“Koliko je policajcu potrebno da uhvati beskucnik?” je naslov posta [hu] koji se nedavno pojavio na Kettos Merce blogu [Dvostruki Standard] uz video koji prikazuje osam policajaca dok hapse beskućnika u Distriktu VIII u Budimpešti.
U stvari, bio je to Attila Kopiás, koji je blogovao pod imenom KA_Steve [hu], i pretvarao se da je beskućnik i, uz pomoć Kettos Merce blogera, zabeležio šta se dogodilo nakon što su pozvali policiju uz obaveštenje da se jedan beskućnik nalazi na klupi na trgu Distrikta VIII.

Ovo pitanje je pokrenulo veliku raspravu pošto je gradonačelnik Distrikta, putem referenduma, zabranio beskućnicima da se pojavljuju na javnim mestima u septembru. Blogeri su pratili dešavanja u Distriktu VIII i dali nalog [hu] za krivičnu prijavu protiv beskućnika zato što je “sedeo na kamenu s nekim od drugara.”

Propis doslovno zabranjuje “boravak na javnom prostoru kao način života”. Attila Kopiás je u intervjuu rekao blogerima Kettos Merce-a da je pokušao da ne laže policiji, pa kada su ga pitali da li je njegov boravak na javnom mestu “njegov način života “, on je odgovorio da “je i pre toga spavao na javnim mestima “

Kettos Merce-u je rekao sledeće:

[…] […] Nisam imao nikakvu razradjenu strategiju, jednostavno sam bio zgrožen činjenicom da se ljudi ne kažnjavaju zbog dela, nego zbog stanja. Ideja je došla iz potrebe da učinim nešto protiv ovog nepoštenog sistema. Osim toga, nisam mogao prihvatiti činjenicu da se u Madjarskoj u 2011 godini, može dogoditi da čovek bude uhvaćen, uz licise, zbog notornog sedenja / ležanja na klupi. […] Mislio sam da me niko neće primetiti, i samo sam hteo videti šta se stvarno dogadja. […]

Komentarišuci ovu akciju, KA_Steve je postavio pitanje šta razlikuje nekoga ko uživa u pikniku na javnom mestu od beskućnika. Kao posledica toga na Facebooku-u se pojavila verzija ‘Piknika u Maju’ slika iz 19. veka madjarskog umetnika, koju je postavio korisnik tumblr Prolidepp.

KA_Steve poziva na akciju na svom blogu [hu], gde predstavlja pravne načine da se osude propisi koji kažnjavaju one koji žive na ulici, pomeraju kante za smeće ili učestvuju u prosjačenju.

Atila je napisao ovo [hu] na Kettos Merce-u:

[…] Ali ja želim da [beskucnici] znaju da postoje ljudi koji se zalažu za njih. Oni koji nam trebaju da se zauzmu za nas kad smo u nevolji.