Veoma je napeto u istočnoj Ukrajini, gde lete prvi meci u onome što bi moglo da postane veliki oružani sukob. Nasilje možda tek počinje, ali rat informacijama između Rusije i Zapada se rasplamsava već mesecima. Očigledno frustriran akcijama koje Moskva preuzima u istočnoj Ukrajini, američki State Department je otvoreno osudio rusku propagandu juče, 13 aprila 2014, uz listu od deset “lažnih tvrdnji o Ukrajini” od strane Kremlja. Američka vlada je objavila sličan popis prošlog meseca, 4 marta, gde su kritikovalig ruske tvrdnje o Krimu.
Najveća publika za “rusku propagandnu mašinu,” kako ga State Department naziva, je sigurno samo stanovništvo Rusije. Američki službenici su, međutim, pokazali malo interesa prema onima koji govore Ruski, objavljivljujući obe liste samo na engleskom jeziku. Izgleda da ne postoji službeni ruski prevod ove vesti, iako je nekoliko medijskih kuća objavilo sažet tekst na ruskom i ukrajinskom. Službeni Twitter račun američke ambasade u Rusiji, koji ima više od 21000 sledbenika, nije postavio link na “deset lažnih tvrdnji,” iako je samo 15 ljudi to ponovo tweetovalo.
Ne čudi, s obzirom da ovaj dokument nije bio dostupan na ruskom, ova najava State Departmenta koja širi mit je dobila malo reakcija od Rusa. Dok su sažeci iz ruskih novina o američkoj vesti privukli neke da ih ponovo postave na Twitteru i drugim mrežama na Internetu, najoriginalnije povratne informacije od ruskih blogera su izrazito negativne. Mnogi prigovori se odnose na skriveno značenje State Departmenta da su “ruski agenti” aktivni u Ukrajini. U onome što je postalo uvrežena praksa u sporu oko porekla boraca, blogeri beskrajno analiziraju fotografije naoružanih muškaraca u ukrajinskim gradovima, raspravljajući da li nečija puška, prsluk, kaciga, ili ko-zna-šta-još otkriva njegov pravi identitet.
Od ruskih korisnika Interneta koji odbacuju komentare State Departmenta, većina se zadovoljava time da se uopšte ne uključuje u sadržaj izveštaja, i umesto toga upućuju psovke na američku vladu uopšte. “Neprijatelj ima neverovatan talent [za laganje],” napisao je neko na LiveJournal. “Kako to da je glava State Departmenta tako puna govana?” upitao je jedan korisnik Facebooka. “Oni lažu svakim dahom,” kako je jedna druga osoba napisala, dodajući, “Bar naši momci [u ruskoj vladi] samo ćute, ali ti ljudi [Amerikanci] lažu.” Jedan bloger je na LiveJournalu prokomentarisao ovu vest State Departmenta tvrdeći da su dokazi o ruskoj umešanosti u Ukrajini minimalni, u poređenju s navodnim brdima podataka koji pokazuju da su Sjedinjene Države umešane u afganistansku proizvodnju opijuma. Iz tog razloga, kako tvrdi, “sankcije protiv SAD-a bi imale mnogo više smisla od drugog kruga kazni za Rusiju.”
Nedavni pokušaj američke vlade da dopre do onih koji govore ruski jezik o tome šta se događa u Ukrajini je bio nespretan, najblaže rečeno. 8 aprila 2014, američka ambasada u Rusiji je twittovala link na vest na web stranici Odjek Moskve o separatistima u Kharkovu koji su od opere mislili da je gradonačelnikova zgrada. (Greška, izveštaj tvrdi, otkriva da muškarci nisu bili meštani, što podrazumeva intervenciju spolja.) Ambasada je svom tweetu dodala raspravu koja je trebalo da kaže “izolacija Rusije,” ali je pogrešno napisana reč “Rusija.” Za divno čudo, niko nije izbrisao tweet. (Još uvek je online i dostupan). Za nekoliko sati, rusko ministarstvo spoljnih poslova je postavilo na Facebooku fotografiju pogrešno napisanog imena, rugajući se tome i nudeći pomoć u slučju jezika s bilo kakvim budućim “propagandnim materijalima.”
Do danas, glasovi u međunarodnim institucijama o pripajanju Krima ukazuju na to da su zemlje spremnije da saosećaju s Ukrajinom i SAD-om nego s Rusijom. Međutim što se tiče običnih Rusa, Amerikanci vode loš rat informacijama.