Ovaj post je deo Pulitzer Centar/Global Voices Online projekta o nesigurnosti hrane [1]. Multimedija je zapazila ove izveštaje, koji su objavljeni na Pulitzerov Pokret protiv nesigurnost hrane [2], a blogeri širom sveta raspravljaju o tim pitanjima.
Pošto se vlade pripremaju za UN Konferenciju o klimatskim promenama (COP17) [3] u Durbanu, Južna Afrika, koja počinje danas, stručnjaci upozoravaju da medju klimatskim promenama koje će imati najveće posledice u zemljama u razvoju poput Bangladeša su rizici vezani za poljoprivredu, uključujući povećan rizik od gladi, neuhranjenost i nezdravu ishranu.
Glad i loša ishrana u porastu
[4]Bangladeški seljak ponovo obradjuje svoje polje zbog poplava. Slika: Flickr korisnik IRRI Images (CC BY 2.0).
Prognoze predviđaju da bi klimatske promene mogle smanjiti poljoprivrednu proizvodnju i povećati cenu hrane, i tako podići rizik od gladi i neuhranjenosti. Izvještaj Svetskog Programa za Hranu kaže da se do 2050 očekuje da će klimatske promene povećati broj gladnih za 10 do 20 posto [5], a očekuje se da će se broj neuhranjene dece povećati do 24 miliona – 21 posto više nego bez negativnih uticaja klimatskih promena.
Najveći porast gladi se očekuje u Sub-Saharskoj Africi i delovima Južne Azije i Srednje Amerike, kao što je navedeno na ovim kartama [6]. Kako izveštaj navodi, već sada su elementarne nepogode češće i intenzivnije, sve je manje zemlje i vode i teže su dostupni, i teže se postiže povećanje poljoprivredne proizvodnje.
U najmanje deset zemalja [7] će klimatske promene izazvati velike krize u vezi sa hranom, kako je objavljeno u izveštaju ActionAid-a prošlog meseca. Među pet najugroženijih zemalja, uz Demokratsku Republiku Kongo, Burundi, Južnu Afriku i Haiti, tu spada i Bangladeš. Ova država se sastoji uglavnom od niskog kopna i ostrva sa veoma gustom populacijom, malo obradivog zemljišta, i čestih prirodnih nepogoda, tako da se Bangladeš opisuje kao “'ground zero’ na raskršću klimatskih promena i sigurnosti hrane” [8] od strane blogera iz Svetske Banke i Aid Data.
Mirza Galib, predavač na Primeasia Univerzitetu u Bangladešu, govori više o mogućim posledicama [9]u The Daily Star-u:
Naučnici nam govore da će se većina štetnih uticaja klimatskih promena u Bangladešu ogledati u poplavama, povećanja slanosti i suše, što sve drastično utiče na rod useva i sigurnost hrane. Takođe će doći do erozija obale, povećanja nivoa morske vode, i nedostataka vode za piće u obalnom području. Prognoziraju se velike poplave u zemlji koja je već devastirana od istih, biće manje hrane za našu zemlju u kojoj polovina dece već nema dovoljno da jede, i biće manje čiste vode tamo gde su vodene bolesti već odgovorne za 24 posto svih smrtnih slučajeva.
Bangladeš je ostvario napredak u smanjenju gladi, gde je broj loše uhranjenih ljudi pao na 27 posto [7] od januara 2011., a godišnja proizvodnja pirinča [10] se utrostručuje u poslednje tri decenije. No, pošto je poljoprivreda glavna karika industrije, koja ostvaruje skoro 20 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Bangladešu [11] i zapošljava 65 posto radne snage, prema izveštaju Svetske Banke, klimatske promene prete da smanje ove prihode.
Blog post na Prvo Poljoprivreda razradjuje [12]:
Predvidja se da će klimatkse promene smanjiti proizvodju pirinča, glavnog useva u Bangladešu, i da će povećati zavisnost zemlje od drugih useva i uvezene hrane od žitarica. Postoji potencijalna mogućnost da će se proizvodnja semena smanjiti za najmanje jedno seme po svakoj regiji…Sve u svemu, predviđa se da će poljoprivredni BDP u Bangladešu biti 3.1 posto niži svake godine kao rezultat klimatskih promena.
Poziv na akciju
Dok vlada Bangladeša ima neke dobre planove za prilagodjavanje, kako bi pripomogola u borbi protiv uticaja klimatskih promena na poljoprivredu, izveštaj ActionAid-a govori da je potrebno veće ulaganje u mala poljoprivredna imanja u siromašnim zemljama, neposredna isporuka “klimatske pomoći” koja će pomoći siromašnim poljoprivrednicima da zaštite od klimatskih uticaja svoje useve, stvaranje sistema pan-regionalnih rezervi hrane, i obavezno smanjenje emisije ugljen-dioksida u bogatim zemljama.
Izveštaj Svetskog Programa za Hranu procenjuje da bi efikasna medjunarodna akcija za smanjenje emisije plinova staklenih bašta mogla prepoloviti porast gladnih ljudi zbog klimatskih promena [5].
ActionAid takođe želi da eliminiše mete biogoriva koji pokreću “grabljenje zemlje [13]” u zemljama u razvoju. U septembru je održan okrugli sto s blogerima, gde je bivši predsednik SAD-a Bill Clinton rekao da se i on protivi zemljama poput Kine i Saudijske Arabije koje kupuju i izdaju zemljišta u zemljama u razvoju, pošto to narušava dugoročnu održivost poljoprivrede. Umesto toga, on je predložio model održivosti hrane za poboljšanje sigurnosti hrane i pomoć zemljama u razvoju da izgrade vlastite poljoprivredne kapacitete. Tokom sednice rekao je sledeće:
SAD, Kanada i Evropa, pošto imamo kapacitete za proizvodnju velikih viškova [hrane], i Brazil i Argentina, jedina mesta na Zemlji s oko pola metra od tla …, trebali bi ponuditi dugoročne ugovore Kinezima, Saudijcima i drugima za osnovne žitarice po cenama koje će jamčiti pristojan profit, ali ne nepoštene, i zaustaviti napade na cene, ali i zadržati cene dovoljno visokim da bi se održalo ulaganje u poljoprivredne aktivnosti u Africi, Latinskoj Americi, jugoistočnoj Aziji … Oni neće osetiti nikakvu korist sve dok ne razvijete održiv poljoprivredni okvir u tim zemljama.
U postu za Novo Doba Bangladeša, Shammunul Islama i M Mizanur Rahmana takođe pozivaju na održivu poljoprivredu, [14] jer je i poljoprivreda ta koja dodaje efekte staklenih gasova. Sahidul Haque, u članku u kojem iznosi svoje mišljenje za Bangladeški The Financial Express, kaže da su potrebna semena koja daju veći rod [15], kao i vrste koje mogu uspevati tokom suša i slanih uslova. Istraživač Winston Yu, u Pitanjima i Odgovorima od Gudrun Freesea, na blogu earthscan, kaže da će se na sreću, mnoga trenutna rešenja da se smanje klimatski uticaji na Bangladeš, bilo da su u pitanju poplave ili nove vrste semena, pokazati kao korisna za zemlju u budućnosti. [16]
Da bi se podigla svesnost o pitanjima klimatskih promena kod stanovnika Bangladeša, kao i da bi se čule njihove priče o klimatskim promenama, suverenitet pola i hrane, dve grupe su organizovale karavan klimatskih promena [17] koji trenutno putuje širom zemlje. Očekuje se da će ove priče privući rešenja iz zapadnih zemalja, koje često koriste mnogo veći deo svetske hrane, vode, energije i ugljenika od zemalja u razvoju, prema izveštaju ActionAid izveštaju. Na primer, svaki američki građanin prosečno troši 260 funti mesa godišnje, oko 40 puta više od prosečnog stanovnika Bangladeša.
Natasha Haider razrađuje ovu veliku razliku [18] u svom blogu blogu:
Bangladeš ima jednu od najnižih emisija karbon dioksida na svetu. Postoje dva glavna razloga za tako niske emisije. Prvo, Bangladeš nema mnogo industrija intenzivne energije kao što je proizvodnja čelika i aluminijuma. Drugo, gotovo 70 posto komercijalne primarne energije dolazi iz prirodnog plina. Dakle, rešenje za globalno zagrevanje je u velikoj meri daleko od njihovih ruku i leži u razvijenim zemljama ili onima koje se brzo industrijalizuju, uglavnom na Zapadu.
U međuvremenu, Nazifa Islam, koja bloguje na južnoazijskom Generation Next, kaže da je Bangladeš već postao inovativan izvor rešenja [19]:
Dok razvijene zemlje razmišljaju kako da preokrenu klimatske promene ili kako da se nose s njima, Bangladeš je već započeo. Od uzgajanja pirinča u slanoj vodi do stvaranja mobilnih kućica, ljudi ove nacije osećaju se odgovornim da isprobaju inovativne ideje koje će pomoć u preživljavanju. Ako ništa drugo, najgore pogodjeno mesto je postalo “mislionica” za rešenje klimatskih promena. Skloni prirodnim katastrofama kako se čini od samog početka, Bangladeš je postao vrlo dobar u odnosu na sve što Majka Priroda odluči da baci na njega: savija se kao bambus, ali se nikada ne razbije.