Aleks Sodikov sa suprugom i ćerkom. Podeljeno na www.freesodiqov.org

Ova priča je deo naše kampanje #OsloboditeAleksaSodikova: GV Autor Zatvoren u Tadžikistanu. Originalna verzija ovog posta je napisana na ruskom jeziku na tadžikistanskoj platformi za blogovanje blogiston.tj a za Globalne Glasove ju je preveo Chris Rickleton. Autor želi da ostane anoniman.

Policija je pre oko šest nedelja u Khorogu privela mog dobrog prijatelja, mladog akademca Aleksandra Sodikova. Bez obzira na princip da se pretpostavlja da je neko nevin dok se ne dokaže suprotno zakonima naše zemlje, Državni komitet za nacionalnu bezbednost (GKNB) je sledećeg dana izdao saopštenje za štampu, u kojem je Aleksandar optužen za “špijunažu” u korist “strane države.” Kasnije, kada je Aleksandru konačno dozvoljeno da kontaktira nezavisnog advokata, objavljeno je da je Aleksandar bio optužen po članu 305 Krivičnog zakonika (“Izdaja”).
 
Tada sam hteo da pišem o Aleksandru, ali pošto mu nisam ni rođak ni pravnik, odlučio sam da to ostavim profesionalcima. Tačno pre nedelju dana, 22 jula, nakon skoro 40 dana u zatvoru, Aleksandar je pušten uz kauciju, navodno pod uslovom da ostane u zemlji. Kako sam ja razumeo, optužbe protiv Aleksandra još nisu ukinute: njega i dalje čeka suđenje i dalje je optužen po članu 305, koji nosi kaznu između 12 i 20 godina.
 
Aleksandar je nakon puštanja na slobodu dao samo dva intervjua, jedan za Aziju Plus i drugi za Radio Ozodi. Koliko ja znam, mnogi novinari iz drugih redakacija su želeo da razgovaram sa njim, ali je on odbio da bude intervjuisan. Najverovatnije je to zbog uslova pod kojima je pušten, iako to može biti nešto drugo. Ni ja nisam imao priliku da razgovaram sa Aleksandrom od kada je pušten.

Sada bih želeo da podelim svoje mišljenje o ovom pitanju. Aleksandar Sodikov, koga su naše agencije za sprovođenje zakona brzo svrstale u redove državnih kriminalaca, je mladi akademac koji radi na doktoratu u Kanadi. Da biste ovo proverili i pročitali njegovu biografiju, dovoljno je da otkucate njegovo ime na Google ili Yandex.

Bilo je puno diskusija na mreži o Aleksandru, a mnogi od naših građana (posebno oni koji nemaju dovoljno inteligencije da se upišu na strane univerzitete) zameraju Aleksandra što je izabrao da studira na zapadnom univerzitetu.

Naravno, Aleksandar je magistrirao u Velikoj Britaniji i radi na svojoj doktorskoj tezi u Kanadi. Međutim, pre svega toga, on je diplomirao na Rusko- Tadžikistansko-Slovenskom Univerzitetu (RTSU) u Tadžikistanu, gde je kasnije nastavio da predaje nakon što je u Engleskoj uradio svoj magistarski rad. Kao jedan od njegovih učenika, mogu da kažem da je on bio jedan od profesora sa najviše znanja i profesionalizma na univerzitetu.

Štaviše, da li je to neka vrsta kriminala ako dobijete diplomu na Zapadu ili možda razlog za osudu? Desetine hiljada mladih Tadžikistanaca – uključujući decu visoko postavljenih funkcionera – vole da se školuje u inostranstvu. To se ne kažnjava našim zakonima, i zato ne možemo baciti optužbe na Aleksandra koji dostojno predstavlja našu zemlju na vodećim zapadnim univerzitetima.
 
Aleksandar je mnogo pisao o našoj zemlji. Mi blogeri u Tadžikistanu bi trebalo da budemo zahvalan za njegov rad za Globalne Glasove, gde je stalno isticao pitanja o kojima se polemisalo na društvenim mrežama i blogova u Tadžikistanu. Zahvaljujući njemu, nas je čula šira publika, dok nas našoj zemlji niti čuju niti slušaju.
 
Kao prvo, što se tiče optužba podnetih protiv Aleksandra, lično mislim da su te optužbe apsurdne. Kao prvo, Aleksandar nije krio ni od koga ni istraživanje na kome je radio, kao ni činjenicu da će otići u Khorog. Mi, Aleksandrovi prijatelji znali smo kada i zašto ide u Khorog. I kada je došao u Khorog, slobodno se sastao sa predstavnicima civilnog društva na klupi u centralnom parku. Ja ne mislim da se špijuni tako ponašaju. Prave špijune je jako teško uhvatiti jer rade pod velom tajne, ne otvoreno kao što je Aleksandar radio.
 
Drugo, Aleksandrovo hapšenje je primećeno sa svih strana. Vodeći svetski mediji, uključujući The Guardian, The Economist, New York Times, Washington Post, The Globe and Mail, Toronto Star, Huffington Post, BBC, Reuters, Al Jazeera, EurasiaNet, Registan, Open Democracy, i mnoge druge publikacije su pisale o njegovom hapšenju. Glavni univerziteti i akademska udruženja su brzo podržali Aleksandra, dok su hiljade stručnjaka sa stotine najprestižnijih univerziteta (uključujući Harvard, Oksford i Kembridž) i istraživačkih centara u svetu zahtevali da vlasti u Tadžikistanu oslobode Aleksandra, da povuku optužbe podignute protiv njega i da se njemu i njegovoj porodici dozvoli da se vrate u Kanadu gde može da nastavi studije.

Ljudi studiraju i predaju u raznim zemljama kao što su Austrija, Australija, Belgija, Brazil, Bugarska, Kanada, Kina, Kosta Rika, Francuska, Gruzija, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Indonezija, Japan, Meksiko, Holandija, Nigerija, Pakistan, Peru, Portugal, Rusija, Srbija, Singapur, Slovenija, Južna Afrika, Španija, Švajcarska, Tailand, SAD i Velika Britanija, kao i suseda Tadžikistana – Avganistana. Kazahstan, Kirgistan, Turkmenistan i Uzbekistan su dali podršku za kampanju za #freealexandersodykov (oslobađanjealeksasodikova).

Nikada pre toliko poznati akademski, istraživački centri i univerziteti nisu pokazali takvu solidarnosti sa špijunom. Svako ko prati vesti zna da zatvaranje špijuna obično prolazi bez buke ili radosti. Nakon toga, uhapšeni špijuni se tiho razmenjuju za druge uhapšene špijune ili se puštaju nakon pregovora između vlada. Poznati zapadni naučnici nikad ne bi stavili svoje potpise za podršku prava, integriteta i ugleda osobe u koju ne veruju potpuno. Ovi naučnici cene svoje ime i ugled, i ako su dali svoju podršku Aleksandru, njegovo poštenje se ne može dovoditi u pitanje.
 
Ta široka podrška koju je Aleksandar dobio od tolikih akademika, naterala je vlade Kanade, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država da zahtevaju od naše vlade da ga oslobodi. Bez ove podrške, mislim da bi bilo mnogo teže za Aleksandra da iskaže svoju nevinost. Uostalom, Aleksandar i njegova supruga su građani Tadžikistanan.
 
Kao treće, činjenica da je Aleksandar je pušten iz zatvora (mada uz kauciju) govori u prilog činjenici da agencije za sprovođenje zakona nemaju ništa protiv njega što bi se moglo smatrati kao dokaz učešća Aleksandra u delima za koje je on optužen. Naše agencije za sprovođenje zakona su dobro i ispravno radile: državljanin je priveden, sprovedena je istraga zbog umešanosti u zločin, i pušten je pošto je ustanovljneo da još nema dokaza koji ga povezuju sa bilo kojim zločinom. Tako rade agencije za sprovođenje zakona širom sveta. Meni lično je veoma drago što u ovom slučaju, naši državni organi nisu izgubili obraz i, kao što je navedeno u nedavnim Aleksandrovim intervjuima sa Asia Plus i Ozodi, što su radili “profesionalno”.
 

Pa, zašto se Aleksandar i dalje suočava sa optužbama?

To još uvek nije jasno. Ja mislim da se cela stvar svodi na svađe unutar naše vlade. Kako nam je rečeno, pomoćnik predsednika, bivši ministar odbrane Sherali Khairullaiev, je odgovoran za dovođenje Khoroga pod kontrolu vlade. Ovo je isti onaj Khairullaiev koji je sebe osramotio 2012 godine kada je poslao vojsku od 3000 vojnika za Khorog ali naročito ne uspeva da uhapsi bilo kojeg od “kriminalaca” koji se nalaze na vladinoj poternici. Zbog toga je Khairullaievu sve teže i teže da odgovora predsedniku u vezi sa nastavkom nemira u GBAO [pokrajina u kojoj se Khorog nalazi], i zato on gura priču o “stranim špijunima” koji obavljaju “subverzivne aktivnosti” i finansiranju “državne kriminalce” u Badakhshanu.

Iz onoga što sam čuo od nezvaničnih izvora, Khairullaiev je naredio da se Sodikov uhapsi – a, nadajući se da niko neće posredovati u njegovo ime, jer Aleksandar nema uticajne rođake – sa krajnjim ciljem da se dovede pred sud, predsednika i zemlju kao “zapadni špijun” koji obavlja “subverzivne aktivnosti” u Khorogu.

Nažalost Khairullayeva, nije išlo kao što je planirano.

GKNB, koji je vodio istragu je pravilno razumeo situaciju i prijavio Khairullayevu da nemaju ništa sa čime mogu da optuže Aleksandra. Zapadne vlade, koje finansiraju naše službe bezbednosti i sve naše socijalne programe – da li ste stvarno mislili da se ovi programi finansiraju iz državnog budžeta? – su zahtevale Aleksandrovo puštanje na slobodu. U međuvremenu, Ministar spoljnih poslova Aslov, koji je morao da odgovora za Khairullayevu glupost u međunarodnoj areni, izgleda kao da je uveren u apsurdnost optužbi podignutih protiv Aleksandra.

U cilju smanjivanja gubitka pozitivnih oznaka naše zemlje i da dokažemo našu profesionalnost, naši državni organi sada moraju da zatvore slučaj protiv Aleksandra, odvedu ga na aerodrom i ukrcaju na let za Kanadu. Ovo će potvrditi njihovu profesionalnost i nepristrasnost. A Khairullaiev, pomoćnik predsednika treba da se skloni sa tog položaja. On je još jednom pokazao da je nesposoban. Mislim da bi njegovu poziciju mogao da preuzme Saimumin Iatimov, koji trenutno predvodi GKNB.

Iako će o Aleksandrovom slučaju sada biti odlučeno na najvišem nivou, svako od nas može da napravi mali doprinos njegovom kompletnom puštanju iz zatvora. Ja vas sve pozivam da odvojite minut vašeg vremena i da potpišete peticiju da se povuku sve optužbe protiv Aleksandra.
 
Ova peticija se šalje predsedničkoj administraciji i Ministarstvu spoljnih poslova Tadžikistana.