Ovaj post je deo našeg specijalnog pokrivanja Krize u Evropi [1]
‘Protesti blokiranjem [2]‘ protiv “široko rasprostranjenog siromaštva i uskraćivanja demokratskih prava dešavaju se u Eurozoni, kao deo globalne sistematske krize” koja je uzdrmala finansijski epicentar Evrope – Frankfurt – prošle nedelje.
Nakon dana globalne akcije 12 i 15 maja, 2012, (12M i 15M), aktivisti iz cele Evrope su pozvani da se okupe u Frankfurtu na protestima za međunarodnu solidarnost. Krajnji cilj je bio da se blokira Evropska Centralna Banka (ECB) i ostale ključne institucije globalnog kapitalizma. Međutim, 4. maja, Odeljenje za javni red iz Opštinskog saveta grada Frankfurta je najavilo [3] da se sve akcije koje su planirane smatraju nezakonitim, osim okupljanja u subotu, 19. maja.
[4]Zauzmite Frankfurt ispred ECB-a. Fotografiju podelio: Roarmag.org (copyleft).
I pored toga, hiljade aktivista je odlučilo da stane protiv zabrane i da zatraže ustavno pravo [5] “nenaoružanog okupljanja, bez prethodne najave ili dozvole”.
Dok međunarodni glavni mediji nisu ovom događaju posvetile previše pažnje, društvene online mreže su bile preplavljene izveštajima građana o pokretanju koje se događalo uz veliko prisustvo policije [6] i puno nezadovoljstva.
Na Twitteru je postavljeno mnogo video materijala [7] i fotografija [8] pod raspravom #Blokiranje [9]. Posetioci Interneta [10] i grupe iz raznih zemalja, kao što su Zauzmite Brisel i Belgiju [11], uživo su prenosili proteste, marševe i okupljanja, kao i kulturni program i različite debate o radu, ekologiji, ekonomiji, između ostalog.
“Protestujte za pravo na protestovanje”
Blokiranje je počelo istog dana kada se novoizabrani francuski predsednik Hollande sastao sa kancelarkom Merkel [12] u Berlinu, 16. maja. U međuvremenu je policija u Frankfurtu prihvatila da izvrši nalogu o uklanjanju [13] naselja Okupirajmo Frankfurt, koje je još pre sedam meseci postavljeno oko znaka za Evro [14] kod sedišta ECB-a. Blog Kritično Pravno Razmišljanje, koje je naširoko pokrivalo četiri dana protesta, opisao je grad kao “da se nalazi u [nenajavljenom] Vanrednom Stanju [5]“.
[15]Policija presreće tri autobusa iz Berlina na putu za #Frankfurt. Fotografija: @Blockupy na Twitteru.
17. maja, na praznik banke, kada su glavne medijske kuće usmerile pažnju na nemačkog ministra finansija Wolfgang Schäuble-a [16] – koji je dobio Nagradu Karla Velikoga [17] za njegovu važnu ulogu koju je odigrao u definisanju polisa štednje koje su uglavnom postavljene u perifernim evropskim zemaljama – autobusima punim aktivista iz različitih gradova koji su se uputili na proteste protiv štednje u centru Frankfurta, nije bilo dozvoljeno da [18] uđu u grad i policija ih je otpratila nazad.
Uprkos pokušajima zastrašivanja, oko 2,000 aktivista je uspelo, barem na nekoliko sati, da zauzme istorijski trg Roemerberg gde se nalazi gradska skupština, i koji simbolizuje rađanje demokratije [19] u Nemačkoj.
[20]Protestanti Blokiranja učestvuju u protestu protiv bankarskog i finansijskog sistema. Fotografija: Patrick Gerhard Stoesser, Autorsko pravo: Demotix (17 maj, 2012).
Uskoro su trg okružile policijske interventne jedinice:
[21]Protestanti su seli i povezali se rukama u znak protesta zbog pristustva policije. Fotografija: Patrick Gerhard Soesser, Autorsko pravo: Demotix (17 maj, 2012).
Na kraju dana policija je rasterala sve sa trga uz nasilje, kao što prikazuju različiti foto reporteri [22]:
[23]Protestant koga je policija privela. Foto: Gerhard Stoesser, Autorsko pravo: Demotix (17 maj, 2012).
Hapšenje najmanje 400 protestanata [24] različitih nacionalnosti izazvalo je proteste solidarnosti u raznim gradovima širom Evrope:
[25]Nemačka ambasada u Rimu – Protest protiv štednje i hapšenja u Frankfurtu tokom protesta protiv krize. Znakovi protiv ose Rim-Berlin, ECB i Merkel. Fotografija: Simona Granati, Autorsko pravo: Demotix (18 maj, 2012).
Jedan video izveštaj [26] finskog korisnika YouTube-a sydansalama1, s intervjuima titlovanim na engleski, sažima događaje dana:
Zaposlenima u banci je rečeno da uzmu jedan slobodan dan ili da rade od kuće da ne bi dolazili u grad u petak, 18 maja [27] – dan kada se očekivalo da će se desiti blokada u finansijskoj četvrti. Međutim, Jerome Ross iz Roar Magazina je napisao [28] prethodne večeri da je, “Frankfurt blokiran pošto [je] preko 5.000 policajaca razmešteno u jedinstvenoj operaciji da zadrže protestante van grada i daleko od banaka”:
pošto se aktivisti ovde pripremaju da fizički blokiraju sedište Evropske Centralne Banke [29], izgleda da je policija već uradila taj posao za njih.
[30]"Ja Blokiram! A Vi?" Foto: ateneinrivolta na Flickr (CC BY-ND 2.0).
Toga dana, glavni međunarodni mediji su izvestili da je španska vlada angažovala Goldman Sachsa [31] koji bi trebalo da proceni bankarski konglomerat Bankia, koji je vlada preuzela ranije u maju [32], a takođe i o glasinama o referendumu u Grčkoj [33] da se glasa o članstvu u Eurozoni. U Frankfurtu, dok se na transparentima nalaze poruke podrške evropskim južnim državama (kao što je: “Svi Smo Mi Grci [34]“), u gradu je i dalje bilo “jako puno policajaca, provere identiteta i barikada [35]“.
Kada je konačno došao dan za koji je protest bio odobren, 19 maj [36], u centru grada okupilo se oko 20,000 protestanata (prema policiji, ili više od 25,000 prema organizatorima) rallied the city center. [37]
[38]Protesti Blokiranjem u Frankfurtu. Na velikom transparentu koji drže protestanti piše: 'Međunarodni otpor protiv mera štednje koje su nametnli Trojka i vlade.'. Fotografija: Michele Lapini, Autorsko pravo: Demotix (19 maj, 2012).
[39]Blokiranje Frankfurta: Više od 20,000 protiv politike finansijske krize. Međunarodni učesnici protesta. Fotografija: Patrick Gerhard Stoesser, Autorsko pravo: Demotix (19 maj, 2012).
[40]Protesti Blokiranjem (19 maj, 2012). Fotografija: strassenstriche.net na Flickr (CC BY-NC 2.0).
John Halloway, koji piše za Guardian, opisao je Blokiranje kao “kap nade u vremenima štednje [41]“, i tvrdi da će to dati “zamah izražavanju kreativnog besa koji će uslediti”. Na kraju, međunarodni politički analitičar Vinay Gupta, kaže [42]:
Ti ljudi na ulicama koji stvaraju nerede, klase koje protestuju, ne bore se za unutrašnje političke promene u svojim zemljama, već (da li oni to znaju ili ne) za ponovno postavljanje političke ravnoteže na celom kontinentu.
Ovaj post je deo našeg specijalnog pokrivanja Kriez u Evropi [1].