Post se zasniva na sadržaju koji je objavljen na WITNESS (SVEDOK) 14. marta 2012. Međunarodni Kazneni Sud je utvrdio da je Thomas Lubanga, bivši vodja pobunjenika u istočnom Kongu, kriv za zloupotrebu dece u oružanim sukobima, koje se okarakterisalo kao ratni zločin. Ovo je prekretnica za medjunarodnu pravdu, za žrtve u Demokratskoj Republici Kongo (DRK), i prekretnica za promene.
U istočnom delu Demoratske Republike Kongo, gde je gradjanski rat odneo više od 4 miliona života, oružane sile rutinski regrutuju decu od šest godina, i uče ih da ubijaju. Procenjuje se da deca, uglavnom izmedju 8 i 16 godina, čine 60% vojnika u regiji.
Ovaj 5-minutni video od SVEDOK-a pod nazivom “Dužnost da se Zaštiti” je prikazan na početku sudskog postupka, sudija je ocenio da je odigrao značajnu ulogu u konačnom ishodu zajedno s drugim vizualnim dokazima. To je priča o Mafille i January, dve mlade devojke koje su regrutovane u vojsku. Video govori o tome kakve posledice regrutacija dece ima na porodicu i širu zajednicu.
Prevod: Dužnost da se Brani – Pravda za Decu Vojnike u Demokratskoj Republici Kongo
Više od 20.00 dece je regrutovano u svim zaraćenim stranama u Kongu, a naročito na istoku zemlje još od 1996. g. Ja sam predsednik AJEDI-Ka, Projekat Dece Ratnika, koji se nalazi u Uvirai. To je lokalna NVO koja ima za cilj da demobiliše decu vojnike. Kampovi se nalaze daleko od grada, tako da deca teško mogu da napuste kampove i vrate se kućama. Mi odlazimo u kampove gde razgovaramo sa komandatima o demobilizaciji dece. Demobilisali smo više od 300 dece, a 40 od njih su bile devojčice. Devojčice trpe mnogo zla.
Zovem se Mafile, imam 15 godina. Bilo mi je jako teško kada sam se pridružila armiji, stalno sam plakala.
Ja sam January, imam 16g i pridružila sam se armiji 1998g., kada sam imala 10 g.
Ja sam narednik prve klase. Mnogi od nas su se zajedno prijavili, bilo nas je dosta za bataljon, ili bar četu. Pokernuo nas je bes. Mnogima od nas ubijeni su roditelji ili ujaci, drugima je prećeno, pa smo se priključili vojsci iz ljutnje i besa.
Čim dobiju oružje i uniforme, deca vide da im vojska pruža izvor ponosa i snage. Ovde ćete imati sve. Uniforme su besplatne. Sve je besplatno, čak i kola. Gde ti je duh? Kada odem u kamp, sretnem dosta dece. Uslovi u kojima žive, spavaju napolju, slabo jedu, i ne dobijaju zdravstvenu zaštitu, sve to narušava njihovo zdravlje. Neki od njih su umorni, neki su bolesni, neki žele da idu kući. Ne samo da se regrutuju devojke i koriste kao borci, nego ih i seksualno iskorišćavaju.
Pre toga nisam poznavala muškarce. Bila sam naterana na moje prvo iskustvo. Još uvek sam pod škom i svaki put plačem kada mislim o tome.
Bez obzira da li je regrutovanje dobrovoljno ili pod prisilom, to je ozbiljno rušenje prava deteta. Mora postojati pravda za ovu decu. Verujem u Medjunarodni Krivični Sud, zato što verujem da će smanjiti nekažnjavanje.
Trebalo bi da sud ima jednu kancelariju na terenu, a ne samo u Kinšasi, već i na istoku zemlje. Da bi bili bliže žrtvama, svedocima, to je presudan korak u uspostavljanju Suda.
Zemlje kao što su SAD bi trebale razmišljati o ovoj deci. Ukoliko mislite na ovu decu, znači da podržavate Medjunarodni Krivični Sud. Deca bu budućnost ove zemlje i treba ih zaštititi.
Film je posvećen svoj deci uključenoj u konflikt u Kongu. Za više informacija posetite www.witness.org
Bukeni Waruzi koji radi za Svedok, a poreklom je iz istočnog Konga i dugogodišnji aktivista za ljudska prava, bio je u Haagu da čuje presudu. On se pojavio na intervjuu s novinarima nakon presude 14. marta, gde je izmedju ostalog, objasnio važnost video materijala na suđenju.
U videu koji se nalazi ispod, a postavio ga je SVEDOK na YouTube 13. marta, dan pre, Bukeni razgovara s Madeleine, bivšim detetom-vojnikom iz istočnog Konga koja je demobilisana kad joj je bilo 15 g., a zatim usvojena. 2007. g. ona je svedočila u UN-u gde je podelila svoja iskustva kao dete vojnik.
Bukeni i Madeleine raspravljaju o svojim očekivanjima ishoda sudjenja Lubanga i nadaju se da će se dostići pravda za decu vojnike svuda u svetu.