Druga polova oktobra ove godine je u Rusiji bila obeležena značajno povećanom online političkom aktivnošću. Preciznije, trenutna online politička aktivnost se odražava u sukobu informacija koja se javila izmedju nezavisnih civilno-društvenih grupa ili ostacima “tradicionalne” političke opozicije, i raznih državnih službenika i provladinih pokreta mladih.
Trenutna predizborna online situacija podseća na ‘offline’ situaciju krajem 1990-ih i početkom 2000-ih, kada je postojala konkurentnost izbora. Pre izbora, sve strane će pokušati da iznesu što više kompromitujućih podataka o svojim protivnicima.
Vrlo često (iako ne uvek) te informacije su tačne i otkrivaju povezanost s mafijom, mito, itd., što znači da je tokom predizborne kampanje rusko društvo doživelo trenutke istinskog ‘rasvetljavanja’ o eliti i vladarima. Sredinom 2000-ih jedan od izgovora za uklanjanje konkurentnih izbornih sistema u zemlji bila je izborna tehnika ‘crnog šešira’ (tajnost).
U 2011, zahvaljujući Internetu, a posebno YouTube-u, količina kompromitujuceg materijala je opet na sceni. Medjutim, razlika je u tome da su 90-ih ljudi mogli da izaberu nekog drugog umesto poštenog političara. Ovih dana izgled da je to težak slučaj. U svakom slučaju, pokušaji surfera da povrate takmicenje na izborima su prevelika.
Rat oko curenja privatnih podataka
U oktobru 2011, curenje je započelo objavljivanjem na ruleaks.ru, početkom meseca (detaljnu analizu GV pogledati ovde).
Niz dogadaja, kasnije nazvanih ‘Sukob Zbog Curenja Podataka”, ipak je počeo kasnije. 23 oktobra Kseniya Sobchak, novinarka koja prati poznate, snimila je video s Vasiliy Yakemenkov-im, šefom Agencije za Mlade i nezvaničnog vodju pro-Kremaljskog pokreta mladih “Nashi.” Sve se to desilo u najskupljem restoranu u Moskvi.
Kritika je nastala kada je pušten video: prema njegovoj poreskoj izjavi, Yakemenko je, navodno, teško mogao sebi da priušti takvo mesto.
Kasnije je Anna Biryukova, sekretarica za štampu Savezne Agencije, poslala zahtev za skidanje postavljenog materijala na adrese raznih website-ova (Echo Moskvy, i Metronews) uz pretnju da će ih tužiti na temelju kršenja privatnosti i značaja Yakemenka. Portali tvrde da ova pretnja nema pravnih osnova jer je Yakemenko vidjen na javnom mestu, a on je zaista osoba iz javnosti.
Nije prošlo dugo, a desio se kontraudar. 26 oktobra, sadržaj nekoliko privatnih poštanskih sandučića koji pripadaju poznatom blogeru o anti-korupciji, Alexey Navalny-u, i njegovoj supruzi, objavljen je na navalnymail.kz od stane nekoga s nadimkom onenavnav (račun je kasnije ugašen).
Hacker Hell, nemački cyber-kriminalac (još uvek nije uhvaćen), poznat po hakiranju računa opozicionih aktivista, dao je intervju u kome tvrdi da je on hakovao Navalny-jino poštansko sanduce krajem leta, onda je prebacio podatke ‘prijatelju’ koga je odbio da imenuje. Hellov ‘prijatelj’ je verovatno čuvao podatke dok se nije pružila zgodna prilika.
Posmatrači, medjutim, nisu mogli naći ništa kompromitirajuće u Navalny-jinim pisma, osim delova za koje je, kako Navalny tvrdi, ‘ubacio’ izdavač procurele informacije, u jednom od fragmenata neko nudi Navalny USD50,000 da začepi usta jedan od ruskih oligarha. Posetioci na netu su, medutim prihvatili Navalny-jevu verzija da su fragmenti ubačeni.
Kao što je popularni bloger Leonid Kaganov istakao, ako bi Navalny pristao da objavi kompromitujući materijal protiv oligarha, to bi verovatno bio veliki minus za njega samog:
допустим, Навальный скомпрометирован. Допустим, точно выяснено, что он берет деньги за публикации компромата, торгует водкой и ездит в тонированном авто. Пусть даже неопровержимо выяснится, что он педофил, людоед и разжигатель торфяников. Но как это относится к тому компромату на чиновников, который он публикует, а никто не опровергает?
Drugim rečima, Navalny još jednom dokazao svoju on-line dominaciju i uspešno ublažio kompromitujuće pokušaje tako što je direktno obradio materijale. To, medutim, nije završetak rata u curenju informacija.
Dana 27. oktobra, RuNet je bio zatrpan masom procurelih ličnih podataka koje su pripadake 24,324 učesnika pro-Kremlj kampa za mlade “Seliger 2011.” U zipovanoj arhivi nalaze se imena, prezimena, datumi rodjenja, e-mailovi, i telefonski brojevi pro-Kremlj aktivista, kao i neke “ocene” – verovatno neki sistem unutrašnjeg ocenjivanja aktivista.
Nakon razmene udaraca, RuNet je miran.
Dovraga s YouTube-om!
Istovremeno, širom zemlje se otvaraju novi tereni za informacije.
Dana 24. oktobra ruski policajac u Omsku-koji je u julu 2011 snimljen kamerom kako psuje na svoje kolege, dobio je otkaz nakon što je taj video (do sada 280.000 + pregleda) javno prikazan.
Dana 25. oktobra Soch-iju (mesto održavanja Olimpijskih Igara), YouTube korisnik belayalenta1 je objavio skriveni snimak razgovora s gradskim zamenikom gradonačelnika Nikolaj Yermolov-im, koji je dosta toga rekao o različitim tehnikama u diskriminaciji aktivista civilnog društva (video titlovan na engleski).
Tri dana kasnije, gotovo 9,000 km od Sochija, nepoznati službenik muškog zatvora iz regije Amur uhvaćen je zbog premlaćivanja i zlostavljanja ženskih zatvorenika. Uhvaćen je posle prikazivanja šokantnog videa nasilja u zatvoru [Upozorenje: detaljan prikaz] (146.500 + pregledano) koji je YouTube-u ustupio korisnik MrArtur113 početkom oktobra.
Dana 27. oktobra, Udmurtia.tv je objavila video (138.400 + pregleda) na kome se nalazi Denis Agashina, Gradski Menadžer u Iževsk-u, koji govori predstavnicima organizacije branitelja da će iduće godine finansijska podrška zavisiti od izbornih rezultatma stranke “Ujedinjena Rusija” u njihovom okrugu. Predstavnici stranke “Patriote Rusije” su 31. oktobra podneli tužbu protiv Agashinovog poziva tužitelju da pokrene istragu koja bi se mogla završiti s pet godna zatvora.
Izgleda da se primeri umnožavaju svaki sat. Oni, u stvari, predstavljaju jedno: uprkos manipulacijama, izgleda da gradjani ne samo da umanjuju pokušaje online diskriminacije, već i pobednički u izrugivanju vlasti.
Kao što je Alexander Kynev, ugledni politički analitičar, istakao: “Napredak nije samo naterati studente da naprave slike svojih potpisanih biltena kako bi se osiguralo ‘pravilno’ glasanje, ‘popularno’ korištenje administrativnih izvora od strane dekana sa univerziteta], to je još jedan rizik koji treba zabeležiti.”