Većina linkova vodi ka stranicama na francuskom jeziku.
Francuska obiluje dezinformacijama kada je u pitanju Rumunija. Newsroum projekat, inicijativa na internetu koja je pokušala da stvori sliku o Rumuniji koja se razlikuje od one koja je prisutna u vodećim francuskim medijima, je želeo da uradi nešto povodom toga.
Zaista, u Francuskoj su široko rasprostranjeni klišei o toj istočnoevropskoj državi, s posebnim naglaskom na romsku zajednicu. Kao što su Globalni glasovi već izvestili, romska populacija se suočava sa stigmom po kojoj su njeni pripadnici predstavljeni kao lopovi koji ne žele da se pridržavaju pravila fransukog društva.
Newsroum, projekat kojim rukovodi CELSA (francuska škola novinarstva pri Sorboni), je težio da pomogne Francuzima da bolje upoznaju Rumuniju. Za 11 dana, do 30. maja, 22 studenta žurnalistike su proučavala ovu zemlju da bi bolje razumeli ovu naciju iza kulisa izbora za Evropski parlament.
Projekat je prikazao četiri glavne teme u vidu multimedijalnog sadržaja i opširnih novinskih člananka: svakodnevni život stanovnika Rumunije, ekonomiju zemlje, državu i njene granice, kao i kulturna blaga Rumunije i ideje. 22 studenta su bila smeštena u Bukureštu, glavnom gradu Rumunije, i putovala su od istočnog do zapadnog dela zemlje radi istraživanja. Evo pregleda onog što su saznali.
Prelazeći u Tiraspolj, prestonicu Pridnjestrovlja, Sofi Gotije je dala svoj sud o postojećoj ali neprimetnoj podeli između građana rumunskog porekla i drugih zajednica. U Baja Mari Sofi je sagledala složen odnos koji postoji između grada i lokalne romske zajednice.
Kada se sagleda život u regionu njihovim očima, romska zajednica je podeljena. U selu Kraika neki od njih ne bi napustili svoje kampove ni za šta na svetu zato što su oni simboli njihove slobode. U kolektivnim centrima u Horeji neke porodice drugačije gledaju na problem i glavni im je cilj da uštede dovoljno novca da bi otišli u Francusku.
Kada se sagleda život u regionu njihovim očima, romska zajednica je podeljena. U selu Kraika neki od njih ne bi napustili svoje kampove ni za šta na svetu zato što su oni simboli njihove slobode. U kolektivnim centrima u Horeji neke porodice drugačije gledaju na problem i glavni im je cilj da uštede dovoljno novca da bi otišli u Francusku.
Drugi studenti su želeli da razumeju ulogu moćne i sveprisutne Rumunske pravoslavne crkve. Klemens Lelu je izvestio:
The church here has a say on the issue of education. In 2006, it was able to remove the theory of evolution from biology textbooks. Its sphere of influence extends to politics as well.
Crkva ovde ima reč kada je u pitanju obrazovanje. 2006. godine joj je uspelo da ukloni teoriju evolucije iz udžbenika iz biologije. Takođe, pod njenu sferu uticaja potpada i politika.
Ostali studenti su proučavali korupciju koja je prisutna u rumunskim medijima i druge probleme sa kojima se rumunsko društvo svakodnevno suočava. Na primer, Karol Blanšar je izvestila iz sela Pungesti o pobuni meštana protiv projekta frakturisanja:
The environmental consequences of hydraulic fracturing are a major concern for residents. They worry about this method, which consists of injecting high pressure water and chemicals for releasing shale gas.
Posledice hidrauličnog frakturisanja ( otvaranja pukotina na tlu i drobljenja u industrijske svrhe) predstavljaju glavnu brigu meštana ovog sela. Oni se brinu zbog metoda bušenja, koji se sastoji od ubrizgavanja vode visokog pritiska i hemikalija u tlo radi vađenja gasa iz škriljaca.
George Munteanu, 81-šnji meštanin, je dodao:
I was born here and I will die here. I just want to keep the water clean and the land unsoiled for my children.
Rodio sam se ovde i umreću ovde. Samo želim da zbog moje dece voda ostane čista i tlo nezagađeno.
Studenti su učestvovali u nekoliko radio emisija poput RFI Romania i organizovali kulturne večeri u Francuskoj o Temišvarskom pozorištu i fabrici umetničkog dizajna iz Kluža kako bi projekat dobio dodatnu pažnju javnosti.