja se ne prijavljuju, jer oni koji zavise od onih koji poseduju h4 nemaju identitet.

Na Internetu, Jaspreet, u ootvorenom pismu predsedniku Obami, piše:

Oboje smo radili na vrhunskim institutima u Indiji, bilo je vremena kada sam imao odličnu karijeru, kada sam zarađivala više od mog muža, a sada sam došla u SAD da podržim karijeru svog muža

Ljudi koji su ovde došli zbog obrazovanja i plaćaju porez godinama su oni koji su najviše pogođeni. Tužno je to što čak i ako nam učinite malu uslugu i dozvolite nam da radimo, šta će uraditi naše žene posle pauze od 7 godina u svojoj karijeri?

Geetha Krishnan, hemijski inženjer u zalivskoj oblasti San Franciska, tvituje:

Trebalo bi da postoji neka jednakost i prava za kvalifikovane i obrazovane supružnike nosioca h4 viza, a koji ovako gube svoje talente

Prema rezultatima istraživanja o poslovanju doseljenika u SAD, koje je naručilo Nacionalno Udruženje Kapital, u poslednjih nekoliko godina doseljenici su započeli 1/3 poslovnih poduhvata koje sponzoriše država. 

Priznajući vrednost koju imigranti donose kulturi i privredi, administracija predsednika Baraka Obame je najavila  7 maja, 2014, predloge da se odobri podgrupa nosioca H4 vize za rad u SAD-u. U ovom trenutku, broj onih koji se kvalifikuju je oko 100,000. 

Ovo je objasnio poslovni sekretar Penny Pritzker: “Ovi pojedinci su američke porodice na čekanju. Mnogi od njih su umorni od čekanja za zelenu kartu i napuste zemlju da rade za našu konkurenciju. Činjenica je da mi moramo da uradimo više da zadržimo i privučemo talente svetske klase u SAD, i ovi propisi nam pomažu da to uradimo.”

Kao kod svake reforme doseljavanja, ovaj predlog je dočekan mešavinom straha i trijumfa. Zainteresovani pojedinci su postavili pozitivne i negativne komentare na Regulations.gov, stranicu koja omogućava javnosti da prati i komentariše propise savezne vlade. Ova stranica je sakupila 12,922 komentara pre zatvaranja perioda komentarisanja 11 jula.

Cecilia Curtis je izrazila zabrinutost mnogih Amerikanaca vis a vis reforme doseljavanja:

Ova predložena promena pravila NE pomaže američkim radnicima koji su zaista vešti i ne mogu da nađu posao. Zašto ova administracija nastavlja da stavlja barikade kojima vređa američkog radnika? Dalje, zašto ova administracija nastavlja da zaobilazi Kongres kada je u pitanju doseljavanje? Postoji previše doseljenika (legalnih i ilegalnih) ovde u SADu. Naša zemlja ne može da nastavi da prima višak radnika/ljudi. To je tako loša ideja.

Međutim, Vivek Pandey, se ne slaže da će zakon oduzeti poslove od građana:

Moja žena ima godine veoma kvalitetnog radnog iskustva i može lako da pronađe zaposlenje ako ovo pravilo bude na snazi. Imajte na umu da ovo pravilo na bilo koji način ne promoviše retoriku ‘jeftine’ radne snage koja je postala veoma raširena. Vrsta posla koje moja supruga i mnogi drugi bračni partneri onih koji poseduju H4 vizu zahtevaju veoma visok nivo stručnosti i iskustva.

U međuvremenu, proizvodna kompanija imigracionog advokata u Kaliforniji, Shah Peerally Produkcija, radi na filmu kojim će obazovati opštu javnosti o traumama u vezi sa H4 vizom (prim.prev.: Snovi postaju prokletstvo. U Americi, oni su nevidljivi):

Ostaje da se vidi koliko je potrebno da se radne dozvole izdaju onima koji zavise od nosioca vize. Ovaj predlog je korak ka sređivanju sistema koji loše postupa sa kvalifikovanim supružnicima kvalifikovanih radnika, a koji s olakšavanjem pozdravljaju mnogi zatvorenici “zlatnog kaveza”.