Nedavno je, delimično zahvaljujući donaciji azerbejdžanske vlade od 2 miliona EUR, renoviran jedan od najlepših beogradskih parkova – Tašmajdanski park. Vest je izazvala kontroverze među srpskim blogerima i u onlajn zajednici zbog uslova koji je sa ovim poklonom stigao iz Azerbejdžana: da se za uzvrat darežljivoj donaciji u parku podigne spomenik Hejdaru Alijevu, [1] bivšem azerbejdžanskom predsedniku.
Priča [2]o kontroverznoj vlasti [3]Hejdara Alijeva izazvala je neke blogere da pitaju da li je donacija vredna postavljanja statue nekome kao što je on.
Vlada Dulovic piše [4][en] na blogu Living in Belgrade:
…postavljanje ne manje od 3 metra visoke statue osobe koja je preminula pre samo nekoliko godina u svakom slučaju bi bilo pod znakom pitanja. A i kakva je osoba bio!
Do svoje smrti 2003. Godine, Alijev je vladao svojom naftom bogatom Republikom više od 30 godina, najpre kao komunista, a onda i kao prvi demokratski predsednik, ali sa malom promenom u svom čvrstom vladanju. Vlast je ostavio sinu Ilamu koji veliča svog oca i svoju vladavinu kroz donacije siromašnim zemljama, poput Rumunije, u kojoj je Bukurešt nedavno prihvatio ovakav sporazum.
Bloger Mahlat takođe upućuje na Alijevu vlast kao“najgoru vrstu diktature” i dodaje: [5][sr]:
Ali, to nema veze jer je povodom toga da će Beograđani uživati [Jovan Krkobabić [6], podpredsednik vlade zadužen za socijalna pitanja] izjavio da mi ne treba da “budemo policajci i da istražujemo šta je rađeno u prošlosti. Jer za to ne bi imali vremena…” – jebo diktatore, dva miliona je u pitanju i da je to “ pre svega u funkciji Beograda i njegovih stanovnika”.
Nebojša Krivokuća se na svom blogu pita [7][sr] zašto skoro niko u medijima ne pominje ništa iz Alijeve biografije – i zaključuje:
Jer – dva miliona evra, očigledno – omogućavaju priličan stepen sloboda donatoru.
I sad – ako među bogatunima ima onih sa iščašenijim smislom za humor ili drugačijim pogledom na stvari – mogao bi uskoro da se pojavi i neki koji bi preuredio, na primer, parče Kalemegdana [8], uz uslov da se postavi statua Staljinu! Ionako mu i sami, kao narod, kličemo s vremena na vreme. A možda bi se našao i neki bogatiji, koji bi platio i za sređivanje Ušća [9], uz podizanje 30-metarske statue, dobro, ne baš Hitleru, nezgodno je to, ionako već ima i apartman u hotelu u centru Beograda [10], ali Kim Jong Il bi već mogao da prođe – dovoljno daleko je vladao da nam nije preterano važno šta je tačno radio, zar ne?