Fondacija Novih 7 čuda je 11. novembra provizionalno proglasila prašumu Amazoniju za jednu od 7 novih svetskih čuda. Stanovnici [špa.] regije Loreto, naročito grada Ikitos, su proslavili ovu vest. Čak je i predsednik regije, Ivan Vaskez, skočio [špa.] u reku (u Nanaj, ne Amazon), kako bi obeležio taj događaj. Ipak, potvrda i ozvaničenje neće se dogoditi tek do 2012. godine [špa.].
Dosta se govori o tome kako će ovo proglašenje dobro doći regiji Loreto, i da će se razviti turizam [špa.] u gradu Ikitos, što će prilično pozitivno uticati na ekonomiju i društvo. Ipak, da li je ovaj region zaista spreman na to? Regionalne i lokalne vlasti kažu [špa.] da se na tome radi.
Naročito se Ikitos promoviše kao turistička destinacija, ali ne radi na tome da to zaista i bude. Urbana, privlačna i živopisna mesta jednom strancu se čine zapuštena, sa višom stopom kriminala nego u ostalim delovima grada i tim mestima nedostaju elementi koji bi posetioce ubedili da se tu i zadrže. Takođe, mnoge zabrinjava to što je ovaj grad proglašen za odredište seksa [špa.].
Uz to, grad Ikitos se suočava sa problemom saobraćajnog haosa [špa.] i slomljenih puteva zbog nedovršenih radova na kanalizaciji. Takođe, česte su prijave o napadima [špa.] na čamce u Amazonu, da ne govorimo o napadima na turiste, uopšte. Pored toga, Amazonija kao ekosistem se suočava sa stalnim pretnjama, kao što su izlivanja goriva [špa.], krčenje šuma [špa.], zagađenje reka [špa.], i pre svega, ravnoduštnost vlade [špa.] prema svim tim problemima.
Horge Arguto, na informativnom sajtu Servindi [špa.], iznosi svoje mišljenje [špa.] o svim ovim okolnostima:
La red se inunda de comentarios elogiosos al Perú e insufla alientos a favor del turismo a fin de aprovechar la designación. Pocos se refieren a los pueblos indígenas que la protegen, menos a los graves problemas que atraviesan los bosques amazónicos por falta de un plan de desarrollo amazónico solvente, integral y responsable.
Quienes hoy celebran la distinción amazónica ¿acaso se indignaron cuando el 28 de abril de 2010 un decreto supremo del gobierno de Alan García -aún no derogado- declaró de “interés nacional y social” (1) la construcción de 20 centrales hidroeléctricas en la cuenca del río Marañón, en la amazonía norte del Perú, en los próximos 40 años?.
No es mi intención ser aguafiesta de la celebración por la amazonía pero considero que su valoración será más auténtica, completa y real si consideramos también la necesidad de enfrentar los riesgos reales y actuales que la degradan y amenazan. Y esto requiere construir un Plan de Desarrollo de la Amazonía Peruana con la participación de los pueblos indígenas, dueños ancestrales de los bosques amazónicos.
Oni koji danas slave nominaciju Amazonije, da li su se kojim slučajem uvredili kada je 28. aprila 2010. Viši dekret vlade Alana Garsije, koji je i dalje važeći, objavio za „nacionalni i socijalni interеs” izgradnju 20 hidroelektrana u slivu reke Maranjon, u severnom delu prašume u Peruu, u narednih 40 godina?
Ne želim da kvarim radost, ali mislim da bi vrednost ove proslave bila verodostojnija, kompletnija i stvarnija ako uzmemo u obzir i potrebu da se suočimo sa aktuelnim i pravim rizicima koji je ugrožavaju i prete joj. To zahteva pravljenje Plana razvoja peruanske Amazonije uz učešće indigenih naroda, starih vlasnika amazonskih šuma.
Na sajtu Faunatura, jedan tekst iz 2008. ukazuje[špa.] na glavne probleme Amazonije.
- La falta de recursos de los gobiernos de los países que comparten la selva.
– Los saqueadores que son los que se encargan de la deforestación y extracción de recursos vegetales y especies animales, contaminación del agua – y medio ambiente porque además provocan incendios.
– Las Multinacionales que por explorar riquezas minerales (Petróleo, metales, minerales, gas natural…), desequilibran la ecología.
– La invasión masiva de inmigrantes que llegan diariamente a colaborar con el ya existente saqueo .
– La ausencia de leyes protectoras de la selva, y si existen esas leyes, no se cumplen.
– Iznuđivači koji se bave krčenjem šuma i vađenjem biljnih vegetalnih resursa i životinjskih vrsta, zagađenjem vode, kao i životnom sredinom, jer ,između ostalog, izazivaju požare.
– Multinacionalne kompanije koje istražujući prirodna bogatstva (naftu, metali, minerali, prirodni gas…), remete ekološku ravnotežu.
– Masivna invazija imigranata koji svakodnevno dolaze i učestvuju u postojećem iznuđivanju.
– Nedostatak zakona o zaštiti prašume; čak iako postoje ti zakoni, oni se ne poštuju.
U San Martinu, još jednoj amazonskoj zoni, takođe su zabrinuti [špa.] zbog onoga što radi njihova vlada za zaštitu prašume. Ovako to objašnjava Diario Voces [špa.] :
Si es que fijamos nuestra atención en el Gobierno Regional de San Martín encontramos contradicciones increíbles. Mientras que algunas instituciones se encargan de cuidar las áreas naturales protegidas, también existen otras que invierten grandes sumas de dinero en la construcción de carreteras y puentes que ayudan a que la migración de agricultores avance y con ella el tráfico de tierras y la agresión contra el bosque.
Na internetu mogu da se nađu snimci peruanske amazonske oblasti koje su snimili turista, a kao što je ovaj [špa.] od PromPeru-a [špa.] u vez isa Loretom. Ovaj drugi promotivni snimak, takođe od PromPeru-a, se odnosi na centralnu zonu peruanske prašume, jednu posebno lepu oblast. Vraćajući se u Ikitos, ova televizijska reportaža [špa.] u vezi sa noćnim životom proizvodi seriju stereotipova i javnih mesta.
Ovaj snimak sa slikama peruanske amazonske oblasti Madre de Dios [špa.], koji je napravila organizacija Generación Verde MDD [špa.], prikazuje opasnosti koje prete prašumi u ovoj zoni.
Na kraju, ovaj snimak od Alerta Perú [špa.],poriče zagađenje u Andoasu, prašumi severno od Loretoa.
Slika reka Amazon, Ikitos, Peru, od Džejka G. upotrebljena pod licencom Atribución-CompartirIgual 2.0 Genérica (CC BY-SA 2.0)