Iako je Bolivija proglašena trećim po redu proizvođačem koke u svetu u UN Svetskom izveštaju o drogama za 2010., agenti SAD-a zaposleni u Upravi za suzbijanje droge (DEA) se neće uskoro vraćati u ovu zemlju. The Latin Americanist blog javlja: [1]
2008. godine, Morales je izbacio Upravu za suzbijanje droga iz Bolivije nakon što je ambasador SAD-a optužen da je kovao zaveru za njegovo svrgavanje. Nedavno su se vlade SAD-a i Bolivije sukobile zbog Moralesovih pokušaja da ospori globalnu zabranu žvakanja koke.
Predsednik Bolivije, Evo Morales [2], je pre svog predsedničkog mandata bio revnosni uzgajivač koke i strastveno staje u odbranu njenog uzgajanja i žvakanja.
[3]Koka na pijaci u Boliviji. Foto: korisnik Flickr-a orianomada (CC BY-NC-SA 2.0)
Žvakanje koke ima dejstvo blagog stimulansa i često se koristi kao lek protiv visinske bolesti. Žvakanje i kuvanje čaja od lišća koke je tradicionalni, autohtoni običaj [4] u regiji Anda. Studija [5], koju je 1995. godine objavila Svetska zdravstvena organizacija (WHO), pokazala je da žvakanje lišća koke ne izaziva nikakve negativne nuspojave, već da ima pozitivne efekte na terapeutske, religijske i socijalne funkcije urođeničkih naroda Anda (objavljivanje ove studije je zabranjeno, ali se jedan njen deo može naći na sajtu Transnacionalnog instituta.) Blogging by boz sumira: [6]
Ne postoji nijedan dobar razlog za zabranu žvakanja, transporta ili čaja od lista koke. Zabrana lista koke neće pomoći u borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i trgovine drogom u ovoj hemisferi. Žvakanje koke nije pitanje javnog zdravlja, niti preti da to postane ukoliko se legalizuje.
Nakon diskutabilne, kratke zabrane koju je uvela Komisija UN za ispitivanje lista koke u Boliviji i Peruu (1949), Jedinstvena konvencija o opojnim drogama UN iz 1961. godine naredila je potpuno ukidanje žvakanja koke u roku od 25 godina od stupanja sporazuma na snagu . Bolivija je još jednom istupila kao zagovornik ukidanja ove zabrane.
SAD su pokušale da blokiraju zahtev Bolivije, napominjući da izmena sporazuma pokazuje nespremnost Bolivije za saradnju u borbi protiv trgovine drogom. Bolivijci su održali demonstracije, takozvane ‘chew-ins’ (pogledajte fotografije na Informacionoj mreži Anda [7]), u znak podrške izmenama sporazuma. Hemispheric Brief dodaje [8]:
Kokaleri [uzgajivači koke] i čelnica vladajuće partije MAS, Leonilda Zurita, slažu se da se stav SAD-a razlikuje od stava ostatka sveta. “Mnoge države nas podržavaju u ukidanju kazne (za žvakanje koke); samo nam se SAD suprotstavljaju,” rekla je Zurita AFP-u.
Pitanje je kako smanjiti ulazak nelegalnih droga u SAD i da li će zabrana žvakanja koke imati ključnu ulogu u tome. Zvaničnici SAD-a podstiču Meksiko da razmotri ‘Plan Kolumbija’ sponzorisan od strane SAD-a, kao model za borbu protiv droge, iako su ga njegovi kritičari nazivali neuspehom [9]. Strategija razbijanja većih kartela da bi se osujetile njihove operacije imala bi za rezultat stvaranje manjih grupa koje bi popunjavale prazninu i koje bi bilo teže naći, pratiti i infiltrirati se u njih. Ovaj slučaj je potvrđen kao istinit u Boliviji. Stiven N. Devit u blogu A Franciscan Abroad [10] kaže:
Dok sam bio tamo, grupe iz moje škole jezika posetile su jednu od većih regija u kojima se uzgaja koka i pričale sa tamošnjom policijom za suzbijanje droge. Rekli su nam da je tamo većina aktivnosti vezanih za drogu zapravo porodični posao . To su male porodične grupe koje obrađuju male količine sirove koke za izvoz u Kolumbiju [sic] i druga mesta, gde će biti prerađena u kokain. Te grupe koriste relativno jeftinu i prenosivu opremu koja se može skloniti ili napustiti u slučaju da budu otkriveni. Skoro je nemoguće ukloniti ove grupe; kada uhapsite ili rasturite jednu, još deset ih je spremno da nastavi posao.
Neki su skeptični povodom pokušaja SAD-a da blokira izmene –Blogging by boz [6] piše:
Umesto da ovo završi lakšim putem i dopusti izmene koje Bolivija predlaže, Obamina administracija bira da troši politički kapital braneći neefikasne i bezvredne mere napisane pre 50 godina.
Dozvoliti žvakanje koke znači biti kulturološki osetljiv i podržavati prava urođeničkih naroda. Ipak, još neka pitanja, kao što je borba protiv trgovine drogom, su povezana sa ovim običajem. Dok SAD i Bolivija ovde zauzimaju suprotne stavove, uzimanje u obzir zahteva obe strane dovelo bi do prihvatljivijeg kompromisa.