Ovo je slučaj koji je ujedinio Srbiju: Saško Bogeski [sr], čovek koji je ubio provalnika Vladu Manića u svom beogradskom domu u utorak, odmah je priveden i određen mu je pritvor od 30 dana. Po izveštajima nadležnih organa, Bogeski je navodno prekoračio ono što je u srpskom Zakonu poznato kao “nužna odbrana” [sr].
Srpski netizeni zahtevaju hitnu izmenu Krivičnog Zakonika Republike Srbije [sr], po kojem je institut nužne odbrane definisan tako da ga je izuzetno teško dokazati, tužioci su restriktivni i u sudskoj praksi se izuzetno često tumači na štetu napadnutih.
Kornisnik @zmiroljub na Twitteru izražava [sr] mišljenje većine netizena koji prate ovaj slučaj:
Ovog coveka treba javnost da podrzi. Da je provalnik pobio njegovu porodicu, to bi bila samo vest na naslovnoj Blica…
Mnogi netizeni, kao korisnica Twittera Biljana Lukić, zvuče nadasve ogorčeno i sarkastično [sr]:
Kad vam upadne provalnik u kuću, budite ljubazni, pokažite mu gde držite vrednosti i nadajte se da ćete preživeti. Ako se branite, robijaćete.
Korisnik @web_neki_tamo piše [sr]:
Ako mi upadne provalnik prvo ću da ga pitam šta ima od oružja, da ne bih slučajno uzeo nešto što je jače od njegovog.
Slično zakonodavstvo se primenjuje u svim državama bivše Jugoslavije, dok se u većini evropskih država nužna odbrana tumači najčešće šire, tako da ovakvi slučajevi prolaze bez suđenja, zakonski se ne smatrajući za krivično delo.
Pokrenuta je online peticija za podršku of Bogeskom [sr], koju je preko 8,100 građana već potpisalo. Opis peticije navodi da je Bogeski poznati filantrop, koji se godinama zalaže za prava marginalizovanih grupa. Predsednik je NVO za promociju etičkih vrednosti u privatnom i javnom životu, a tokom rata u BiH je radio u Biblijskoj školi i pomagao osobama sa invaliditetom i iseljenicima. Bio je i deo tima koji je doveo Nika Vujičića, srpsko-autralijski motivacioni govornik koji je rođen sa tetra-amelia sindromom, retki poremećaj karakterisan nedostatkom sva četiri uda, u Beograd. Iza sebe nema ni jedan prekršaj. Ubijeni provalnik je višestruki povratnik za kojim je preko 50 krivičnih prijava za krivična dela razbojništva i razbojničke krađe.
U srpskoj javnosti kod ovakvih slučajeva uvek je prisutna polemika u kojoj meri je došlo do stvarne nužne odbrane u slučajevima kao što je slučaj Bogeskog.
Za dnevni list Blic, advokat Nebojša Perović objašnjava [sr]:
U ovakvim slučajevima sud se dosta oslanja na nalaz veštaka. Pitanje je u kom stepenu je smanjena moć rasuđivanja i u kom stepenu je prisutan efekat straha i besa. Vrlo je teško proceniti koliko napadnuti može da kontroliše svoj postupak i u kom trenutku on brani sebe i porodicu.
Potpisivanje online peticije i aktivizam na društvenim mrežama svakako ne rešavaju problem, ali su jasan pokazatelj kakav stav građani zauzimaju prema nekom konkretnom problemu.
Na suđenjima u Srbiji odredbe samoodbrane se vrlo teško primenjuju i zaista su retki slučajevi u praksi da sud oslobodi ubicu čak i ako su okolnosti samoodbrane. Najpoznatiji sporni primer iz sudske prakse u bivšoj Jugoslaviji je svakako slučaj poznatog glumca Žarka Lauševića, kojem je suđeno 1993. godine za dvostruko ubistvo koje je počinio braneći svoj život, kao i živote svog brata i drugih prisutnih na mestu događaja. Laušević je povilovan pošto je odslužio nekih 5 godina kazne, odnosno veliki deo duže kazne koju je odredio sud.
Mnogi građani se sada obraćaju [sr] Ministru pravde Nikoli Selakoviću direktno na Twitteru, zahtevajući da država zaštiti građane izmenama postojećih zakona:
Poštovani @selakovicnikola može li se ikako inicirati promena u Zakonu koja bi zaštitila privatni posed? […]
U trenutku pisanja ovog članka, Ministar Selaković nije odgovorio korisnicima na Twitteru.
Istraga u slučaju Bogoski je u toku.