Predsednički izbori u Francuskoj su završeni, ali činjenica da je bivši predsednik Nicolas Sarkozy izabrao useljavanje kao glavnu temu svoje kampanje je još uvek predmet mnogih rasprava na webu. Mnogi posetioci neta se pitaju da li je njegov izbor da koketira s daleko-desnim krilom biračkog tela ublažio njegov poraz ili je, naprotiv, uticalo na gubjenje glasova. Pošto je očigledno slabljenje apetita evropskih birača kada je u pitanju multikulturalizam, izdvajanje useljavanja kao korena globalne ekonomske krize pokazalo se korisnim za krajnje desne stranke širom kontinenta.
Afričke izbeglice, Vito Manzari na Flickr (CC BY 2.0)
Ako Vam ova retorika zvuči poznato, to je zato što je i pre uticala na stari kontinent, u kriznim vremenima, ponavljajući se vekoviima u cikličnom obrascu. Valerie je, na svom blogu ‘Crêpe Georgette”, dala hronologiju prihvatanja imigracije u Francuskoj od prve polovine 19. veka do danas:
Često čujemo “nekada su doseljenički talasi bili povezani sa radom, nisu prouzrokovali probleme, i zaista su bili odlično prihvaćeni od strane Francuza.”
Dopustite nam onda da primetimo da su aktuelni komentari u vezi sa nedavnim imigracionim talasima samo ponavljanje starih stereotipa koje su sve migrantske zajednice prošle (bilo da potiču iz zemlje ili iz inostranstva).
Valérie je povukla paralelu između navoda da se italijanski i španski doseljenici nisu i ne mogu integrisati, i onih koji su protiv današnjih useljenika iz istočne Evrope i Afrike:
Ekonomska kriza nije jedini razlog
Ipak, sama ekonomska kriza ne može objasniti navalu anti-useljeničkih argumenata. U članku o budućnosti multikulturalizma u Francuskoj, Julie Owono je podvukao sledeće:
Razlog za povećanje zabrinutosti za budućnosti Evrope nije samo povezana s krizom. Nasuprot objašnjenjima koja su neki političari pružili uveče tokom prvog kruga, izgleda da Francuzi koji su dali svoj glas ekstremizmu ne pate toliko od imigracijske muke. Francuski analitičari su otkrili da, dok ovaj drugi problem predstavlja veliku brigu za 62% birača Nacionalnog Fronta, oblasti u kojima je stranka dobila veći broj glasova nema posebno visoku stopu imigracije.
Evropska pojava
Stranci u Evropi, Digital Dreams na FlickR License-CC-BY
Slika predstavlja doseljavanje u Evropi: Koliko stranih državljana živi u svakoj državi? – svetlo plava: Ukupan broj stranih državljana, 000s – tamno plava: Građani zemalja izvan EU27, 000s
Političari koji potpisuju ovaj stari otrcan tekst protiv doseljavanja ne nalaze se samo u Francuskoj. U Grčkoj, neo-nacistička stranka pod nazivom Golden Dawn (Zlatna Zora) je iskoristila ekonomske teškoće u zemlji i probila se tokom nedavnih izbora. U Velikoj Britaniji, komentar postavljen pod imenom James reaguje na činjenicu da su Cameron, Merkel, i Sarkozy proglasili neuspeh multikulturalizma u Evropi:
Ona [Merkel] je imala u planu da ljudi iz bogatijih zemalja prigrle i obuče siromašniji narod iz regije! To nije uspelo, koštalo nas je milijarde, i postaje sve skuplje iz godine u godinu! Da li biste radije da imate farmera iz Rumunije koji radi u Velikoj Britaniji, tvrdi da je siromašan, a sav novac šalje kući gde gradi dvorac! Upravo to se događa.
Valérie je rekla da je reciklaža anti-useljeničke retorike više ne iznenađuje. Ona je, u svom blogu, predložila nešto za čitanje pa da se zapčne rasprava:
Kako bi pokrili pitanja teskobe u vezi sa doseljenicima iz Magreba i Afrike, doznaćete dosta čitajući tekstove iz 19. i s početka 20. veka, gde ćete razumeti osnove takvih strahova i kako se vekovima koriste isti argumenti. Preporučena literatura:
- Preporučio Melle S.: A. Sayad, Doseljavanje ili Paradoksi Promene (1. Iluzija prolaznosti i 2. Vanbračna deca)
– Gérard Noiriel, Francuski Lonac
– Laurent Dornel, Neprijateljska Francuska. Istorija ksenofobije u Francuskoj u 19. veku
