Srbija: Srbi traže utočište od politike i tabloida u građanskom novinarstvu

Ljudi u Srbiji često govore o nedostatku transparentnosti, o trivijalnoj subjektivnosti, o loše prikrivenim političkim porukama u mejnstrim medijima koje su građani spremni da „progutaju“ kao vesti, ali i o sveopštem nedostatku realnog izveštavanja i istraživačkog novinarstva. Ljudi o tome govore, a zatim se vraćaju mukama i nevoljama svakodnevnog života na Balkanu. Ddobro smo obavešteni“, samo ne znamo gde da počnemo da radimo nešto po tom pitanju.

Međutim, izgleda da srpski blogeri gledaju da pronađu rešenje. Češće nego ikada, u lokalnoj blogosferi se pojavljuju blog postovi o državnim medijima i novinarstvu. Njihov ton je uglavnom sarkastičan, snishodljiv, uvredljiv, čak prikriveno gnevan – i to sa razlogom.

Među prvim nedavno objavljenim blog postovima su oni čiji je autor Milko Grmusa iz Republike Srpske. On piše blog Teza-antiteza-sinteza nastojeći da izazove diskusiju i da elaborira nekoliko tema. Izgleda da je post ispod – Mediji i novinari na ovim prostorima impotentni su i nepismeni, i to je to – postigao upravo to: 

Pričamo sad o konkretnim medijima sa ovih naših prostora. U igri su portali, štampani i elektronski mediji. Zapravo, riječ je o klasičnim medijima (televizija, štampa, radio), pojačanim za web portale. Tviter, fejsbuk i ostale društvene mreže, uključujući i blogove, sad možemo da ostavimo po strani, budući da treba da se fokusiramo na one koji taj posao (pokušavaju da) rade profesionalno. […]

Stoga, potpuno sam uvjeren da dobar dio problema u ovdašnjim političkim zajednicama leži u nepostojanju kvalitetnih medija. Nema prenosa (političkih) poruka na adekvatan način. A tamo gdje se ne razmjenjuju relevantne informacije, i to u pravo vrijeme, tu se jednostavno ne mogu voditi kvalitetni politički, ekonomski i svi drugi društveno bitni procesi. Apsolutno neprofesionalni i nekvalitetni domaći mediji prouzrokovali su “kvar na vezama” između društvenih subjekata, te je samo društvo postalo potpuno neefikasno. Naravno, loši mediji nisu krivi za sve, ali su krivi puno i previše.

Bloger koji je na www.exxxperiment.net  poznat kao exxx, odgovorio je na Grmušin post u tekstu pod naslovom: “Revolucija svesti”[sr]:

Kao prvo mediji su centralni zupčanik u mehanizmu vladajućeg političkog sistema. Glavna potpora, desna ruka, žila kucavica i čuvar vlasti. Politički sistemi i vladajuće garniture mogu da se menjaju ali mediji ostaju, uvek u službi onih koji su na vlasti. 

Ja bih se samo nadovezao i rekao da svrha masmedija i nije da budu pokretači društvenih procesa već da masu drže pod kontrolom radi što dužeg opstanka na tronu vladajuće garniture tj političke opcije.

Pokretači u tom smislu mogu biti samo knjige, filmovi, muzika, i usudiću se da kažem i blogovi. Twitter i facebook su se, na severu Afrike, već pokazali kao vrlo efikasani i delotvorni pokretači revolucije. Međutim, nije svrha izazvati revoluciju mase. Masom se lako manipuliše. Svrha je izazvati revoluciju u ljudskoj svesti.

@Mahlat, srpska blogerka i autorka prilično poznata po svojim oštrim stavovima, necenzurisanom i kolokvijalnom pogledu na stvar, objavila je samo nekoliko dana ranije jednu kritiku o upletenosti politike u opšte stanje novinarstva u Srbiji. Napisan bez stida i jednako naslovljen Na kolenima molim “novinare” zemlje Srbije”, ovaj post se obraća “novinarima” u Srbiji[sr]:

Pošto je gos’n Tadić rekao da je  kriza kriva za otpuštanje i sveopšte ludilo u zemlji, kažite gde je ta kriza slatko šiju da joj zavrnemo da joj majci nikada više ne padne na pamet.

Proglasite istog gospodina najvećim sinom naroda i narodnosti zemlje Srbije još od kako su prvi beloSrbi prešli koje god planine, ne mrcvarite nas više.

I kad je on  pitanju, obavestite nas šta je odlučio, koja godina je za Srbe istorijska, ona kad se rodio, kad je prohodao, postao car ili kad je izspred ogledala ukapirao koji izraz lica mu najbolje prolazi. Da da’nemo dušom.

Uredno nas izvestite kako teče skeniranje Ade, [Ada Ciganlija, an island on a large man-made lake on the Sava river and popular summer spot in Belgrade]možda pored Dražinih budu pronađene još nečije kosti. A možda se utvrdi da oni prvi ljudi nisu krenuli sa teritorije Afrike nego odavde.

Uredno nas izvestite kako teče skeniranje Ade, možda pored Dražinih budu pronađene još nečije kosti [Draža Mihajlović]. A možda se utvrdi da oni prvi ljudi nisu krenuli sa teritorije Afrike nego odavde…

Predložite da svaka škola u Srbiji nosi ime Novaka Djokovića a umesto Svetog Save na zidove turite Novakovog tatu, ipak ga je on napravio i zadužio naciju…

Objasnite nam ko su vam urednici kad nam servirate kao vest dana otvaranje bandera, sađenje petunija i je l’ Avalski toranj uspeo da   nadvisi Empajer il’ je zakazao. I da l’ će Srbija da bude proglašena zemljom sa najvećim inovacijama u premošćavanju reka, liderom u borbi protiv piraterije i poštovaocem životinjsih prava.

I objasnite nam kako je to što se Pipa Midlton kupa u toplesu vest, pa još vest iz kulture.

Ako je ovo teško, onda jebi ga!

Mahlat potpisuje svoj post sa “Ponižena  građanka zemlje  Srbije.”

Budimo fer, mediji i novinari u Srbiji imaju mnogo više slobode nego u nekim drugim zemljama, gde se novinari, ili čak građani koji imaju bilo kakav stav suprotan režimskom, susreću sa užasima, zatvorom i smrtnim presudama. A sa druge strane  blogeri čija su mišljenja o novinarstvu gore predstavljena su sami novinari: oni često nemaju potrebnu opremu kao ni finansijska sredstva kako bi radili svoj posao pravilno, pa odustaju od svog posla i posvećuju se popularnim (tabloidnim temama) koje se dobro prodaju  (Napomena: Srbija ima više izdanja tabloida po glavi stanovnika nego bilo koja druga država u svetu). Sve ovo, međutim, nije razlog da se ignoriše očigledan nedostatak raznolikosti informacija i mišljenja u lokalnim pa čak i u masovnim medijima u regionu.

Pre dva meseca u Srbiji je obeležen UNESCO-v međunarodni Dan slobode štampe. U to vreme i na nedavnom skupu Evropskog udruženja novinara u Beogradu, novinari su iskoristili priliku da apeluju na javnost i vlasti da ih zaštite od izvesnih elemenata koji u Srbiji tako očigledno ugrožavaju njihov položaj. Internet izdanje dnevnog lista Blic citira predsednika Tadića u pogledu ove stvari kao i u vezi sa nekoliko još nerazjašnjenih slučajeva ubistava srpskih novinara:   

“Potpuno razumem vaš apel i pritisak, ali, kao i u slučaju Haškog tribunala, taj pritisak je izlišan. Ja to doživljavam kao moju misiju i moje poslanje, a uveren sam, i predstavnici Vlade koji su za to zaduženi.”

Centar za istraživanje medija je na svom sajtu takođe objavio jedan post o tome šta predstavlja pretnju novinarima u Srbiji:

Mediji u Srbiji nisu u lošem položaju samo zbog ekonomske krize, već i zbog toga što njihova prava ugrožavaju i vlasnici i država, ocenili su čelnici Udruženja novinara Srbije i Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Drugi izveštaj sa skupa Evropskog udruženja novinara pod naslovom “Nesloboda medija u Srbiji” možete pronaći na jednom beogradskom portalu vesti. Ovaj članak priča sličnu priču:

Stanje medijskih sloboda u Srbiji nije zadovoljavajuće, a ogromna većina zaposlenih u medijima ima veoma male plate i izloženi su pritiscima iz različitih formalnih i neformalnih centara moći, ocenili su učesnici godišnje Skupštine Evropske federacije novinara koja se održava u Beogradu…

Naravno, svaka priča ima dve strane, i istina nikada nije na jednoj od njih. Istina je, ironično, ono čemu bi pravo novinarstvo trebalo da teži. Jedina vidljiva istina za ovdašnje građane je: nešto nije sasvim u redu sa srpskim medijima. Sa svake strane. Pored toga, ne pomaže činjenica da se sloboda štampe i sloboda govora ovde manje guše nego u nekim drugim zemljama, iako, još nisu dovoljno dobro uspostavljene.  U stvari, često je najteže biti nešto između. 

Ipak, izgleda da bi kao autorka Global Voicesa ova blogerka mogla biti subjektivna kada je reč o ovoj temi, ali izgleda da bi građanski mediji ili blogeri – ako hoćete, mogli biti jedno prelazno rešenje. Osim što na Internetu jasno i stalno izražavaju svoja mišljenja, blogeri u Srbiji imaju otvorena vrata u nekoliko institucija i razgovaraju sa odgovornim ljudima. 

Upravo juče, jedan od napopularnijih srpskih blogera, poznat kao Deda Bor, organizovao je Tweetup, ili okupljanje korisnika Twittera, blogera i ostalih korisnika Interneta, koji za cilj nije imao samo bolje upoznavanje učesnika, nego takođe promovisanje bloga kao važnog medijuma. Na skupu je bilo nekoliko vladinih zvaničnika i predstavnika sa najvišeg nivoa iz velikih srpskih korporacija, a reportaža o ovom događaju pojavila se u najmanje jednom današnjem dnevnom listu.

"Tviteraši na Ušću", fotgrafisala Irena Posin (@iposin), korišćeno uz dozvolu

Ivan Minic, osnivač i menadžer najpopularnijeg online foruma u Srbiji, Burek, koji broji preko 1.2 miliona registrovanih korisnika, bio je na skupu, a za Global Voices je rekao:

Lepo je videti toliko ljudi iz različitih društvenih krugova koji su okupljeni oko iste ideje. […]. U svima nama koji smo proveli veći deo života pokušavajući da pomognemo  povezivanju ljudi i promovisanju Interneta kao kanala za komunikaciju javljaju se prijatna osećanja dok ih posmatramo kako se dobro provode i online i offline.  Iz najdubljeg podzemlja, za samo nekoliko godina stigli smo do mainstreama – tamo gde i pripadamo.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.