Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Brazil odobrava rasne kvote u visokom obrazovanju

Ovaj post je deo našeg posebnog pokrivanja Prava Starosedelaca.

[Svi linkovi vode na stranice na portugalskom jeziku, osim ako nije drugačije naznačeno]Dana 26. marta 2012., na plenarnoj sednici Vrhovnog suda Brazila, usvajanje mera rasnih kvota u visokoškolskim ustanovama u celoj zemlji je jednoglasno prihvaćeno. Uz ovo odobrenje, univerziteti, koledži i obrazovne institucije poseduju zakonsko pravo da pruže određeni broj mesta za studente afričkog i/ili autohtonog porekla.

Odobrenje ove politike opet pokreće kontroverznu raspravu [en] o rasnoj diskriminaciji i rasnim nejednakostima u zemlji, što proizvodi važna razmišljanja i podeljena mišljenja.

Proslava presude Vrhovnog suda za pozitivnu akciju. Fotografija Emily Silberstein (CC BY 2.0).

Proslava presude Vrhovnog suda za pozitivnu akciju. Fotografija Emily Silberstein (CC BY 2.0).

Mera je odraz ustavne politike pozitivne akcije koja je na snazi u zemlji od demokratizacije 1988. Diana Costa, na svom blogu, kaže da “diskriminatorski proces [koji] negativno utiče na ljude je obeležen stereotipima koji ih učvršćuju kao socijalno inferiorne, nesposobne, zaostale, itd., postavljajući ih u situacije pod-građanstva i civilnog rizika.”

Ona takođe objašnjava koje su pozitivne akcije:

To je skup mera koje, u praksi, kažu da se ljudi ne tretiraju jednako te stoga nemaju iste mogućnosti, a sprečavaju ih da pristupe proizvodnji znanja i mogućnostima pregovaranja.

Blog Religiões Afro Brasileiras e Política (Afro Brazilska Religija i Politika) kaže da su posledice mera pozitivne akcije u zemlji putem sistema kvota već pokazale rezultate “ogromnog porasta u broju diplomiranih crnaca i pardosa [približan prevod: smeđ, obojen]”, između 1999-2009, prema podacima IBGE (Brazilski Institut za Geografiju i Statistiku).

Univerzitet u Braziliji (UNB) je prva obrazovna institucija koja je usvojila meru kada je, 2004 godine počeo da ostavlja 20% mesta na univerzitetu isključivo za crnce, i neki drugi procenat za Indijance, bez zahteva za polaganje prijemnog ispita na univerzitetu. Demokratska Politička stranka (DEM) je 2009 godine pokrenula tužbu protiv UNB zato što je shvatila rasni sistem kvota kao neki rasni sud (da se sudi ljudskoj rasi prema boji njihove kože). Međutim, pošto je UNB usvojio tu meru, nekoliko drugih visokih univerziteta je takođe počelo usvajati sistem kvota.

Da bi olakšao proces traženja, NVO Educafro pruža na svojoj web stranici potpuni popis ustanova koje nude kvote za studente javnih škola, crne studente, studente starosedilaca ili studente s invaliditetom.

#CotasSim vs. #CotasNao (#DaKvote vs. #NeKvote)

Mnogi ljudi su proslavili jednoglasno odobrenje donošenja kvota politike. Tokom glasanja, ministri Vrhovnog suda su i sami izneli veoma pozitivno mišljenje o odluci. Prema rečima ministra Joaquim Barbosa, jedini crni među onima koji su glasali, “ove mere su namenjene ne samo u borbi protiv iskazivanja očigledne diskriminacije, već i diskriminacije u stvari, da je apsolutno ukorenjena u društvu, te tako ukorenjenu, ljudi je uopšte ne shvataju”, izveštava G1.

Foto #DaKvote od @PriscilaPila na Twitteru.

Foto #DaKvote od @PriscilaPila na Twitteru.

Novinar i učitelj Jeso Carneiro je takođe proslavio ovu odluku. U svom blogu on kaže da je:

Vrhovni sud (…) ispunio svoju važnu misiju u odbrani nadmoći Ustava. Odluka vrhovnog suda je pobeda za brazilsko društvo, a posebno za crni pokret koji se od 1980 snažno zagovara za sprovođenje pozitivnih akcija u borbi protiv rasizma i socijalne isključenosti crnaca u ovoj zemlji.

Na Twitteru, kroz raspravu #CotasSim, izjave podrške su bile jake.

Muzičar Sany Pitbull (‏@SanyPitbull) piše sledeće:

Brazilska bela elita mora platiti dug crnim ljudima, siromašnim, Indijancima i ljudima na severoistoku u ovoj zemlji #dakvote

Blogger i istoričar Conceição Oliveira ‏ (@maria_fro) dodaje:

Kvote nisu izmislile rasizam [Vi] hrpo licemera, rasizam već postoji u rasističkoj zemlji koja odvaja mlade crnce #DaKvote

Međutim, ne slažu se svi s odlukom Vrhovnog suda. Videoblogger Daniel Fraga tvrdi u ovom videu da u zemlji poput Brazila, gde ima jako puno rasnog mešanja, bilo bi teško tačno definisati ko je zaista crn ili beo. Ova odluka bi se donela na osnovu “vizuelnog kriterijuma”, te spominje slučaj dva brata s UNB-a, jedan za koga se smatra da je beo, a drugi crn, s tim da je ovaj drugi dobio kvota mesto na univerzitetu.

Drugi tvrde da bi kvote mogle biti samo jednostavan način za zatvaranje slabog javnog osnovnog i srednjoškolskog sistema obrazovanja, tvrdnja koja je opovrgnuta u članku objavljenom od strane Federalnog Univerziteta Minas Gerais, koja kaže da je “velika je greška pomisliti da se u polju demokratskih javnih mera napredak postiže korak po korak: prvi, poboljšati osnovno obrazovanje, a zatim demokratizovati univerzitet. Oba izazova su hitna i treba posvećeno i istovremeno na njima raditi.”

Ovo odobrenje je takođe primilo i rasističke izjave. 29 aprila, na na zidu radnje ispred Federalnog Univerziteta Minas Gerais (UFMG) ispisane su ove reči: “UFMG će pocrneti.”
Blog Brasil Escola objašnjava važnost boljeg razumevanja rasizma u Brazilu radi razumevanja mera pozitivne akcije u zemlji:

(…) Rasno mešanje ne isključuje predrasude. Naš Ustav stavlja rasnu diskriminaciju kao neizbežan kriminal. Iz naših razgovora, mi izgovaramo u isto vreme užas rasizma i javno priznajemo da je Brazil rasistička država. Ova kontradikcija pokazuje da je naš rasizam prikriven ali ipak pulsira. Želimo da se govori o lošim stvarima, ali ne vidimo da postoji velika hitnost da se izvrši neka vrsta mobilizacije za rešavanje ovog problema. U poslednje vreme, sistemi s kvotama i stvaranje jedinstvenog ministarstva po tom pitanju pokazuju veličinu našeg problema. Mi i dalje prihvaćamo razliku između crnog i moreno [smeđe], u smislu akvarela tonova, gde ovaj zadnji zauzima bolju poziciju od onoga pre njega. Tako smo stvorili čudnu situaciju u kojoj “svi drugi mogu biti rasisti, osim mene, naravno …”. To nam govori da je opseg demokratije tako težak predmet i složen kao naš odnos prema crnim ljudima u Brazilu.

Rasprava će se nastaviti i u narednim nedeljama jer, osim ove akcije, Vrhovni sud tek treba da odluči o ustavnosti rasnih kvota kada su u pitanju studentu koji pohađa javnu školu. Važno je napomenuti da kvote nisu obavezne – svaka obrazovna ustanova može odlučiti da li će usvojiti politiku ili ne. Na primer, Univerzitet São Paulo (USP), najveća visokoškolska ustanova u Brazilu, ga ne koristiti.

Ovaj post je deo našeg posebnog pokrivanja Prava Starosedelaca.

Članak je napisan u saradnji s Debora Baldelli.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.