Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

#VratiteNašeDevojčice: Nigerijci traže oslobađanje 200 otetih devojčica

Protesters took to the streets in Abuja to demand urgent action from the government in finding the 200 school girls kidnapped in Chibok. Despite the heavy rain, they marched along. Photo by Ayemoba Godswill. Copyright Demotix (4/30/2014)

Demonstranti su izašli na ulice Abudže, zahtevajući hitnu akciju od vlade da se pronađe 200 učenica kidnapovanih u Čiboku. Uprkos jakoj kiši, oni su protestovali. Foto: Ayemoba Godswill. Autorska prava: Demotix (4/30/2014)

Nigerijci su marširali ulicama 30 aprila 2014 zahtevajući ubrzanu akciju od vlade u oslobađanju više od 200 devojčica koje su oteli pripadnici džihadijske grupe Boko Haram. 

Pre nekoliko nedelja, naoružani ljudi su oteli ove devojčice, koje su stare između 15 i 18 godina, iz  državne srednje škole za devojčice u Čiboku, 130 kilometara zapadno od Majdugurija u severoistočnoj Nigeriji. Neke su navodno bile prisiljene na brak sa svojim otmičarima.

Građanska akcija je usledila zbog besa koji je ova užasna otmica i očigledan nedostatak čvrste obaveze da se obezbedi njihovo puštanje. Twitter korisnici se pokreću i tweetuju da bi podržali proteste širom zemlje, preko rasprave #BringBackOurGirls (VratiteNašeDevojčice).

Naše majke..#Tužno. #VratiteNašeDevojčice

Oby Ezekwesili govori o agoniji jedne majke: 

Svaka PRAVA MAJKA ZNA NEŠTO O OVOJ PROLEĆNOJ AGONIJI SVOGA DETETA. #VratiteNašeDevojčice

Soliat Tobi bolaji je tweetovao fotografiju porodica žrtava:  

Foto: Otac jedne od otetih plače. #VratiteNašeDevojčice

HH Mustapha Abu Bakr traži saosećanje:  

Imajte malo milosti. Poistovetite se s njima i neka vaša duša (ako je još uvek imate) pokaže svoju humanost. #VratiteNašeDevojčice

HBD Abiola Olatunji i drugi pozivaju ljude da se uključe: 

Dok se pripremamo za danas #Naše Ćerke tek treba da se pronađu posle 2nedelje. Molim Vas pridružite se pokretu. #VratiteNašeDevojčice<

Najmanje što možete da uradite je da se molite za devojke i njihove porodice, oni se nalaze u teškoj situaciji. #VratiteNašeDevojčice

Ako ovo ne peče Vašu savest, ne znam šta će. #VratiteNašeDevojčice

 Nkem Ifejika je tweetovao fotografiju demonstranata: 

Neke od žena koje su se okupile za miting (7h) rano na Fontani Jedinstva. #Vratitenašedevojčice. #Abudža

Onye Nkuzi je okrivio vladu: 

Ova vlada samo sebe može da okrivi – komunikacija (ili njen nedostatak) tokom ovih teških vremena dokazuje da: Ona jednostavno ne mari.

Neki su pokazali solidarnost: 

Moji studenti su odlučili da pokažu svoju solidarnost sa otetim devojkama iz #Čiboka na svoj način. #VratiteNašeDevojčice

Pre protesta, nigerijski blogeri su svoj bes izražavali koristeći fantastiku kao oruđe za protest. Na primer, Yougeecash u “Za Čibok 1“: 

Toga dana sam mirno sedela u učionici i slušala sam nastavnika kad smo čuli da dolaze. Čulo se nekoliko pucnjeva u vazduhu i bila sam preplašena. Muškarci su ušli u našu učionicu i nastavili da pucaju u vazduh. Svi su vrištali i plakali, uključujući i našeg učitelja. I ja sam se jako uplašila. Mallam Haruna je jak čovek i uvek izgleda strogo. Zbog njegovog izgleda se bojim matematike. Dakle, ako je Mallam Haruna, moj strogi profesor matematike bio uplašen i u suzama, to je značilo da se dešava nešto stvarno loše. Moj profesor iz engleskog jezika bi rekao da je takva situacija ‘problematična’. Uvek sam se molila da je nikada ne doživim.

Muškarci su svim devojkama naredili da se postroje i da izađu iz učionice. Mallam Haruna je pokušaovao da ih zamoli da nas ostave na miru, ali ga je jedan od ljudi ubio. Mislim da je odmah umro. Bilo je mnogo krvi i zaista sam bila veoma uplašena.

Strpali su nas u kamione. Toliko nas. Mogla sam da vidim Amiru i Kadiju, moje dve najbolje drugarice. Stavili su ih u poseban kamion, a i one su izgledale jako uplašeno. Plakala sam toliko da su me zabolele oči. Pitala sam se gde nas vode.

Chika Ezeanya priča tužnu priču u ovoj kratkoj priči, “Duboko u šumi Sambisa “: 

Nekoliko glasnih pucnjeva se čulo iz pravca školske kapije, uz bolne krike mojih školskih drugarica. Boko Haram. Došlo je vreme da kažemo naše poslednje molitve.  Pogledala sam, što sam tada mislila da će biti poslednji pogled, krevet moje najbolje prijateljice i komšinice. Gledale smo se nemo i taj pogled me podsetio na naš sporazum, naš dogovor sklopljen nešto manje od nedelju dana ranije. Naši drugari u domu su vrištali i trčali u potrazi za mestom gde će se sakrti od smrti; ispod kreveta, iza ormara, u ogromnoj plastičnoj kofi za čuvanje vode. Videla sam da se najmlađa od nas sakrila u kutiju Kukuruznih Pahuljica i da se pokrila odećom, obućom i sveskama. Kutija je bila malo pocepana sa strane pa sam mogla da vidim kovrdže njene kose. Dve devojke su udarile u gvozdeni prozor protiv provale sa klimavom drvenom stolicom koju koristimo kada se igramop vruće stolice na rođendanima. Uvek smo se osećale zaštićene zahvaljujući tim šipkama protiv provalnika, ali taj dan one su nas zatvarale.  Sedam hrabrih učenica je udarilo gvozdenim krevetom na zaključana vrata. Naš upravnik je obično zaključavao vrata i uzimao ključeve u 21:00h. Jedan pucanj bi bio dovljan da se vrata otvore. Moja najbolja prijateljica i ja potrčale smo jedna prema drugoj, da se zagrlimo i da sačekamo metak ili nož, ili oboje.

Nigerijska vojska se nalazi u klopci između dve teške situacije – snažan napad i gubljenje devojčica ili sporo pregovoranje. Novinar, Alkasim Abdulkadir (@alkayy)  je objasnio u ovom postu

Oni koji su generali i studenti tokom ratovanja će vam reći da je borba protiv neviđenog neprijatelja najteža bitka. Ali oslobađanje otetih devojčica iz kandži pobunjenika se mora uraditi spretno i oprezno. Ovde su u pitanju životi devojčica i moraju se ispitati svi mogući načini da se one oslobode. Ovo je trenutak za racionalno razmišljanje, gde ne treba koristiti nešto iracionalno uz sirovu ideologiju jer to daje pobunjenicima uverenje da vode pravedan rat.

[…]

Ne zaboravimo da potpuna vojna operacija dovodi devojčice u opasnost, pošto mogu da ih iskoriste kao žive štitove, a to se ranije desilo u Bagi kada su pobunjenici bacali minobacače iz redova onih koji se nisu borili.

Abdulkadir ovako završava uz jedan savet vladi Nigerije:

Državna vlada Nigerije mora istražiti sve puteve koji će dovesti do oslobađanja devojčica iz Čiboka. Narod Nigerije se trgnuo iz uspavanosti koju je umor od tragedije prouzrokovao. Roditelji i ceo svet zahteva da se devojke bezbedno vrate. Ovo je test za Nigeriju.