Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Kina: SAD započinje ‘Vek Pacifika’, sledi online nacionalizam

Većina popularnih sajtova za postavljanje blogova u Kini ima odeljke za vojne vesti koji su često skriveni ispod panela za zabavu i priče o ljubavi/vezama. Sve je počelo negde u oktobru uz tihu priču da Indija nastavlja da povećava svoje prisustvo na granici s Kinom. Medjutim, izgleda da su se postovi na početnim stranicama blogova o vojnim temama umnožili i po broju i po važnost, uz vrhunac koji je dostignut prošle nedelje uz reakcije Državnog Sekretara SAD-a Hillary Clinton i Predsednika Barack Obame na Pacifički zamah, koji je usko povezan sa dogadjajima u Indoneziji u subotu.

Kineski premijer Wen Jiabao tvrdi da je Kina dobar komšija, ali mnogo onoga što je nedavno napisano u brojnim blogovima i komentarima sugeriše nešto drugo.

Ranije u sredu, Obamina izjava dok je bio u Australiji da se ne boji Kine je postala naslov u kineskim izveštajima o njegovim planovima za proširenje američkog vojnog prisustva u tom delu. Bilo je dosta komentara punih emocija, za koje se puno glasalo na stranicama kao što je Tencent, gde su čitaoci uglavnom mešavina liberala i cinika:

奥巴马说话太牛气中国现实需要一个年轻时期的诸葛亮

Obama govori s previše arogancije. Kini sada treba neko poput Zhuge Liang-a u svojim ranijim godinama.

求求中国那些懦夫们不要在发言了,羞死国人!气死我了!!!!!!
为丧失国土而哭!为美债而怒!为汉奸论而怒火冲霄!
我愿为中华民族而拔刀。。。。。。。。。。

Svim kukavicama u Kini: Molim Vas prestanite s pričom, velika ste sramota, i zlo mi je od Vas!!!!
Plačem nad izgubljenom teritorijom Kine! Besan sam zbog američkog duga! I pun sam besa zbog ovih izdajničkih komentara!
Spreman sam da izvučem svoj mač za kineski narod ………..

Obama nije otvoreno rekao proše nedelje da su nedavni potezi usmereni na proveru kineske moći u Aziji, ali kineski nacionalistički osećaj je sve to prihvatio ne samo kao potvrdu veće strategije da se zaokruži Kina, već i kao proširen pristup.

Australijski pisac i profesor međunarodnih odnosa Yang Hengjun napisao je o tome ove nedelje:

美国要对付中国,军事围堵当然少不了,而且他正好可以消化十年反恐中剩下的军力。这对于中国是很不妙的,我们过去20年经济大发展就得力于相对和平的国际环境,一旦北京决策者像年轻人一样头脑发热,要在军事上应战,像前苏联一样勒紧裤腰带、穷兵黩武,那么离苏联曾经走过的路就不远了。

在目前的国际环境与历史时期,我认为中美之间开战的可能不是没有,但战场是在经济领域。真正能够打得起来的战争其实是“经济战”,或者说“经济冷战”,军事部署只不过是美国人的大战略的一部分,决定胜负的是经济——是民众的生活水平能否提高,民众是否感到幸福,人心向背等等。其中最关键的因素是价值理念等“软实力”、“巧实力”的交锋。

Ako su se Sjedinjene Države nameračile na Kinu, vojno okruženja će biti deo toga, a upravo se dešava to da Amerika ima vojne snage oslobodjene od desetogodišnjeg rata protiv terorizma. Ništa od toga nije dobro za Kinu. Dvadeset godina u razvoju ekonomije su nas trebale pripremiti za relativni mir na međunarodnoj sceni, ali ako političari u Pekingu dobiju detinjastu ideju u svojim glavama da postoji potreba da se pripreme za rat i počnu zatezanje kaiša, kao bivši SSSR, uz militarizaciju i agresivnost, onda neće biti daleko od puta kojim su bivši Sovjeti krenuli.

U ovom trenutku i u ovoj međunarodnoj klimi, ne mislim da je rat između Kine i SAD-a nemoguć, već da će to biti rat u ekonomskom smislu. Pravi rat koji će se boriti biće ekonomski rat, ili “ekonomski hladni rat”. Postavljanje vojnika je samo jedan deo opše strategije Amerike. Ono što će odrediti ko je pobednik ili gubitnik je ekonomija, da li se životni standard ljudi povećava, da li je ili ne javnost zadovoljna, popularna podrška, itd. Ključni sukobi će se voditi oko stvari kao što su vrednosti i lagane i pametne snage.
[…]

如果我没有说错,中美在经济领域的前哨战已经打响了。事实上,我们已经看到美国在经济上全面出击了。我们告别了“中国可以说不”的时代,迎来的却是“世界开始对中国说不”。

Ukoliko ne grešim, prvi udarac u ekonomskom ratu između Kine i SAD-a se već dogodio. U stvari, već možemo videti da SAD sada napada na svim ekonomskim poljima. Prošli smo eru “Kina Može Reći Ne“, a sada ulazimo u period “Svet Počinje Govoriti Ne Kini”.

Neki od komentara na Yang blog post-u:

不知要到何时中国人成能真真站起来,做一个有尊严的人!!

Kada će konačno kineski narod biti u mogućnosti da ustane i dobije poštovanje?

我们要在软实力上战胜美国,先得战胜国人的心。

Naša blaga moć treba da podedi Ameriku, i to preko naših srca i umova.

美国对中国是从希望到失望。国人只知道美国军舰进入太平洋,只知道希拉里去菲律宾,奥巴马进澳大利亚,美国大兵进驻澳洲,可就是不知道他们为什么来到这里,是谁把他们引到这里来的。

SAD je pošao od nade za Kinu ali je došao do razočaranja. Jedino što Kinezi znaju je da su brodovi američke mornarice ušli u Pacifik, da je Hillary otišla na Filipine, da je Obama govorio u Australiji, i da će američke snage ostati stacionirane. Ono što ne znamo je zašto su došli ili koji ih je ovamo doveo.

Izgleda svi iz ASEAN-a (Udruženje Naroda Južne-Azije), ali posebno oni sa Filipina, pošto su ciljali na Kinu prošle nedelje na samitu u Indoneziji.

“Pošto su SAD ozbiljne po ovo pitanju”, navodi komentar koji je dobio najviše glasova (velikom većinom) na Tencentovu priču o nedavnoj obavezi koju je Hillary najavila o pružanju vojne podrške Filipinima ukoliko ikada dodje do napada, “onda ćemo se direktno sresti s njima. Nećemo dopustiti da nas nateraju na još jedan vek poniženja, čak i ako to znači ubijati Amerikance.”

Sada blogeri postavljaju na glavni blog portala ono što misle da bi moglo izazvati sukob i scenarije rešavanja, a ne samo redovne novosti na uobičajena nacionalistička mesta online zajednica. Na svom blogu Phoenix, Shi Weisong piše da kako broj spornih područja raste, Kina bi trebala postati proaktivna u pronalaženju načina da se spreči kriza. Vojnu prisutnost treba pojačati, piše on, a vojni i ekonomski resursi treba da se iskoriste za vezivanje susednih država i držati ih dalje od mešanja SAD-a.

Severna Koreja može držati Južnu Koreju zbunjenom i može je koristiti kao oružje protiv SAD-a a, isto tako, kretanje prema ponovnom ujedinjenju sa Tajvanom će smanjiti prednost Amerike. Što se tiče Južnog Kineskog Mora, Shi piše da trebamo naći priliku da napadnemo, kao i odgovarajućeg protivnika, uloga koja odgovara Filipinima.

美国力量进入东亚地区是不可避免的,也是无法避免的。中国如何与美博弈,保障自身利益与战略空间,特别是周边国家借此翻江倒浪,将是中国无法躲避的问题。

Ulazak američkih snaga u Istočnu Aziju se ne može sprečiti, a i neće. Nakon toga, susret s SAD, kako će Kina osigurati svoje vlastite interese i strateški prostor – naročito kada se zemlje u susednstvu pridruže – je nešto što Kina neće moći izbeći.
Glavna slika posuđena od Wikipedia korisnika Bazonka.