Za Argentince, najpoželjija destinacija za provođenje odmora 2013. godine je Patagonija Argentine. Prema rečima dnevnog lista Perfil (špa.), u odeljku o turizmu, jedan od motiva za to su cene i široka ponuda turističkih mesta.
Međutim, Patagonija je i odlična destinacija za ljubitelje biciklizma. To je slučaj sa autorima La Vida de Viaje (špa.) (Putnički život), koji putem ovog bloga pričaju o svim svojim putovanjima, avanturama i nedaćama:
Después de pedalear unas cuántas horas para llegar a Tolhuin, paramos dos días en la casa de la familia Ullua quien nos contactó a través de Facebook para conocernos y para que tengamos un lugar donde parar al llegar.
Descubrimos que este pueblo le da un valor especial al cicloturismo. Se organizan pedaleadas autoconvocadas llevadas a cabo por el movimiento Cicloturismo por la vida en memoria del Doctor René Favaloro. En la panadería La Unión, un clásico por sus paredes llenas de fotos de famosos que pasaron por ahí, hay un cuarto especial para que los biciviajeros puedan pasar la noche y un cuaderno donde todos dejan su huella (¡LVDV inauguró el tomo 2!).
Nakon višečasovne vožnje biciklom na putu za Toluin, zaustavljamo se na dva dana u kući porodice Uljua koja nas je kontaktirala putem Fejsbuka želeći da nas upozna i da nam pruži mesto za odmor.
Otkrivamo da je ovo selo posebno zanimljivo onima koji se bave biciklizmom. Organizuju se nezavisne trke od strane organizacije Cicloturismo por la vida (špa.) (Biciklizmom za život) i u znak sećanja na doktora Renea Favaloroa. U pekari La Unión (špa.) (Jedinstvo), široko poznatoj po zidovima punim fotografija poznatih ličnosti koje su je posetile, nalazi se posebna soba za bicikliste koji žele da prenoće, kao i jedna sveska u kojoj svi oni ostave neku vrstu svog traga.
Ipak, neki drugi argentinski blogeri odlučuju da putuju auto-stopom. Upravo je to slučaj sa Huanom i Laurom iz Acróbatas del Camino (špa.) (Akrobati na putu), koji ne samo da su prešli celu Patagoniju, već su trenutno na proputovanju po čitavom svetu. U jednom od svojih tekstova, pričaju o preživljenim iskustvima u luci Madrin kao i njihovoj zabrinutosti za životnu sredinu. Na poluostrvu Valdes svake godine se organizuje gledanje južnih kitova koji dolaze na patagonijske obale Argentine da se razmnožavaju:
Aún antes de ver la primera ballena, no podía alejar de mi conciencia dos pensamientos. Primero, que mientras que el humano considera a los cetáceos criaturas inteligentes, mamíferos sensibles dotados de un lenguaje indescifrable, las ballenas deben considerar al bípedo un ser chismoso, un merodeador entrometido, un paparazzi de la escala zoológica. El ser humano anda como voyeur festejando especies a cuyo acorralamiento suscribe con el resto de sus hábitos sociales. Hay verdades incómodas, pero cargar el tanque del auto es fomentar el calentamiento global que disminuye la concentración del krill del que se alimentan las ballenas.
Čak i pre nego što smo spazili prvog kita, nisam mogao da odganam dve misli. Prvo, iako čovek smatra kitove za pametne stvorove, za osetljive sisare obdarene nedefinišućim jezikom, mora biti da vide oni čoveka kao smešno dvonožno biće, kao jedno nametljivo tumaralo, ili kao paparaca u zoološkom svetu. Ljudsko biće se ponaša kao voajer koji slavi vrste, a čije okupljanje upoređuje sa svojim socijalnim navikama. Ima mnogo neprijatnih istna, ali punjenje rezervoara čamaca da bi se prišlo ovim sisarima, podrazumeva povećanje prilika za globalno zagrevanje što smanjuje koncentraciju krila kojim se hrane kitovi.
Potom nastavlja:
Por supuesto, todos los turistas llegan en auto, y muchos aceptarían tener uno para cada miembro de la familia si fuera posible. Porque claro, hay que llevar a los chicos a la escuela. Para que les enseñen que hay que cuidar el medio ambiente por ejemplo… Incluso nosotros caemos en parte en esa contradicción, al viajar a dedo y utilizar automóviles, aunque me consuelo pensando que sólo ocupamos un lugar vacío en un automóvil que ya está en movimiento. ¿Y las ballenas? Claro, estaban ahí, mononas, ingenuas, aleteantes, con un géiser montado en el lomo, algunas solas y otras con sus ballenatos. Alguna vez cazadas por balleneros ingleses que procuraban el aceite para iluminar su imperio, hoy sobreprotegidas y finalmente valoradas.
Naravno, svi turisti dolaze automobilom i, ako je moguće, mnogi imaju po jedan za svakog člana porodice jer, naravno, treba voditi decu u školu. A ipak, na primer, toj deci bi trebalo da se ukaže na potrebu za očuvanjem životne sredine… Čak i mi nailazimo na kontradiktornost između putovanja auto-stopom ili korišćenja automobila. A gde su kitovi u celoj toj priči? Oni su se, naravno, nalazili tamo tako naivni, sa gejezerima koji su im se vijorili na leđima, neki su bili sami a neki sa svojim mladuncima. Nekada su bili na meti engleski kitolovaci lovili zbog upotrebe njihovog ulja za osvetljenje svoje imperije. Međutim, kitovi su danas prezaštićeni i konačno vrednovani.
Takođe, aktivni su i blogeri, kao što je slučaj sa Magia en el Camino (špa.) (Magija na putu) preko Proyecto Educativo (špa.) (Edukativni projekat), koji posećuju škole, bolnice i razne krajeve sa ciljem da prenesu magiju:
Siempre nos gusta que en los shows haya muchos chicos, pero en el caso de los hospitales es muy diferente: cuanto menos haya mejor. Los chicos no deberían estar ahí, deberían estar jugando en una plaza, por eso es que siempre nos despedimos de los hospitales con la misma frase: “les deseamos de todo corazón que se vayan de acá lo antes posible” y cada vez que decimos eso los padres cierran sus ojos y asienten con la cabeza. Ojalá así sea.
Uvek nam se sviđa da na predstavama bude puno dece, ali sa bolnicama je obrnut slučaj: što manje, to bolje. To nije mesto za decu, ona bi trebalo da budu napolju i da se igraju. Zato, uvek kada odlazimo iz bolnica, opraštamo se istom rečenicom: „Od srca želimo da što pre izađete odavde”. I svaki put kada to izgovorimo, roditelji klimnu glavom zatvorenih očiju. Nadamo se da će biti tako.
Patagonije Argentine je oblast koja objedinjuje skup provincija i prirodnih lepota, jedinstvenih u svetu.