Hibiskus je projekat Globalnih Glasova, osmišljen da poboljša kinesko-afričke razgovore koji se odvijaju online i da započne dijalog o odnosu između Kine i Afrike, posebno da podstakne razgovore između blogera u obe regije i onih izvan regije koji pišu o odnosima između Kine i Afrike.
Kinesko interesovanje za i prisutnost u Africi su naglo porasli u poslednjih nekoliko godina, i Kina je postala najveći trgovinski partner ovog kontinenta [1]. “Trgovina između Kine i Afrike je porasla za više od 22% prethodnih godina i dostigla $80,5 milijardi u prvih pet meseci 2012 godine,” piše Mike King [2] navodeći podatke Kineskog Ministarstva Trgovine.
Kao deo ovog projekta, redovno ćemo postavljati blogove ili bilo koje druge web stranice društvenih medija koje se bave odnosom Kina-Afrika. Danas Vam predstavljamo blog Kina u Africi: Prava priča [3] koju je napisala Deborah Brautigam, autor The Dragon's Gift: The Real Story of China in Africa (Zmajev dar: Prava priča o Kini u Africi).
[4]Transparent u Pekingu novembra 1996, tokom Foruma o Saradnji između Kine i Afrike. Slika objavljena pod Creative Commons (CC BY-SA 2.0) od strane Flickr korisnika stephenrwalli
Deborah Brautigam je [5]:
Profesor i direktor, Međunarodnog Programa za Razvoj, sa Univerziteta Johns Hopkins / SAIS; visoki naučni saradnik na IFPRI, i autor knjige Zmajev dar: Prava priča o Kini u Africi. Kao učenik iz Kine, prvi put sam otišla u Afriku 1983 godine da istražujem kineski angažman i nikada nisam prestala.
Knjiga Kina u Africi: Prava Priča [6]je osvojila Danwei Model Worker Awards (Danwei Nagrade za Primerenog Radnika) 2012, koji pripada listi najboljih stručnih web stranica, blogova i online izvora za informacije o Kini.
Sledi nekoliko zanimljivih priča koje je Deborah Brautigam napisala o prisutnosti Kine u Africi.
‘Učenje kineskog jezika u Zambiji [7]‘:
Sve veći broj studenata daje stvarno mnogo materijala za istraživanje u vezi sa prisustvom Kine u Africi. Nedavno sam pročitala magistrasku tezu Arwen Hoogenboscha, koja završava svoj magistarski rad u Leidenu. Njena teza, “Napravljeno u Kini”: Kinezi kao roba i socioekonomski resurs u školama na kineskom jeziku u Zambiji” [8] je odlično štivo.
Arwen je nekoliko meseci radila na “posmatranju uz učestvovanje”, upisala se u školu kineskog jezika u Zambiji (koja ima i Konfucijevski Institut i privatnu školu kineskog jezika za-profit). Upoznala je svoje kolege studente, i izveštava o njihovim različitim ciljevima i nadama povezanim za učenje kineskog.
Ona nastasvlja [7]:
Arwenina je veoma pažljiva u svojoj analiza motiva zašto stanovnici Zambije uče kineski. Neki misle da će time unaprediti svoje šanse za posao, iako Arwen piše: “Izgleda da kineske kompanije daju prednost kineskim kvalifikovanim radnicima” Mislim da Afrikanci koji govore kineski imaju puno više mogućnosti nego možda Arwen. Trenutno sam u Etiopiji i gledam neke divne primere kineskih kompanija koje zapošljavaju Etiopljane na visokom nivou upravljanja. Menadžer proizvodnje u jednoj firmi je Etiopljanin – on vodi to mesto (Kineski vlasnik takođe ima fabrike u Somaliji, Sudanu, Maliju, i nekoliko drugih afričkih zemalja).
‘Kenijski Trgovci Protestuju Protiv Kineske Konkurencije [9]‘:
Povećanje broja kineskih trgovaca na afričkim tržištima je jedno od stalnih gorkih pitanja u odnosu između Kine i Afrike. Ovaj video prikazuje nedavne proteste u Nairobiju, afrički trgovci strahuju i boje se takve konkurencije. Potrošači uglavnom pozdravljaju prodaju proizvoda po nižim cenama, ali se često žale na loš kvalitet jeftine robe.
Dobra strana ovoga: jeftini kineski mobilni telefoni je omogućio Afrikancima na dnu piramide da komuniciraju u neočekivano velikom broju. Negativna strana obuhvata krivotvorene lekove – što je redovna pojava – koji mogu pogoršati bolest ili ne uspeti u sprečavanju smrti. Ovo stvara atmosferu straha i nepoverenja koje utiču na sav kineski farmaceutski izvoz. Nijedan od tih proizvoda ne treba da prodaju kinezi, naravno. Kao što sam prethodno napomenula, hiljade afričkih trgovaca posećuju kineske gradove i izvozi direktno iz Kine na svoja matična tržišta.
Video postavljen na YouTube od strane NTVKenya [10] 16 avgusta 2012, pokazuje Kenijske trgovce koji protestuju protiv kineskih trgovaca:
‘‘”Zombie” Kineska Zemlja Grabi Napredak u Africi Opet u Novoj Bazi Podataka!! [11]‘:
Prošle nedelje, na velikoj konferenciji Svetske Banke o zemlji, objavljena je nova Matrica za Zemlju, baza podataka za “Grabljenje Zemlje” . Projekt Matrica za Zemlju je “međunarodno partnerstvo koje uključuje pet glavnih evropskih istraživačkih centara i 40 grupa civilnog društva i istraživačkih grupa iz celog sveta.” Na papiru, oni imaju snažnu metodologiju i veoma stroge kriterijume za projekte koji će biti uključeni. Međutim, u praksi, izgleda da rutinski krše vlastita pravila, barem kada je reč o kineskim “projekata” u Africi.
Ona dalje daje popis [11] kineske “zombi” zemlje zgrabljene u Africi:
Razumem da ima puno kineskih ulaganja u zemljište u Aziji, posebno u Kambodži i Laosu. Ne znam za slučajeve iz Azije, ali kad je baza podataka puštena u javnost, proverila sam slučajeve Kina-Afrika u online bazi podataka, koja navodno navodi samo slučajeve koji su prošli njihovu “strogu” proveru činjenica (koja navodno podrazumeva i proveru da li je neka druga NVO objavila link na medijski izveštaj o navodnom slučaju). Želela sam da vidim koji se “Kineski Zombie projekti” (tj. mrtvi projekti, ili projekti koji u stvari nikada nisu zaživeli!) nalaze u njihovoj bazi podataka kao potvrđeni. Sledi jedan primer:
(1) ZTE projekt za palmino ulje na 2.800.000 hektara u DR Kongo. O ovom projektu se govorilo, ali nikada nije finalizovan, zemlja nikada nije bio dodeljena, projekt – koji je bio na sigurno više od 100.000 ha – nikada nije bio tako veliki – i bio je mrtav godinama.
(2) ABSA Biofuels 30,200 ha u Etiopiji. Huh? Ovaj predloženi zajednički poduhvat nije “kineski”, već Južnoafrički-kineski-etiopski, i bio je uvršten u bazu podataka Etiopije 2008 godine, u fazi “pre-implementacije”. Nikada nije sproveden.
(5) Zimbabawe 101,170 ha projekt navodnjavanja kukuruza, o kome sam pisala više puta. To je bio ugovor o gradji koji je vlada Zimbabvea dala kineskoj kompaniji, a ne kineskom ulaganju. Nisu bili plaćeni. Otišli su kući. Zemljište se nikada nije razvilo. Sve se ovo dogodilo gotovo pre deset godina, 2003 za ime božije!
‘Problem Slobodne Štampe u Africi: Da li je Kina Prouzrokovala Sve Ovo? [12]‘:
15 aprila 2012, New York Times objavio je članak urednika Mohamed Keita o problemu slobodne štampe u Africi, gde se tvrdi da se sloboda štampe u Africi pogoršava – zbog Kine.
Keit je u svom članku izneo dosta dobrih mišljenja. Novinare koji istražuju čekaju veoma trnnovite ceste u mnogim delovima Afrike i mnogi od njih su veoma hrabri u neverovatno teškim okolnostima.
Međutim, ne uspeva da dokaže povezanost povećane kineske ekonomske aktivnosti u Africi sa povećanim potiskivanjem medija.
Na pitanje “Zašto ovakav uznemiravajući trend? (potiskivanja medija) “Keita ukazuje na (između ostalog)” uticaj Kine, koji je nadmašio Zapad kao najvećeg trgovinskog partnera Afrike u 2009.”
Kao primer ove uzročne povezanosti, Keita je napisao: “Obim trgovine između Ruande i Kine je porastao pet puta između 2005 i 2009 godine. Tokom istog razdoblja, Vlada je iskorenila gotovo svo novinarstvo kritike i opoziciju, i počela je cediti Ruandanske disidentske web stranice vesti koje su smeštene u inostranstvu.”
Ona se slaže s Keitaom [12] u vezi sa kineskim tehničkim i medijskim vezama s afričkom vladom:
Keita ustvari dobro primećuje da s rastom trgovine, “Kina produbljivanje tehničke i medijske veze s afričkim vladama kako bi se suprotstavila vrsti kritičke štampe koju obe strane gledaju kao neokolonijalnu.”
Umesto da obučavaju Afričke novinare da budu kao Xinhua novinari, Kineski cilj mešanja u obučavanje i PR aktivnosti je da se predstavi drugačija slika kineskih aktivnosti u Africi kako bi se suprotstavili negativnom izveštavanju koje potiče sa “Zapada”.
Postavljanje modernih odnosa između Kine i Afrike [13]datira iz kasnih 1950-ih kada je Kina potpisale prvi službeni bilateralni trgovinski sporazum sa Alžirom, Egiptom, Gvinejom, Somalijom, Marokom i Sudanom. Međutim, stari odnosi imeđu Kine i Afrike [14] datiraju čak iz 202 BC i 220 AD. Tokom arheoloških iskopavanja na Mogadišu, u Somaliji i Kilwi, Tanzaniji, pronađeno je mnogo kovanog novca iz Kine.