Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

363 Zatvorena Kovčega Otvaraju Raspravu o Ilegalnom Useljenju u Evropu

Kovčezi s posmrtnim ostacima utopljenih u L-u pre sahrane na raznim italijanskim grobljima. Fotografiju objavio na Twitteru Aleem Maqbool

Kovčezi s posmrtnim ostacima utopljenih kod Lampedusa pre sahrane na raznim italijanskim grobljima. Fotografiju objavio na Twitteru Aleem Maqbool

Brod na kome je bilo skoro 500 imigranata, a većina su bili žene i deca, se zapalio i potonuo  nedaleko od obale Lampedusa 3. oktobra, a posledica toga su najmanje 363 mrtvih.

Lampedusa je malo italijansko ostrvo koje se nalazi između Sicilije i severne Afrike, nešto više od 100 km od Tunisa. Pošto se nalazi blizu afričke obale, ostrvo predstavlja jednu od ulaznih tačaka koje koriste izbeglice i neregistrovani doseljenici u Evropsku uniju. Građani Sudana, Somalije, Eritreje ili Sirije padaju u ruke mafijaša koje se bave trgovinom ljudi, i koji koriste stare ribarske brodove da ih prebace na evropsku obalu.

Broj ovih opasnih putovanja u starim i preopterećenim brodovima se povećava krajem leta zbog zimskog “raspusta” kada nema takvih prelaza zbog loših uslova za jedrenje.

Mnogi koji su preživeli ovaj brodolom su živi zahvaljujući pomoći ribara iz tog područja, iako razni svedoci tvrde da su najmanje tri broda prošla blizu mesta tragedije a da se nisu zaustavlili da pomognu žrtvama .

Ovakvo ponašanje je posledica straha koju ribari imaju od strogog Bossi-Fini zakona protiv ilegalnog doseljavanja, koju podržava ekstremna desnica i koji je donesen 2002 godine za vreme Berlusconijevog mandata, i on osuđuje doseljenike koji nemaju prihvatljiv status i one koji su im na bilo koji način pomogli.

Prema blogu Kaos en la Red ,

Druga loša strana Bossi-Fini zakona leži u uverenju na temelju nelegalnih dogovora sa zločincima koji tajno prebacuju osobe na “italijansko tlo.” Na ovaj način, ribari u Lampedusu koji pomažu osobi koja se utapa rizikuju da njihov brod, njihov radni materijal, bude oduzet, i mogu biti osuđeni na zatvorsku kaznu. To je ju potpunosti protiv Konvencije UN-a o izbeglicama i Međunarodnog pomorskog zakona. Povodom toga, Giorgio Bisagna, stručnjak za zakon o doseljavanju i pravnik u Palermu, navodi: “U slučaju brodoloma kod Lampeduse, zločin bi mogao biti pripisan onima koji nisu intervenisali da pomognu izbeglicama koje su se davile u moru”.

Map of African immigration routes to Europe. Image from Wikimedia Commons uploaded by the user historicair. With licence CC BY-SA 3.0

Putevi doseljavanja iz Afrike u Evropu. Slika s Wikimedia Commons postavio korisnik historicair. Uz dozvolu CC BY-SA 3.0

Slučaj Španije

Španija je još jedna od ulaznih tačaka u Evropu koju koriste doseljenici iz Afrike. Gibraltarski moreuz, samo 14 km širok, je jedan od puteva koji mafija najviše koristi za prebacivanje doseeljenika u pateras-ima , malim čamcima ili gumenim čamcima koji su previše krhki da bi prešli ove opasne vode. Brodolomi se često dešavaju i ribari i obalni čuvari na tom području moraju često da spašavaju nelegalne doseljenike.

Međutim, to bi se uskoro moglo promeniti, kako web stranica cuartopoder.es izveštava:

Prema reformi Kaznenog zakona koji planira ministar pravosuđa, Alberto Ruiz Gallardón, oni koji pomažu ilegalnim doseljenicima da uđu, nađu utočište, pomognu im da se smeste, počiniće kazneno delo, pa rizikuju da dobiju kaznu od dve godine zatvora. Neki kolektivi koji su pomagali doseljenicima su se pokrenuli u aprilu i sakupili su više od 100.000 potpisa za kampanju “Spasimo Gostoprimstvo”  .

Nedostatak volje kod evropskih vlasti

Osim Gibraltarskog moreuza, drugi važni putevi za ulazak u Španiju za doseljenike su Kanarska ostrva i španska enklava Ceuta i Melilla na severnoj obali Afrike.

Politika Evropske unije (EU) ostavlja spašavanje neprijavljenih doseljenika u rukama zemalja članica u čijim vodama su doživeli brodolom, i ne pruža nikakvu financijsku pomoć onima koji su najviše pogođeni ovim problemom. Sredozemne zemlje, koje su zahvaćene ekonomskom krizom više od onih na severu, već godinama traže pomoć od Evrope, ali bez ikakvog odgovora.

Uspon stranaka iz krajnje desnice s izraženom ksenofobnom ideologijom koja podržava jačanje tvrđave Evrope protiv ilegalne imigracije, tera evropske vlade da usvoje oštriji stav po tom pitanju u pokušaju da se suprotstave populističkom diskursu krajnje desnice.

U Luxembourgu su se 8 oktobra, sastali 28 evropskih ministara unrtašnjih poslova s namerom da reše pitanje spašavanja doseljenika na EU- mediteranskoj obali. Još jednom, susret je bio katastrofa, kako El País  opisuje:

Sve osude i sram koji su izrazili evropski političari nakon tragedije kod Lampedusa  predstavlja, za sada, ništa više od pukog izražavanja namera. EU je juče pokazala da je nesposobna da donese rešenje za spašavanje doseljenika koji su nastradali u brodolomu na mediteranskoj obali. Evropska komisija je prenela svoj predlog državama članicama, ali nijedna nije ponudila konkretan vremenski okvir ili ekonomske resurse da se ublaže patnje onih koji su krenuli da preko mora uđu u Evropu.

Nacho Torreblanca to ovako sažima na Twitteru:

Lampedusa nije tragedija. To je posledica niza promišljenih političkih odluka http://t.co/YJGRe13257

— Nacho Torreblanca (@jitorreblanca) 11 oktobar, 2013

Grobnice neidentifikovanih imigranata na groblju u Tarif-i (Španija). Slika sa videa canalsuresposible na YouTube

Grobnice neidentifikovanih imigranata na groblju u Tarif-i (Španija). Slika sa videa canalsuresposible na YouTube

Manuel Zaguirre piše na web stranici Rebanadas de realidad [Delići Stvarnosti]:

Papa Francisco, čije izjave, odluke, stavovi i životno iskustvo zaslužuju sve više i više moje pažnje, posetio je ostrvo Lampedusa u julu. Tako smo saznali da ovo ostrvo ima samo 5000 stanovnika, a da je broj doseljenika koji su umrli na obalama “mare nostrum”-a (tajni lek more, prim.prev.) u poslednjih 15 ili 20 godina skoro duplo veći. Takođe smo videli koliko su solidarni stanovnici sa ostva i koliki borbeni duh imaju njihove lokalne vlasti, s gradonačelnicom na kormilu, koji su osudili nedostatak podrške i interesa za pitanje velikog broja doseljenika i njihove tragedije.