Ovaj post je deo našeg specijalnog izveštavanja o Protestima u Makedoniji 2011 [1].
Zakonodavni i izvršni ogranci makedonske vlade nastavljaju da ignorišu zahteve ljudi u protestu protiv brutalnosti policije. U protekla tri meseca, demonstranti su koristili različite kreativne taktike kako bi skrenuli pažnju javnosti i prekršili zabranu u vezi sa izveštavanjem pa čak i razgovorima o protestu, zabranu koju je vladajuća stranka uvela u medije pod svojom kontrolom, kao i među svoje pristalice i članove.
Do sredine jula, demonstranti su se sastajali u blizini spomenika Majci Terezi svakog dana od 6 posle podne. Za razliku od prvih par nedelja protesta, u toku kasnijeg perioda šetnje se nisu odigravale svakog dana. Umesto toga, demonstranti su se sami organizovali u tematske skupine kako bi uzeli uščešće u različitim vrstama aktivnosti.
Grljenje skupštine
U nedelju, 25. juna, demonstranti su održali veliki događaj grljenja Skupštine: opkolili su zgradu Skupštine Makedonije, gde se u to vreme održavala inauguracija [2]. Vnukot je obezbedio iscrpan izveštaj [3] za taj dan, uključujući umetničku izvedbu demonstranata. Više informacija je dostupno putem nekoliko [4]galerija fotografija [4].
Demonstranti su imali nekoliko sukoba sa političarima, koji su iskoristili pauzu za ručak da posete sedište vladajuće stranke smešteno u blizini Skupštine. Izvikali su neke od aktuelnih ministara [5] – među njima i Gordanu Jankulovsku [6], Ministarku unutrašnjih poslova [7], čiju ostavku demonstranti traže na osnovu komandne odgovornosti.
Tokom ovog događaja, pravno telo je Skupštini podnelo građansku incijativu [8][mk] sa zahtevima da se uspostavi nezavisni sistem kontrole nad policijom. Skupština je ovo ignorisala, i do danas ni na jedan način nije dala odgovor. Ministarka unutrašnjih poslova je ostala na svom mestu – ponovo su je imenovali pri formiranju nove vlade.
Dan 30. mart
Dana 7. jula, na veče 30. dana od ubistva [9] Martina Neškovskog, demonstranti su ponovo šetali ulicama Skoplja. Vnukot je izveštavao [10] i o ovoj manifestaciji:
Za razliku od prethodnih nedelja, protestni skup je bio relativno mali, brojao je nešto više od 100 ljudi. Većina njih je držala fotografije sa protesta od prošlog meseca, čineći na taj način jednu pokretnu izložbu fotografija na otvorenom.
Skupina se kao i obično sastala kod memorijalne kuće Majke Tereze, zatim su nastavili do Skupštine, nakon čega su pokušali do dođu do Ministarke unutrašnjih poslova. Pokušaj je bio neuspešan, jer se policijski kordon ponovo našao na raskrsnici koju nisu mogli da pređu.
Na ovom mestu, Martinov brat je pozvao sve savesne građane Makedonije da pokažu podršku protestima. Zatim je ispričao svoju verziju priče o smrti brata, nakon čega je zatražio kaznu za sve one koji su učestvovali u tom činu.
http://vimeo.com/26082892 [11]
30 dana protesta u Skoplju, Makedonija [11] od Dejana Velkoskog [12]na Vimeo [13].
Festival Exit
Dana 7. jula, grupa predstavnika demonstranata je iskoristila priliku da raširi ovu priču na bini za aktiviste u toku Festivala Exit [14]u Novom Sadu (linkovi na makedonskom [15], srpskom [16]).
Takođe, u toku izvođenja makedonske ska-pank i rege grupe Superhiks [17], članovi grupe su nosili majice sa logom protesta i objasnili situaciju (galerija fotografija [18]).
Video izjave
Demonstranti su takođe inicirali akciju snimanja i objavljivanja video izjava, koje su dostupne na YouTube profilu Pravda za Martina [19]. Ljudi iz celog sveta su se pridružili, uključujući Grčku [20], Poljsku [21], Slovačku [22], Holandiju [23], Irsku [24], Englesku [25], Australiju [26], SAD [27], Hrvatsku [28], Novi Zeland [29], Kosovo [30], Ukrajinu [31], Nemačku [32], Letoniju [33], Keniju [34], Rusiju [35], Moldaviju [36], Bulgarsku [37], Venecuelu [38], Rumuniju [39], Gruziju [40], Italiju [41], Indoneziju [42], Srbiju [43], Meksiko [44], Južnu Afriku [45], Filipine [46], Siriju [47], Francusku [48].). Popularni makedonski komičar Saško Kocev se takođe pridružio ovoj inicijativi svojom improvizacijom satire [49] [mk] o potrazi za pravdom u kontejneru za đubre, a Boris Kaeski je snimio video o svom javnom nastupu u Beču [50].
Pozorišna predstava Antigona
Dana 18. juna, umetnička grupa je imala javni nastup sa pozorišnim komadom [51] [mk] Antigona [52] od Sofoklea. Tema ove klasične drame se uklapa u kontekst protesta, jer se bavi naporima mlade osobe koja se protivi moćnicima kako bi se odala pošta mrtvom mladiću.
Medijska tišina
Nakon zatvaranja televizijske stanice A1 30. jula, preostali elektronski i štampani mediji su ispoštovali neformalni embargo na izveštavanje o protestnim dešavanjima. Početkom avgusta, nedeljnik Fokus, jedan od retkih koji se usuđuje da objavi kritički prikaz trenutnih dešavanja, je objavio priču o protestima uključujući i deo u kome su novinari pozvali urednika javnog emitera MTV i pitali za zabranu. Priču o zabrani nije opovrgnuo, ali je rekao da to nije tema o kojoj bi razgovarao preko telefona.
Rođendanski protest
Na dan 16. avgusta, dan kada je Martin Neškovski trebalo da napuni 23 godine, a na poziv njegovih roditelja, oko 200-300 ljudi je prisustvovalo takozvanom „ Rođendanskom protestu.” Protest je uključio povorku i manifestaciju ispred Skupštine, i polemičnu rođendansku tortu u obliku mrtvog ljudskog tela. Korišćenje ovog pomagala je izazvalo veliki broj negativnih komentara na društvenim mrežama, od strane ljudi koji su podržali proteste ali nisu priznali šok efekat stvari koju su smatrali isuviše morbidnom.
http://vimeo.com/27804961 [53]
Rođendanski protest [53]od Dejana Velkoskog [12] na Vimeo [13].
Pored ljudi koji su postavili galerije fotografija i video zapise [54] [mk], Vnukot je obezbedio [55] multimedijalno izveštavanje o ovom događaju takođe.
Atmosfera je bila napeta, suze su se pojavile na mnogim licima. Kada je stigla torta, par reči je rečeno o tome kako bi tortu trebalo da probaju ljudi iz skupštine, da bi znali koliko je gorka. Zapaljene sveće postavljene su u krug oko stola sa tortom u obliku ljudskog leša, sa plastičnom kesom preko glave.
Aleksandar Neškovski, Martinov brat, dao je izjavu medijima: „Na ovaj dan, Martin je trebalo da napuni [23], ali nažalost, otišao je na tu kobnu proslavu, gde mu je život oduzet na užasan način…Danas, svi su pozvani, od vlade i opozicije, i cela Makedonija, da dođu i pokažu podršku, da se ujedine kako bi rešili ovaj slučaj. Ali, nema nikoga iz vlade i opozicije, ljudi su prepušteni svojoj volji…Neka nam je bog svima na pomoći.”
Zatim je odlučeno da se torta sa plastičnom kesom preko glave postavi ispred zgrade Skupštine. Svi su se uputili ka barikadama, ukorak sa tortom. Ali tamo je na putu stajala policija i sprečila ih da uđu u dvorište državne institucije.
Nakon kratkog verbalnog sukobljavanja i nešto guranja, policajci su odlučili da dozvole da torta bude postavljena na travnjak. U ovom trenutku, ljudi koji su nosili poslužavnik su iskoristili ovu situaciju i nedostatak pažnje i otrčali do željenog mesta.
Na kraju protesta, policija nije dozvolila novinaru fotografu da priđe dovoljno blizu i slika tortu. To je trenutak kada je skupina počela da uzvikuje: „Sloboda štampe!”
Ljudi koji su učestvovali u protestima u toku ova tri meseca tvrde da će se akcije nastaviti. #protestiram [56] („protestujem”) je tag na Twitter-u koji se i dalje koristi za diskusije i najave.
Ovaj post je deo našeg specijalnog izveštavanja o Protestima u Makedoniji 2011 [1].