Među mnoga bogatstva koje ima Kolumbija spadaju i nalazišta zlata, srebra, smaragda, uglja i nikla. Međutim, način na koji se vodi ova velika rudarska industrija preispituju razni sektori koji su zabrinuti za dobrobit Kolumbijaca, ne samo zbog tragedija u rudnicima, već i zbog životne sredine, održivog razvoja ili nedostatka ekonomskih, političkih i kulturnih beneficija.
Uz to, vlada Huana Manuela Santosa proglasila je Maurisija Kardenasa Santa Mariju za ministra rudarstva i energetike u cilju započinjanja značajnog restrukturiranja ministarstva. Međutim, negativne reakcije na društvenim mrežama, blogovima i Youtube-u i dalje preplavljuju internet.
La Silla Vacía obaveštava o novom Ministru:
Fue director de Planeación Nacional durante el gobierno de Andrés Pastrana y Ministro de Transporte, donde se vio envuelto en el escándalo de Dragacol por una conciliación laboral realizada de manera irregular.
U vreme Maurisija Kardenasa, 1998. godine Ministarstvo saobraćaja potpisalo je sumnjiv ugovor u iznosu od 26 000 miliona pesa (12,5 miliona američkih dolara) sa kompanijom Dragacol (skraćenica za Udruženje Iskopa i Građevinarstva Kolumbije i Kariba L.A), koja je bila unajmljena da izvrši seriju iskopina. Grupa MUMA (@Mumismo) nema poverenja u novog ministra zbog ovog slučaja:
PAÍS SIN MEMORIA… Miren quién es el nuevo Ministro de Minas y Energía: “Se cae Dragacol” http://bit.ly/pi9EaR
S druge strane, @TuiterosBoyaca postavlja link iz novina El Tiempo sa poslednjim vestima iz oblasti Bojaka, gde je, 21. septembra akumulacija gasova dovela do eksplozije koja je izazvala odron u rudniku uglja “El Diamante 3”, usmrtivši sedam osoba i povredivši nekoliko:
Tras 52 horas, rescatan cuerpos de los siete mineros en Socha (Boyacá) http://bit.ly/qIg1Pw
Video koji sledi, koji datira od 28. avgusta 2010. i koji su podelili na hiljade internet surfera, dobija na aktuelnosti ovih dana zahvaljujući svojoj uskoj povezanosti sa događajima koji prate temu rudarstva. “Zagađujuće rudarstvo pod otvorenim nebom u Kolumbiji” realizovan je na inicijativu nekih glumaca i glumica sa kolumbijske televizije. Video sadrži njihove izjave u korist očuvanja životne sredine, i izjašnjavaju se protiv zagađenja, pošto, kako oni kažu, elementi koji se koriste prilikom iskopavanja zlata utiču na vazduh, reke, naselja i ekosistem uopšte.
Univerzitet Rosario u Bogoti (@urosarionews) ispituje posledice rudarstva po životnu sredinu i istovemeno postavlja tekst objavljen 19. jula na stranici Sala de Prensa:
En Yanacocha, Perú, la minería de oro a cielo abierto afectó la naturaleza. ¿Podría suceder esto en Colombia? http://bit.ly/qnTaP1
I blog El Salmón izražava zabrinutost za održivi razvoj i životnu sredinu:
Ahora, a la lenta muerte del nevado del Tolima pretenden sumarle la amenaza de destrucción de los ecosistemas de la cuenca y un futuro incierto para miles de familias que deberán salir de sus fincas para abrirle paso a la locomotora minera…
Konačno, otklonjene su sumnje u vezi sa smrću paroha Rejinela Restrepa, aktiviste koji se izjasnio protiv i predvodio otpor eksploataciji rudnika u Marmatu, u Kaldasu, gde se nalazi multinacionalna kompanija “Gran Colombia Gold” koja eksploatiše zlato. Otac se usprotivio i razvoju jednog megaprojekta iskopavanja zlata u njegovoj parohiji, i bio je upozoren da ga to može koštati života.
Walter Rengifo (@wrengifoc) pominje moguće uzroke smrti paroha Rejinela Restrepa:
El párroco de Marmato caldas denuncio días antes, que temía por su vida por protestar en contra de un mega proyecto de extracción de oro y la reubicación del pueblo para lograr sus fines.
U vezi sa tim Samir Amar (@marmatovive) postavlja link za blog Marmato Vive (Marmato živi) u kome je objavljeno pismo i citira se kao izvor veb stranica Projekta za Pridruženje i Solidarnost sa Kolumbijom:
MARMATO VIVE: COMUNICADO DE ORGANIZACIONES CANADIENSES TRAS EL ASESINATO DEL PADRE JOSÉ REINEL RESTR http://t.co/eVJDtEjs
Blog No a la mina (Ne rudniku), navodeći kao izvor Noticias UNO, obaveštava:
Reynel Restrepo venía acompañando desde hace dos años por los derechos de los mineros de Marmato, quienes se oponen a que multinacionales del oro los desplacen del lugar. El representante de la junta cívica de Marmato dijo que el padre Restrepo le había dicho que en los últimos días había recibido presión de la Gran Colombia Gold. La multinacional ha dicho que su trabajo no atenta contra la comunidad y en un comunicado que expidió ayer señala que lamentaba la muerte del sacerdote.
U istom blogu nalazi se i video sa svedočenjima stanovnika Marmata i izjavama ubijenog paroha.