Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Zašto bi Edvard Snouden želeo da se preseli u Ekvador?

Nastavlja se saga bivšeg pripadnika Državne bezbednosne agencije, Edvarda Snoudena, nakon što je otkrio da su američka i britanska vlada masovno nagdledale i špijunirale građane.

Snoudenov postupak je pokrenuo razna mišljenja, od klevetnika do simpatizera; prvi ga optužuju za izdaju otadžbine i ugrožavanje bezbednosti SAD, dok ga drugi smatraju borcem za lične slobode.
Budućnost Edvarda Snoudena je neizvesna. U trenutku objavljivanja ovog članka, pretpostavlja se da se mladi Amerikanac nalazi u tranzitnoj zoni aerodroma Šeremetjevo u Moskvi.

Navodno je Snouden zatražio azil [eng.] od dvadeset zemalja, među kojima se nalaze i Bolivija, Venecuela, Kuba, Nemačka, Austrija i Kina. Još uvek čeka da mu Ekvador odobri azil, ali vlada ove države trenutno šalje oprečne poruke. Međutim, mnogi se pitaju o razlogu zbog kojeg Snouden želi da ide u zemlju gde je sloboda štampe ograničena.

Snouden sebe karakteriše [eng.] kao osobu koja ne toleriše nepravdu. I zaista, nakon događaja koji su se desili jedanaestog semptembra dve hiljade i prve godine, odlučio je da stupi u vojsku, jer, prema njegovim rečima, želeo je da zarobi odgovorne za terorističke napade na američko tlo. Ipak, povreda noge ga je sprečila u ostvarivanju vojnih poduhvata, pa ga je vojska premestila u oblast tehnologije. Upravo tada je Snouden ušao u svet informatike, a malo potom postaće zaposlen u Državnoj bezbednosnoj ageniciji (NSA-engleski akronimi) preko konsalting kompanije Buz Alen Hamilton [eng.]

Snouden je odlučio da objavi nivo pristupa privatnim podacima koje je vlada uspevala da pridobije putem PRISM [eng.], što je engleska skraćenica za elektronski program špijuniranja koji je NSA nezakonito koristila. Stoga je trenutno optužen za krađu intelektualne svojine, za neodobrenu difuziju informacija za odbranu i odavanja poverljivih informacija neautorizovanom licu, u ovom slučaju to su novinari „Gardijana“ [eng.] iz Velike Britanije i „Vašington posta“ [eng.] iz SAD.

Amerikanac je u više navrata izjavio da želi da stanuje u zemlji koja je u skladu sa njegovim principima. Međutim, njegove reči se ne slažu sa njegovim postupcima. Zašto je odlučio da beži u zemlje koje su poznate po ograničavanju Interneta i slobode izražavanja (kao što su Rusija ili Kina)? Ili pored toga, da se nastani u Ekvadoru?

Jedan od skorijih slučajeva [eng.] protiv slobode izražavanja, a koji je u Ekvadoru izazvao burne rasprave, jeste tužba protiv poslanika Klevera Himenesa i političkih aktivista Fernanda Viljavisensia i Karlosa Figeroe, koju je podigao predsednik Korea zbog kritika koje su mu uputili u političkim govorima. Sud je presudio u Koreinu korist i proglasio ih krivima [špa.] „zbog uvrede predsednika“. Figeroa je optužen na šest meseci zatvora, dok su Viljavisensio i Himenes dobili kaznu od osamnaest meseci. Ovo nije prvi put da sud presudi u Koreinu korist kada predsednik nametne zakonske zahteve, ograničavajući time slobodu mišljenja njegovih najvernijih protivnika.

Prema izveštaju organizacije „Hjuman rajts voč“ [eng.], nakon predsednikovih nesuglasica [eng.] sa dnevnim listom „El Universo“, vlada Rafaela Koree je odobrila seriju reformi [eng.] koje će produžiti gvozdenu ruku zakona prema onima sredstvima informisanja koja pokušaju da kritikuju vladu.

U saglasnosti sa Komitetom za zaštitu Novinara (CPJ-engleski akronim), novi organski zakon o informisanju odobrava vlastima mogućnost cenzurisanja štampe. Pred toga, zakon teži regulisanju monopola medija ali i nameće zabrinjavajuće sankcije za sve novinare. Zakonodavstvo zabranjuje [špa.] „stalne pokušaje da se naruši javni krediblitet jednog fizičkog i pravnog lica“, a to je odluka koja utiče na mogućnostim novinara da izveštavaju o sumnjivim radnjama vlasti.

U jednom skorašnjem saopštenju za javnost [špa.], Organizacija američkih država je potvrdila da zakon može „na oštar način da zabrani pravo na slobodu izražavanja i da prouzrokuje jak zastrašujući efekat što je nesaglasno sa jednim demokratskim društvom.“ Novinari koji prekrše zakon mogu da snose civilne i kriminalne sankcije.

Snoudenova otkrića su pokrenula međunarodnu diplomatksu krizu kakva nije viđena otkada je Džulijan Asanž iz Vikiliksa pre nekoliko godina učinio nešto slično (Asanž je takođe zatražio azil [eng.] u Ekvadoru). Iako su SAD zatražile od Ekvadora da odbije azil Snoudenu, ova zemlja, kao i ostatak levičarskih latinoameričkih zemalja, je pokazala da odbija uticaj Vašingtona u regionu i nije se povinovala američkom zahtevu.

Međutim, ako Ekvador odluči da pruži azil Snoudenu, država bi mogla da se suoči pritiskom SAD. Pored toga, kako ističe „Mader Džouns“ [eng.], predsednik Korea bi mogao da naiđe na drugi problem jer bi njegovo mešanje u medije i lične slobode postalo poznato široj javnosti, van granica njegove države. Ako Snouden želi da živi u zemlji koja je u skladu sa njegovim idealima o slobodi i transparentnosti medija, trebalo bi da razmotri svoju odluku da to bude Ekvador.