Podsećajući na Napoleonov boravak u Francuskoj, kineski predsednik Xi Jinping je rekao da je njegova zemlja lav koji se probudio, i da je on “miran, ljubazan i civilizovan”.
Xi je to izjavio tokom govora u Parizu 27 marta 2014 povodom 50–ogodišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa između Kine i Francuske, a to je deo njegove sedmodnevne turneje po Evropi, kojom želi da ojača trgovinske veze s kontinentom.
“Napoleon je rekao da je Kina uspavan lav, i kada se on probudi, svet će se tresti. Kineski lav se već probudio, ali to je miran, ljubazan i civilizovan lav,” rekao je on.
Nekada poznata kao “bolesni čovek istočne Azije”, a sada druga po veličini svetska ekonomija, Kina je želela da unapredi svoju sliku u inostranstvu, u poslednjih nekoliko godina. Oni su to, međutim, uradili kroz inicijative pod pokroviteljstvom Vlade koje se kreću od objekata instituta Konfucije do širenja preko mora kineskih medijskih konglomerata.
Xijeva metafora sa lavom je obeležila pomak od svakodnevnog stila javnog govora koji je bio tipičan za prethodne kineske vođa. Hu Jintao, Xijev prethodnik, je govorio o “mirnom podizanju Kine” za vreme svog boravka u Evropi 2005 godine.
Bivši kineski ambasador u Francuskoj Cai Fangbo je izjavio jednim pekinškim novinama da je slika lava koju je dao Xi “vešt” i “uverljiv” odgovor na tzv. teoriju “pretnje od Kine”, ideja koja kineski uspon gleda kao destabilizirajuću snagu na međunarodnoj sceni. “Govor Xi Jinpinga pokazuje da je Kina krenula putem mirnog razvoja,” prokomentarisao je Cai.
Međutim, Jean-Pierre Cabestan, politolog na Hong Kong Baptističkom Univerzitetu, gleda to sa druge strane. “Da li ste ikada videli mirnog, civilizovanog lava koji nije i agresivan? Lav je velika, divlja i grabežljiva životinja, vrlo sličan po odnosima koje Kina ima u svojim odnosima s drugim zemljama,” Južnokineske Jutarne Vesti su citirale Cabertana.
Xijev šareni spin na svoju diplomatsku filozofiju dolazi dok svet prisustvuje napetostima koje rastu u Istočnom kineskom moru, gde su Kina i Japan zaglavljeni u sukobu oko grupe nenaseljenih ostrva koja su Japancima poznata kao Senkaku Senkaku ostrva, a Kinezima kao Diaoyu Ostrva.
Pod vođstvom Xija, Kina je najavila u maju ove godine da će povećati svoju vojnu potrošnju na skoro 132 milijarde SAD dolara, što je povećanje za 12.2 posto u odnosu na prethodnu godinu, što je potez koji je privukao kritike sa Zapada i Japana. Kina je branila svoju odluku da ojača svoj vojni budžet, pozivajući se na potrebu da zaštiti nacionalnu sigurnosti i mira u svetu.
Uz činjenicu da je Kina proglasila novu PVO zonu iznad Istočnog kineskog mora prošle godine, Xi je pokazao praktičniji stav na polju diplomatije. SAD i Japan su prekršili pravila tako što su leteli avionima nenajavljeni kroz tu zonu, što povećava zabrinutost zbog mogućih incidenata koji bi mogli da zahvate veće geopolitičke prostore.
Na popularnoj kineskoj microblogging stranici Sina Weibo, govor koji je predsednik održao u Parizu je izazvao mešovite reakcije.
Izgleda da je Shanhe Baidu, iz glavnog grada Kine, Pekinga, ponosna na metaforu lava:
Neka Zapad sluša riku lava s Istoka
Odgovarajući na Shanhe Baiduin ponos, Yanzhi Fengwei kaže:
Nećete čuti riku onih koji zaista poseduju moć
Heibai Chongdong iz Pekinga je napisao:
Lav današnjice nije onaj stari lav. Kako se [bogatstvo] Kine može uporediti s onim na svetu za vreme Napoleona? Da li tu izjavu treba da uzmemo kao podsticaj ili ima neka druga značenja? Vreme će pokazati…… Nadam se da cenzori neće izbrisati [moj komentar]……
“Panlaosi ne može da pije Qingdao pivo” nije bio ubeđen da je Kina kao lav:
Prisilno rušenje kuća i grabljenje zemljišta, [lokalne vlasti] se ponašaju kao vrlo moćnih lavovi prema svojim ljudima. Službenici su korumpirani, tržišni monopol i dalje postoji, kao i jaz između bogatih i siromašnih, tu su velike razlike između zapadnih i istočnih regija zemlje, uz nizak kvalitete nacionalnog karaktera. Da li se lav probudio? Meni izgleda više kao mačka koja umire.
Ponavljajući deo Xi–jevog govora da će Kina biti članica međunarodne zajednice, Zhu Sanfeng, poslovni čovek iz Xiamena, grada na obali, je bio pun nade:
“Kina će postati član velike civilizovane porodice međunarodnog društva.”— To nije lako! To je jedan veliki istorijski napredak.
Paotian Qipa iz grada na zapadu, Kunminga iskaljuje svoj bes:
Pitanje Diaoyu ostrva nije rešeno, a [Kina] nije ni pokazala svoj pravi odnos prema nestalom letu Malezijske aviokompanije, da li smo se zaista probudili?