Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Venecuela: Smisao afričke muzike u video materijalu

Afričko poreklo Venecuele snažno se može osetiti u muzici i kulturi obalne regije ove zemlje. Tradicija je velika i izražava se u  različitim oblicima. Kao takva, uz svaki udarac u venecuelanski bubanj, oseća se veza sa obalom, plažom, santeríjom, njihovim proslavama i plesovima. Postoje različiti oblici izražavanja, a svaki od njih ima svoje karakteristike.

Društvene web stranice za umrežavanje imaju važnu ulogu i pomažu da se više upoznamo s festivalima bubnjeva. Stranice gradjanskih medija, posebno YouTube, su postavile razne video snimke muzike i plesa koji se izvode tokom raznih događaja kao što su porodična slavlja, državne proslave ili vikendi provedeni na plaži. Sledi nekoliko primera:
U videu pod nazivom ‘Afro-stanovnici Venecuele’, unique5589 objašnjava poreklo nekih afričkih uticaja u Latinskoj Americi, a to je jedna od glavnih tema ovog YouTube kanala.
Prevod video zapisa:
Afro-stanovnici Venecuele, Njihova istorija
Prvi robovi iz Afrike u Venecuelu su stigli početkom 16. veka. Ovi robovi su se nazivali ‘conquistadores’ (osvajači) zato što su rodjeni u Španiji i pridružili su se osvajanju Amerike.
Takodje, tokom kolonijalnog perioda, postojale su dve grupe robova, koji su se zvali bozales i ladinos, što u prevodu znači ‘divlji ljudi’ i ‘oni koji pričaju Španski’.
‘Bozales’ su bili Afrikanci koji su dovedeni protiv svoje volje da rade u rudnicima ili da tragaju za biserima. ‘Ladinos’ su bili robovi koji su pričali Španski i već su bili pokršteni. Izmedju 1500 .i 1530. godine  2,400 robova je dovedeno u Venecuelu iz Cape Verde i Gvineje. Još više  2,600 robova je stiglo izmedju 1536. i 1550. Bilo je i robova koji su u Venecuelu dovedeni sa Karipskih ostrva.
U Evropi je rasla potreba za kakaom. Bilo je jeftinije iznajmiti radnike nego izdvojiti zemlju za robove na kojoj bi oni živeli i radili. Vlasnici zemlje su počeli da uzimaju nazad zemlju koju su bili dali crnoj i pomešanoj populaciji koju su oni dobijali generacijama. Uskoro je došlo do pobuna robova, nezavisnosti, i ukinuto je ropstvo.
Bubnjevi San Juana iz Curiepe, Venecuela
Curiepe je osnovan 1723. od strane slobodnih crnaca i odbeglih robova. Mnoga obeležja Afrike su zadržana zbog situacija koje su označavale slobodnog čoveka, proslave, plesove i rituale. Curiepe bubnjevi uz koje se igra na San Juan, se cene i u zemlji i u inostranstvu, zbog njihove celovitosti i vernosti korenima. Ovo mesto je takodje poznato kao mesto gde su rodjeni bubnjevi.
Veliki broj robova je doveden iz oblasti gde su danas Kongo i Angola (oblasti koje odgovaraju kulturnoj oblasti Bantu afričkog porekla i Yoruba Loango.) Reč Curiepe je nastala od karipskog ‘CURI’ – drvo i ‘EREPE’ – zrno žita. U Curiepe-u je 1800. godibe  živelo 680 robova, 687 crnaca, 382 braon populacije, 61 osoba bele populacije, i 53 američka Indijanca.
Juan Pablo Sojo je rodjen 23. decembra 1907. u Curiepe. On se smatra jednim od prvih koji je proučavao Afričko poreklo i tako doprineo kulturi Venecuele. U romanima kao što je Noche Buena Negra (Lepa crna noć), i u knjizi eseja Temas y Apuntes Afrovenezolanos (Teme i beleške afro-Venecuele), Sojo je pokušao da zabeleži društveni i politički smisao života u Barlovento regiji. U knjizi eseja, Sojo je prvi, 1943. godine, stvorio termin afrovenezolano – ili afro-stanovnik Venecuele.
Kroz književnost, poeziju i eseje u kojima opisuje život crnaca u Venecueli, Sojo je stekao divljenje, poštovanje i prijateljstvo drugih pisaca koji su se bavili Afričkom dijasporom na Američkom konetinentu, a medju njima su Fernando Ortiz, rodjen na Kubi, Lorimer Denis sa Haitija, Arthur Ramos, Edison Carneiro, Raimundo Nina Rodrigues, i Gilberto Freyre iz Brazila, i Fernando Romero iz Perua.
Jesus ‘Chucho’ Garcia je jedan od osnivača Afro-Venecuelanske Mreže i trenutno je direktor medjunarodnih odnosa. On je verovatno jedan od najvećih stručnjaka Afro-Venecuelanske zajednice i doživotni aktivista u borbi protiv rasizma u Venecueli. (kraj video materijala).
Postoji mnogo dogadjaja tokom cele godine gde možete čuti ovu vrstu muzike koja se svira na različite načine. Instrumenti i stil plesa su drugačiji u zavisnosti od regije. Ako želite da se upoznate sa bogatim svetom afro-venecuelanske muzike, dobar početak bi bio da pogledate nekoliko video snimaka na YouTube-u. Kroz video snimke koji slede možete da doživite duboko ukorenjene i prastare običaje kulture meleza u Venecueli.
Dalje pretraživanje po web stranicama građanskih medija pružiće Vam ogroman broj video snimaka raznih vrsta muzičkog izražaja. Sledeći video snimci prikazuju regionalne razlike u plesovima, ritmovima i vrstama bubnjeva koji se koriste:
Bubnjevi iz središne severne regije Aragua, postavio malajunta:
7 Chimbagueles; određena vrsta bubnjeva koji se sviraju dok se sedi kada se slavi svetac Benedikt, postavio Adrián Herrera
Bubnjevi iz Naiguata, severnog naselja duž obale, postavio Genuinos Venezolanos
Calypso bubnjevi sa ostrva Antili. Video postavio Jameg556 objašnjava poreklo ovog instrumenta i predstavlja primere ritmova koji se mogu proizvesti:
Konačno, venecuelanska Božićna tradicija: bas bubanj – zvuk koji ćete najverovatnije čuti tokom svečanosti u decembru. Ovaj zvuk potiče sa zapada zemlje, a ovi ritmovi se mogu čuti u celoj zemlji tokom božićnih praznika. Video koji je postavio Fools942, Vam jasno pokazuje kako se koristi ovaj tip bas bubnja.
Slika “Tambores de Curiepe” (Curiepe Bubnjevi) od Flickr korisnika danielito311 koristi se pod licencom Creative Commons Attribution-NonCommercial 2.0 Generic (CC BY-NC 2.0)

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.