Nakon primedbe Terese Gambaro, članice Federalnog saveza Australijskog parlamenta, odigralo se takmičenje za najgoru igru reči. Ona je preporučila da se doseljenici koji podnose zahteve za radne vize poduče “društvenim normama”, kao što su upotreba dezodoransa i strpljivo čekanje u redovima. (Naslov mog posta je loš kandidat.)
Na Nezavisnoj Australiji, post Tesse Lawrence ‘Gambaro ide kao sirov škampić‘, je pun oštre satire:
Pozivam Teresu da organizuje Izborni Komitet Senata tako da stvarno možemo rešiti ovako velike probleme na prvoj sednici Parlamenta. Ja u stvari želim da se osigura da korišćenje dezodoransa postane obavezno i upisano u naš Ustav.
I bestidna u igri rečima:
Vi ste draga Teresa, u svakom slučaju materijal za premijera. Od sada, neka pazuh bude lakmus test za izbore. Donelii ste novo značenje pasjem zvižduku.
Pre nego što bilo koji političar poželi da bude član Gornjeg doma, mi bi trebali da ispitamo njihovu nepokolebljivost.
Ukoliko političari ne prodju test njuškanja, ljudi u Australiji bi trebali biti oprezni kada su oni u pitanju.
Satiričar iz Castlemaine Independent-a predlaže da bi političari trebali da koriste dezodorans:
Političare bi trebalo naučiti o važnosti korišćenja dezodoransa…
Gđa Gambaro je rekla … da je zabrinuta zbog političara koji se ne uključuju u zajednicu, jer zaostaju u pitanjima o zdravstvu, higijene i stila života, kao i u pitanjima klimatske promene, industrijskih odnosa, izbeglica i mnogih drugih pitanja.
Marion Elizabeth Diamond iz Istoričari su briga prošlosti ne koristi dezodorans i čudi se dok razmišlja o “velikim neopranim”:
Ali ranije nisam znala da su me moje lične navike učinile ne-Australijankom.”
Gambaro je brani. Dom gleda na šire pitanje “obučavanja o kulturnoj svesti“:
… Možemo ovim ljudima pružiti potrebnu pomoć, tako što ćemo ih ispoštovati kao ljude, na način koji je dovoljno fleksibilan da ih vidi kao pojedince i ljude koji su u stanju da sami razmišljaju.
Svi smo veoma osetljivi na razlike, i nije tačno da nismo spremni da pružimo ljudima osnovnu kulturnu obukom koja bi im bila od koristi. Gambaro ima pravo, samo joj treba neki medijski trening.
Govoreći za ‘Podrška Integraciji‘, Suzer, amerikanka koja živi u Australiji sa svojim mužem Australijancem, takođe je podržava:
Lako bi bilo suditi gdji Gambaro ako se na to gleda van konteksta. Razočarala sam se kada sam vidiela da su se grupe za prava doseljenika odmah uvredile, umesto da su gdju Gambaro videli kao potencijalnog zagovarača novih doseljenika. Ne samo da je obučavanje o raznolikostima na radnom mestu u Australiji dobra ideja, već je to i nužda, i za stare i za nove Australijance, tako da možemo naučiti jedni o drugima
Vaša Demokratija je bila ne baš toliko ljubazna i prema Gambaro i prema taksisti kada je ponovno postavljeno od Crikey:
Očigledno je da je Teresa Gambaro tokom perioda proslava naišla na jednog ili dva taksista koji su malo ‘mirisali’. To je izazvalo misaoni-mehurić (da budemo velikodušni) u glavi glasnogovornika gradske opozicije…
U međuvremenu, zbog optužbe za pasji zvižduk, Teresa Gambaro podžava primedbe doseljenika posle prekora od strane kolege, parlementarnog konzervativca. Ona tvrdi da su je “pogrešno razumeli”. Ona se može priključiti kraju vrlo dugog, urednog reda papagaja koji to tvrde!
(Pasji- zvižduk “koristi kodirani jezik koji izgleda da ima jedno značenje za opštu populaciju, ali ima drugačije ili specifičnije značenje za ciljanu podgrupu publike”.)
Čak i crtači karikatura komentarišu, iako to verovatno nije takva vrsta psa koju je Jon Kudelka imao umu: (Carina & Useljenje – Ne Vaš kofer gospodine. Pas mora da pomiriše Vaš pazuh.)
Na kraju je glasnogovornica opozicije Teresa Gambaro razbila prastaro pitanje zašto se svi mi ne razumemo, a ispada da se odgovor krije u dezodoransu. Ozbiljno. Ovakve stvari se ne mogu izmisliti.
Na Twitter raspravi#gambaro nalaze se još veće šale ali i neki ozbiljni komentari. Proverite dok se pasji zvižduk još dobro ‘čuje’.