Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Argentina: Reakcije hrvatske zajednice na presudu za generala A. Gotovinu

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (ICTY) je 15. aprila 2011. izrekao presudu za tri hrvatska generala: za Anta Gotovinu 24 godina zatvora, za Mladena Markača 18 godina zatvora, a Ivan Čermak je oslobođen optužbe. Gotovina i Markač su optuženi za „zločine protiv čovečnosti i zloupotrebu zakona i rata“ koje su oružane snage njihove države počinile 1995. godine tokom „Operacije Oluja“.

U Argentini, gde se procenjuje da je hrvatska zajednica treća po broju stanovnika, su se javile različite reakcije; kao što su reakcije Havijera Šantića, Umberta Kišića i Mirka Vodanovića na stranici „Bar Kroata“ (Hrvatski bar) na Fejsbuku:

Hay que manifestarse Internacionalmente contra esta Sentencia de La Haya dónde se le faltó el respeto a la Nación, al Estado Croata y a sus Héroes de la Independencia.
Pero no solo con papeles ó declaraciones, hay que MOVILIZAR A LA DIÁSPORA DE TODO EL MUNDO, salir a repudiar (Pacificamente) pero con movilización de masas en las calles, con PRESENCIA PERSONAL EN LAS INSTITUCIONES, hacerles sentir que hoy el CROATA ES UN LEÓN HERIDO !!!!!!!!!!

Treba se izraziti na međunarodnom nivou protiv ove haške presude, gde nije bilo poštovanja za hrvatsku naciju, državu i njene heroje za nezavisnost.
Ali ne samo putem papira ili deklaracija, već treba POKRENUTI I DIJASPORU U ČITAVOM SVETU, da se izađe u znak negodovanja (mirnim putem) ali uz pokretanje naroda na ulicama, sa LIČNIM PRISUSTVOM U INSTITUCIJAMA, da osete da je danas HRVAT JEDAN RANJENI LAV!!!!!!!!!!

Na Tviteru, iz provincije Santa Fe u Argentini, Dalina (@Dalina_bz) piše:

#gotovina Hero not criminal #croatia // #Gotovina Heroe no Criminal #Croatia

#gotovina Heroj ne kriminalac #croatia // #Gotovina heroj no kriminalac #Croatia

Hrvatska zajednica u Argentini na nastupu na Av. de Majo. Fotografija: Lora Šnajder.
Da bismo se smestili u istorijski kontekst, bloger Mislataman pravi jednu retrospektivu događaja koji su doveli do vojne operacije:

Después de que Croacia proclamara su independencia en un referendum democrático e inequivoco, los serbios (12% de la población) que habían vivido durante siglos en lo que ahora era un país independiente tenían varias opciones para encontrar un marco en el que sentirse cómodos y diversos modelos políticos posibles para acomodar sus especificidades.
En cambio optaron por la peor vía posible, la secesión armada. Ayudados por el Ejército Yugoslavo, dominado por los serbios, se levantaron en armas contra las autoridades croatas demasiado débiles para hacerles frente, y proclamaron la República Serbia de Krajina, que ocupaba las zonas en las que los serbios eran mayoría.

Nakon što je Hrvatska proglasila nezavisnost putem demokratskog i nepogrešivog referenduma, Srbi (12% stanovništva), koji su vekovima živeli na teritoriji koja je tada već bila nezavisna, su imali razne mogućnosti da pronađu odgovarajuće rešenje kao i mogućnost različitih političkih modela za prilagođavanje specifičnosti svog naroda.
Nasuprot tome, izabrali su najgori mogući put, opciju oružane secesije. Potpomognuti vojskom Jugoslavije, u kojoj su većinu činili Srbi, podigli su se na oružje protiv hrvatskih vlasti, previše slabih da im se suprostave, i proglasili Republiku Srpsku Krajinu, koja je zauzimala područje gde su Srbi bili u većini.

Kada je pokrenuta ‘Operacija Oluja’, predsednik Republike Srpske Krajine, Milan Martić, je zatražio od tamošnjih Srba da napuste područje, čime je Hrvatska povratila teritoriju koja se tada zvala Republika Srpska Krajina.

Ante Gotovina je 2000. godine odbio da sarađuje sa Međunarodnim krivičnim sudom i penzionisao se prema naređenju tadašnjeg hrvatskog predsednika Stjepana Mesića. Od tada je njegovo kretanje bilo nepoznato, sve do 2003. kada je Gotovina dao izjavu za jedan hrvatski dnevni list i zatražio da mu se sudi u glavnom gradu Hrvatske, Zagrebu. Internet stranica La ora del taksi (Vreme za taksi) pripoveda o ovim događajima:

Gotovina fue uno de los principales comandantes de la ‘Operación Tormenta’, razón por la cual está considerado un héroe entre los sectores más nacionalistas de su país. Pese a ello, en 2000 fue apartado del Ejército por el presidente Stjepan Mesic por oponerse a cooperar con el TPIY [Tribunal Penal Internacional de la ex Yugoeslavia].

Gotovina je bio jedan od glavnih komadanata u ‘Operaciji Oluja’, zbog čega se smatra herojem među najnacionalističkiji nastrojenim sektorima svoje zemlje. Uprkos tome, 2000. godine tadašnji predsednik Stjepan Mesić ga je odstranio iz vojske jer je odbio da sarađuje sa MKSJ (Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju).

Tekst nastavlja:

En 2003, Gotovina exigió que se le interrogase en primera instancia en Zagreb como condición para entregarse al TPIY. Mesic le apoyó, pero el tribunal insistió en su entrega incondicional.

2003. godine, Gotovina je zatražio da najpre bude ispitan u Zagrebu, što je bio uslov za predaju MKSJ-u. Mesić ga je podržao, ali je Tribunal insistirao na njegovoj bezuslovnoj predaji.

Hrvatski general je uhvaćen tek 8. decembra 2005. godine, u jednom restoranu na ostrvu Tenerife, u Španiji. Blog Libarda Buitraga komentariše trenutak hapšenja:

Ante Gotovina, el criminal de guerra más buscado de Croacia, ha sido detenido en Tenerife, según ha anunciado la fiscal del Tribunal Penal Internacional para la ex Yugoslavia (TPIY), Carla del Ponte. Gotovina supervisó la matanza de al menos 150 civiles serbios y la deportación forzosa de unos 200.000. Nueve agentes de la Policía Nacional lo detuvieron anoche en el hotel ‘Bitácora’ de Playa de Las Américas, mientras estaba cenando.

Prema rečima tužioca Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Karle del Ponte, Ante Gotovina, hrvatski najtraženiji ratni zločinac, je uhapšen na ostrvu Tenerife. Gotovina je predvodio ubistva najmanje 150 srpskih civila i nasilnu deportaciju oko 200 000 Srba. Devet agenata Nacionalne policije ga je sinoć uhapsilo u hotelu ‘Bitakora’ u okviru Plaja de las Amerikas, dok je večerao.

Nakon što je uhapšen i odveden u Holandiju, Gotovina se izjasnio kao nevin i naveo je iste uzroke za ‘Operaciju Oluja’ kao i Marčak i Čermak. Prema zvaničnoj internet stranici Međunarodnog suda, suđenje hrvatskim generalima je počelo tek 2008. godine.

Tokom potrage za generalom Gotovinom, Hrvatska je preduzimala korake za ulazak u Evropsku uniju. Blog Kolumna Kritika (Kritička kolumna), komentariše zahteve koji treba da se ispune za ulazak. Između ostalog, tu je i saradnja u potrazi za Gotovinom.

Nakon skoro tri godine, Tribunal je izrekao svoju presudu. To je prouzrokovalo mnoge reakcije, ne samo među Hrvatima u Hrvatskoj, već i u dijaspori. Hrvati koji su se okupili na trgu u Zagrebu iskazali su svoju ljutlju i razočaranje. Dnevni list The Independent [eng] komentariše događaje u Zagrebu nakon što se saznalo za presudu:

Hasta 30.000 croatas salieron a las calles de la capital Zagreb el fin de semana para protestar contra el encarcelamiento de dos generales por crímenes de guerra en las guerras de los Balcanes el viernes.
Los manifestantes llevaban pancartas que decían “Amo a Croacia, no en la UE”, y “¡Fuera UE!”. También escupieron y quemaron la bandera de la UE en la céntrica Plaza Bana Jelacica.

Oko 30 000 Hrvata je za vikend izašlo na ulice glavnog grada, Zagreba, u znak protesta protiv presude koja je u petak izrečena dvojici generala za ratne zločine u ratovima na Balkanu.
Protestanti su nosili banere na kojima je pisalo: „Volim Hrvatsku, ne u EU“ i „Napolje EU!“ Takođe su pljuvali i palili zastavu Evropske unije na centralnom Trgu Bana Jelačića.

Protest na trgu u Zagrebu zbog presude Haga. Fotografij: Jadran Perković, upotrebljena uz dozvolu.
Tekst španskog novinara Ramona Loboa, pod naslovom „Zločinački junaci u Hrvatskoj“, je pokrenuo negativne reakcije kod Hrvata u Argentini, dok se druge argentinske nacionalnosti pozitivno izjašnjavaju po pitanju haške presude. Havijer kao odgovor na tekst i objašnjenje različitih imigrantske struje u pravcu Argentine, piše:

La inmigración Croata a la Argentina se divide en tres grandes corrientes: las dos primeras (Y MAYORITARIAS POR ABRUMADORA CANTIDAD) son anteriores a la IIº Guerra Mundial (como el caso de mis abuelos), la tercer corriente es posterior a la IIº Guerra como tu dices (pero no todos los que vinieron en esa epoca apoyaron al régimen de Pavelic´, muchos fueron civiles PERSEGUIDOS POR LOS COMUNISTAS DE TITO POR SU CONDICIÓN DE CROATAS – los cuales estaban proscriptos, ser Croata o Católico durante el Comunismo era motivo de persecución – ADÓNDE ESTABA TU EUROPA Y LA HAYA EN ESOS TIEMPOS ??? – SABÉS DE LAS FOSAS COMUNES DEL COMUNISMO QUE SE ENCONTRARON NO HACE TANTO TIEMPO CON MILES Y MILES DE CADÁVERES DE CROATAS ??? ).

Hrvatska imigracija u Argentinu se deli na tri velike struje: prve dve (I OGROMNA VEĆINA) su došle pre Drugog svetskog rata (kao što je slučaj sa mojim dedama i babama), treća struja je došla nakon Drugog svetskog rata, kao što ti kažeš (ali nisu svi, koji su došli u tom periodu, podržavali Pavelićev režim. Mnogi su bili civili koji su PROGANJANJI OD STRANE TITOVIH KOMUNISTA JER SU HRVATI. Oni su bili zabranjeni, jer biti Hrvat ili Katolik tokom Komunizma je bio dovoljan motiv za proganjanje. GDE SU TADA, U TO VREME, BILI TVOJA EVROPA I HAG??? DA LI ZNAŠ ZA ZAJEDNIČKE GROBNICE KOMUNIZMA KOJE SU, NE TAKO DAVNO, OTKRIVENE SA HILJADE I HILJADE HRVATSKIH LEŠEVA???).

Alene, takođe Argentinka hrvatskog porekla, reaguje na blog, ukazujući na Katoličku veru kod Hrvata, odgovara:

Dios nos protege a los croatas siempre y nos envía a Su Madre para dar tantos mensajes de Paz, que Ud no debe tener…Gotovina no será un santo, pero de seguro Ud tampoco!

Bog nas Hrvate uvek štiti i šalje nam Svoju Majku da nam da toliko poruka o Miru, koji Vi sigurno nemate… Gotovina nije svetac, ali sigurno ni Vi niste!

Međutim, Španac Dani misli drugačije:

Los croatas tenéis que confrontar los crímenes que vuestro ejército hizo en nombre de la independencia. Es obvio que no estáis preparados, pero ya os acostumbraréis. Muchos años los croatas jugaron tal y como están jugando ahora, haciéndose víctimas….

Hrvati, morate da se suočite sa zločinima koje je vaša vojska počinila u ime nezavisnosti. Očigledano je da niste spremni, ali već ćete se navići. Mnogo godina su Hrvati igrali kao što i sada igraju, preuzimajući ulogu žrtve…

Blog Studia Kroatika, koji je nastao i nalazi se u Argentini, objavljuje jednu deklaraciju: (Hrvatska studija)

Repudiamos sin ambages la sentencia, especialmente en cuanto cuestiona los fundamentos del Estado Croata y su propia existencia. La sentencia trastoca perversamente toda la cuestión: el agredido es culpable por defenderse. Pretende re-escribir la historia.Rechazamos de plano todas las tendencias y acciones yugonostálgicas y balcanizantes, provengan de donde provengan.

Nedvosmisleno odbijamo presudu, naročito kada se dovodi u pitanje država Hrvatska i njeno postojanje. Presuda perverzno izvrće pitanje: ranjenik je kriv zato što se branio. Ovom presudom namerava se ponovno pisanje istorije. Odlučno odbacujemo sve jugonostalgične i balkanske tendencije i akcije, odakle god da potiču.

U međuvremenu, Hrvati u svetu se pridružuju u podržavanju osuđenih generala putem slanja pisama. Nešto je objavljeno na blogu jednog od radija hrvatske zajednice u Argentini, Bar Kroata (Hrvatski bar):

Les escribo este mail con la intención de que Uds le envíen una carta de apoyo a los patriotas croatas Ante Gotovina y Mladen Markac……Espero que al menos un millón de cartas lleguen a ellos en La Haya

Pišem vam ovaj mejl sa namerom da Vi pošaljete pismo podrške hrvatskim patriotama Antu Gotovini i Mladenu Markaču…. Nadam se da će barem milion pisama podrške stići njima u Hagu.

Sa druge strane, blog Španca Migela Anhela de Unje pozdravlja presudu i predstavlja svoje viđenje:

Tan cansado de la justicia española, de vez en cuando la justicia en La Haya me devuelve la esperanza. Krajina, el apéndice de Jasenovac no ha quedado del todo impune.

Toliko sam umoran od španske pravde, ali mi pravda Haga ponekada vrati nadu. Krajina, nastavak Jasenovca, nije ostala potpuno nekažnjena.

Sud je zaključio svoju presudu i odbrana, kao i optuženi, imaju pravo na žalbu.