Ovaj post je deo našeg posebnog izveštavanja o Olimpijskim igrama u Londonu 2012 [1].
Na svakom velikom događaju, postoje glasovi koji slave i koji kritikuju. Olimpijada nije izuzetak, a tu su blogeri iz celog sveta koji govore o tome zašto će bojkotovati Letnje OI u Londonu 2012.
Blog pod nazivom Cutting the Gordian Knot (Rezanje gordijskog čvora) [2] kaže sledeće:
Pitate o zračenju i raketama na OI u Londonu? Da, više od 7,000 tona radioaktivnog otpada [3] samo gurnuto u stranu za izgradnju olimpijskog stadiona i protivavionskih raketa usidrenih na krovovima privatnih londonskih rezidencija. Ratne igre, vojne i privatne sigurnosne snage koje nadgledaju gomile ljudi po ceni od £1 milijarde ($1,54 milijarde) samo za “sigurnost”, to je detalj zbog kojeg sam izbugio želju da gledam Olimpijske Igre …
Sjajni trenuci koji se ne zaboravljaju su zlatne medalje trkača Kip Keino [4] iz Kenije na 1500 metara, Bob Beamonov “Skok Stoleća [5]” u skoku u dalj, rekord koji nije dostignut skoro 23 godina i, naravno, ko bi mogao zaboraviti uvođenje neobičnog stila skakanja Dick Fosburya, poznat kao “Fosbury dolet” [6], koji je doveo do preokreta u skoku u vis.
Ipak, za mene to nije bila samo o takmičenju. Čak i u toj dobi sam shvatio da igre predstavljaju okupljanje čovečanstva. Bila je to oštra suprotnost slikama Vijetnamskog rata, akcija policije protiv mladih protestanata protiv rata i za građanska prava u Americi na vestima svako veče na koje sam već navikao. Tom detetu od tri godine, te igre su predstavljale viziju onoga što bi moglo i trebalo biti, ljudi koji se udružuju povodom zajedničkog interesa, ljudi iz različitih kultura, jezika i rasa u miru i saradnji.
I sažima:
Kako se približava krajnji rok za igre, neki stanovnici Londona su počeli da se bune i to protiv svog grada i toga da se njihovi domovi pretvore u policijsku državu za sportski događaj.
[7]Aktivisti protiv olimpijskih raketa se pridružuju protestnoj šetnju, zaustavljajući se na predloženim mestima za rakete i ilegalno ograđenim javnim zelenim površinama. Slika P Nutt, autorska prava Demotix (09/06/12).
OneFinalBlog [8] kaže:
Dakle, da bih izrazio svoj snažni protest protiv britanske tiranije, nasilnog zauzimanja, kolonizacije, neprirodne gladi, osiromašenja i krvave podele Indije (i bezbroj ‘drugih’ smrtnih slučajeva u zatvoru, mučenja i vešanja) – što je meni, mojoj familiji, mojim precima i mom narodu donelo životnu oskudicu, beznađe i traumu, ja bojkotujem globalno, sportsko pozorište korporativnih medija i milijarde ustanova – sada poznat pod imenom Olimpijske Igre. Ja bojkotujem Olimpijske Igre u Londonu, 2012.
U nastavku kaže:
Današnje Olimpijske Igre postoje samo zbog profita, i sve su ali ne pokret, Michael Jordan i oni kao on, uz pomoć globalnih korporacija i njihovih medija, su uništili jednom i zauvek sva iskrena sportska prijateljstva. Pružam svoje duboko izvinjenje Bobu i Larisi, Marku, Olgi, Nadia i svima ostalima. Nažalost, moji idoli celoga života, to sam morao prerasti. Poznati posmatrač Helen Jefferson Lenskyj je rekla. “Olimpizam je više o zaradi, eksploataciji, i cinizmu nego o sportu.” … Apsolutno je u pravu! Međutim, za sada, želim da se koncentrišem na London i deo koji Britanija igra u svemu tome.
Ovaj bloger rezimira post izražavajući slične zabrinutosti zbog Commonwealth Igara u Indiji:
Plaćam cenu takvog kršenja prava čovečanstva i prisiljene okupacije celoga života. Ne postoji drugi način da označi moj stalni bes. Nisam nasilna osoba, i zato bojkotujem Olimpijske Igre u Londonu 2012 da izrazim svoj protest. Isto to sam uradio kad je Indija bila domaćin sada neslavnih Igara Komonvelta pre par godina. Vladari su pljačkali, iskorištavali i lagali tada, a i sada to rade. Izražavam svoje snažno protivljenje protiv tih vladara i njihovog kršenja ljudskih prava. Hoćete li mi se pridružiti u tome i protestovati protiv britanske vlade? Zahtevam izvinjenje i odštetu! Hvala vam na globalnoj solidarnosti i podršci. Molim Vas da podelite svoje proteste s drugima koje poznajete. Verujte mi, postoje milioni ljudi – širom sveta – koji bi želeli da se pridruže. Hajde da dopremo do njih.
Izgleda je nekima pitanje odavanja počasti poginulim izraelskim sportistima na Igrama u Münchenu 1972 još uvek sveže, kao ovom blogeru [9]:
Izraelski Olimpijski tim bi trebalo da se povuče sa Igara u Londonu, sledećeg petka. Pošto je očigledno da Međunarodni Olimpijski Odbor više brine o uznemiravanju Islamskih antisemitskih fašista nego o obeležavanju, uz minut tišine, sećanje na 11 nevinih Izraelaca zaklanih od strane palestinskih terorista 1972, na OI u Münchenu, za nas tamo nema mesta.
Naravno, to bi bilo strašno za one sportisti čiji snovi i godine treninga sada dođu u centar pažnje – oni bi morali biti pozdravljeni i morali bi primiti nadoknadu od strane države za svoje velike lične žrtve. Međutim, Izrael mora učiniti ono što je ispravno: Jevrejska krv nije jeftina, a da učestvuju na Olimpijskim Igrama u Londonu, nakon sramne pohlepnosti MOO, bi bilo nepoštovanje 11 žrtava i njihovih porodica. Ja, sigurno neću pratiti ove Igre. I ako bi islamski teror podigao svoju đavolsku glavu tokom Igara, verujem da bi MOO i onaj bacač Coe. . . izvinjavam se, Lord Coe bi bio dosledan i da bi se suzdržao od javnih osuda i / ili komemoracija žrtvama.
Neka od pitanja koja treba raspraviti bi trebala biti u vezi sa onim što je aktuelno i što bi pružilo potrebne materijale onima koji se odluče da prate OI. To će takođe pomoći i Međunarodnom Olimpijskom Odboru i budućim lokalnim komitetima da obrate pažnju šta ne treba predvideti i šta treba uraditi.
Da li ćete bojkotovati Olimpijske Igre u Londonu 2012 iz bilo kojeg razloga?
Ovaj post je deo našeg posebnog izveštavanja o Olimpijskim igrama u Londonu 2012 [1].