Ovaj post je deo našeg specijalnog pokrivanja Krize u Evropi

‘Protesti blokiranjem‘ protiv “široko rasprostranjenog siromaštva i uskraćivanja demokratskih prava dešavaju se u Eurozoni, kao deo globalne sistematske krize” koja je uzdrmala finansijski epicentar Evrope – Frankfurt – prošle nedelje.

Nakon dana globalne akcije 12 i 15 maja, 2012, (12M i 15M), aktivisti iz cele Evrope su pozvani da se okupe u Frankfurtu na protestima za međunarodnu solidarnost. Krajnji cilj je bio da se blokira Evropska Centralna Banka (ECB) i ostale ključne institucije globalnog kapitalizma. Međutim, 4. maja, Odeljenje za javni red iz Opštinskog saveta grada Frankfurta je najavilo da se sve akcije koje su planirane smatraju nezakonitim, osim okupljanja u subotu, 19. maja.

I pored toga, hiljade aktivista je odlučilo da stane protiv zabrane i da zatraže ustavno pravo “nenaoružanog okupljanja, bez prethodne najave ili dozvole”.

Dok međunarodni glavni mediji nisu ovom događaju posvetile previše pažnje, društvene online mreže su bile preplavljene izveštajima građana o pokretanju koje se događalo uz veliko prisustvo policije i puno nezadovoljstva.

Na Twitteru je postavljeno mnogo video materijala i fotografija pod raspravom #Blokiranje. Posetioci Interneta i grupe iz raznih zemalja, kao što su Zauzmite Brisel i Belgiju, uživo su prenosili proteste, marševe i okupljanja, kao i kulturni program i različite debate o radu, ekologiji, ekonomiji, između ostalog.

“Protestujte za pravo na protestovanje”

Blokiranje je počelo istog dana kada se novoizabrani francuski predsednik Hollande sastao sa kancelarkom Merkel u Berlinu, 16. maja. U međuvremenu je policija u Frankfurtu prihvatila da izvrši nalogu o uklanjanju naselja Okupirajmo Frankfurt, koje je još pre sedam meseci postavljeno oko znaka za Evro kod sedišta ECB-a. Blog Kritično Pravno Razmišljanje, koje je naširoko pokrivalo četiri dana protesta, opisao je grad kao “da se nalazi u [nenajavljenom] Vanrednom Stanju“.

17. maja, na praznik banke, kada su glavne medijske kuće usmerile pažnju na nemačkog ministra finansija Wolfgang Schäuble-a – koji je dobio Nagradu Karla Velikoga za njegovu važnu ulogu koju je odigrao u definisanju polisa štednje koje su uglavnom postavljene u perifernim evropskim zemaljama – autobusima punim aktivista iz različitih gradova koji su se uputili na proteste protiv štednje u centru Frankfurta, nije bilo dozvoljeno da uđu u grad i policija ih je otpratila nazad.

Uprkos pokušajima zastrašivanja, oko 2,000 aktivista je uspelo, barem na nekoliko sati, da zauzme istorijski trg Roemerberg gde se nalazi gradska skupština, i koji simbolizuje rađanje demokratije u Nemačkoj.

Uskoro su trg okružile policijske interventne jedinice:

Na kraju dana policija je rasterala sve sa trga uz nasilje, kao što prikazuju različiti foto reporteri:

Hapšenje najmanje 400 protestanata različitih nacionalnosti izazvalo je proteste solidarnosti u raznim gradovima širom Evrope:

Jedan video izveštaj finskog korisnika YouTube-a sydansalama1, s intervjuima titlovanim na engleski, sažima događaje dana:

Zaposlenima u banci je rečeno da uzmu jedan slobodan dan ili da rade od kuće da ne bi dolazili u grad u petak, 18 maja – dan kada se očekivalo da će se desiti blokada u finansijskoj četvrti. Međutim, Jerome Ross iz Roar Magazina je napisao prethodne večeri da je, “Frankfurt blokiran pošto [je] preko 5.000 policajaca razmešteno u jedinstvenoj operaciji da zadrže protestante van grada i daleko od banaka”:

pošto se aktivisti ovde pripremaju da fizički blokiraju sedište Evropske Centralne Banke, izgleda da je policija već uradila taj posao za njih.

Toga dana, glavni međunarodni mediji su izvestili da je španska vlada angažovala Goldman Sachsa koji bi trebalo da proceni bankarski konglomerat Bankia, koji je vlada preuzela ranije u maju, a takođe i o glasinama o referendumu u Grčkoj da se glasa o članstvu u Eurozoni. U Frankfurtu, dok se na transparentima nalaze poruke podrške evropskim južnim državama (kao što je: “Svi Smo Mi Grci“), u gradu je i dalje bilo “jako puno policajaca, provere identiteta i barikada“.

Kada je konačno došao dan za koji je protest bio odobren, 19 maj, u centru grada okupilo se oko 20,000 protestanata (prema policiji, ili više od 25,000 prema organizatorima) rallied the city center.

John Halloway, koji piše za Guardian, opisao je Blokiranje kao “kap nade u vremenima štednje“, i tvrdi da će to dati “zamah izražavanju kreativnog besa koji će uslediti”. Na kraju, međunarodni politički analitičar Vinay Gupta, kaže:

Ti ljudi na ulicama koji stvaraju nerede, klase koje protestuju, ne bore se za unutrašnje političke promene u svojim zemljama, već (da li oni to znaju ili ne) za ponovno postavljanje političke ravnoteže na celom kontinentu.

Ovaj post je deo našeg specijalnog pokrivanja Kriez u Evropi.