[1]Amazonija
Peruanska Amazonija [2] je skoro uvek u nacionalnim vestima, ali ne uvek iz pravih razloga. Ta oblast ima mnogo problema sa životnom sredinom, što obuhvata zagađenje [3], seču drva, krađu i gubitak flore i faune [4] i, na kraju, dezertifikaciju tla. Ali, šta Amazonija znači za Peru, a šta Peru za Amazoniju?
Peru je klasifikovan kao zemlja Anda, ali džungla Amazona zauzima više od 60% zemlje. A njen domet je nekada bio mnogo veći, između 13-16% od ukupne veličine Amazonije. Tokom kolonijalnog doba [5], vicekraljevstvo Perua je nastavilo da gubi zemlju uz napredovanje Portugalaca, što je rezultiralo sporazumima Tordesillas [6] i San lldefonso [7]. Stvaranje novih regiona, kao što su Nova Granada [8] i Río de la Plata, [9] takođe je uticalo na veličinu peruanske Amazonije. Dodatna teritorija je izgubljena tokom ratova koji su se vodili protiv Gran Kolumbije [10], Kolumbije [11] i Ekvadora [12]. A jači udarac se desio tokom akreanskog rata [13], između Brazila i Bolivije, u kome su pomerene granice Perua, pri čemu su prekršeni uslovi navedeni u ranijim sporazumima.
Uprkos velikom prisustvu Amazona, tamo živi samo 13% Peruanaca, dok 30% Peruanaca živi u Limi, na samoj obali. Veliki procenat peruanskog stanovništva su potomci više od 60 postojećih etničkih grupa [14] Amazona, i govore više jezika, ali za veliku većinu, peruanska Amazonija je nepoznato i egzotično mesto.
[15]
Lima – Iquitos, 13 [15], fotografisao [16]korisnik Zooomr-a Cyberjuan [16]
Za one domorodačke zajednice [17] koje su naseljavale Amazoniju tokom poslednjih 12.000 godina džungla je daleko od nepoznatog. Oni imaju ogromno znanje o terenu i uspešno su se prilagodili toj životnoj sredini i njenim resursima. Gotovo je smešno govoriti o Franciskovom de Oreljanovom [18] “otkriću” Amazonije [19], događaju koji se može posmatrati kao početak okupacije domorodačke zemlje i bogatstvu koje su oni ponudili.
Iako je od carstva Inka bilo pokušaja da se osvoji narod Amazonije [20] i Antisuyu [21], istočni deo nekada carstva Inka, sa rezultatima koji su danas još uvek sporni, proces hrišćanizacije domorodačkog naroda i istraživanje džungle počinje sa dolaskom katoličkih misionara za vreme španskog osvajanja na čelu sa Jezuitima [22] i Franjevcima. [23] Sa početkom nezavisnosti i konsolidacijom teritorije u regionu, okupacija zone Amazona postala je manje važna do sredine XIX veka, kada vlada Kastilja [24] ponovo počinje kolonizaciju regiona, posebno u centralnom delu džungle.
Kolonizacija džungle je na kratko stala za vreme rata između Perua i Čilea, ali je ubrzo ponovo počela početkom XX veka. Međutim, ovog puta bila je vođena uz dva principa koji su imali za cilj: pronalaženje puteva kroz džunglu ka plovnim rekama i korišćenje resursa Amazonije, kako u centralnoj džungli, tako i u nizinskim delovima, gde je započela “gumena groznica” [25].
Interesovanje vlade za tu oblast bila je povremena (na primer, Fernando Belaúnde [26] i njegov “Marš ka istoku”) sve do 1970. godine, kada je oktrivena nafta u Loretu. Ekspanzija nafte je trajala sve do kraja decenije. Ipak, potraga za naftom nije prekinuta, a uz brojne naftne bušotine predviđa se buduća ekspanzija nafte u ovoj oblasti. [27]
Ono što ova kratka istorija peruanske Amazonije pokazuje jeste da je ova oblast oduvek bila viđena kao besplatna za sve, teritorija bez vlasnika, zrela za kolonizaciju i eksploatisanje po želji. Prvobitni stanovnici Amazonije nemaju praktično nikakva prava [28], posebno u pogledu vlasništva nad zemljom (to je jedan od razloga koji stoji iza sukoba u Baguaji [29] 2009. godine), čak i u očima njihove vlade. Lokalno stanovništvo nije uspelo da izvuče korist od dugoročnog vađenja rude i nafte. Ukratko, ljudi ne znaju šta bi sve trebalo da znaju o Amazoniji.
[30]
Pampa Michi, 13 [30], fotografisao korisnik [16] Zooomr-a Cyberjuan [16]
Ali nisu sve vesti o peruanskoj Amazoniji loše. Postoji veliki potencijal i resursi koji, ako se mudro iskoriste, mogu doneti veliku korist ne samo zajednicama koje tamo žive, već i zemlji kao celini. Prema Vikipediji, peruanska Amazonija je stanište za drugu po veličini raznolikoj vrsti ptica u svetu. I stanište je za jednu od najvećih zbirki leptira i paprati. Četiri nacionalna rezervata u Peruu se nalaze u Amazoniji, kao i tri nacionalna parka i prirodni rezervati.
Blog, Perú Hoy [31] [es], objavio je novinski članak koji objašnjava poreklo ovog velikog biodiverziteta [32], u studiji koja je u toku.
la región amazónica de América del Sur es, probablemente, la de mayor biodiversidad en el planeta y esa riqueza de especies es más antigua de lo que pensaban hasta ahora los científicos, de acuerdo con uno de los artículos que se enfoca en el lento levantamiento de la Cordillera de los Andes. […] se remonta a más de 65,5 millones de años
Prema studiji koja se fokusira na sporo podizanje planinskog venca Anda, Amazonija u Južnoj Americi je verovatno oblast sa najvećim biodiverzitetom na planeti i njen bogat odabir vrsta je stariji nego što su to naučnici do sada mislili. [….] seže više od 65,5 miliona godina unazad.
Takođe, bitno je pomenuti reku Amazon [19], najdublju, najdužu i najveću reku na svetu i skupljača vode u ogromnom slivu kome daje svoje ime. Uprkos žurbi mnogih da reku izglasaju [33] kao jedno od sedam prirodnih čuda sveta [34], svakodnevna realnost jeste da je prosečni Peruanac “slep” za Amazon, a vlada svojom politikom čini malo da ga podstakne na drugačije mišljenje. Juan Ochoa piše o ovome na svom blogu [35] [es]:
hemos planteado, en este espacio, el necesario acercamiento a las realidades culturales de nuestros hermanos amazónicos. Que la selva no sea un agregado del Perú, un acápite, un bosquecillo poblado por analfabetos tiraflechas. No. Aquí planteamos que nuestra selva sea considerada la mitad más uno del Perú, que el río Amazonas se convierta en el símbolo peruano del mundo, que las culturas étnicas selvícolas sean apreciadas no con ojos occidentales y que el Perú se enorgullezca de ser tan amazónico como patria del pisco, del ceviche y de los Incas.
Mi smo utvrdili, u ovom prostoru, neophodan pristup kulturnoj stvarnosti naše amazonske braće. I da džungla nije nešto što je dodato Peruu, deo, mala šuma naseljena bacačima strela. Ne. Ovde smo izneli ideju o tome da bi naša džungla trebalo da se uzme u obzir kao najveći deo Perua, da bi Amazonija trebalo da postane peruanski simbol sveta, da domorodačke zajednice iz džungle ne bi trebalo da budu vrednovane kroz oči zapada i da Peru treba da bude ponosan na svoj Amazon kao što je ponosan na pisco (lozovu rakiju), ceviche (sirovu ribu) i Inke.
I kao što César Álvarez Falcón tvrdi [36] u svom blogu [es],
La gran paradoja del Perú radica en el hecho de que es un país con gran riqueza natural y cultural, y a la vez presenta una secular pobreza estructural en todos sus aspectos. El Desarrollo Sostenible no debe ser ajeno a la realidad, porque la actividad extractiva, sin responsabilidad social ni ambiental, asociada a una gran biodiversidad, puede provocar impactos negativos con efectos no solo en la degradación de los recursos naturales sino en la disminución crítica de las condiciones de vida de la población.
Veliki paradoks Perua proističe iz činjenice da on nije samo zemlja sa velikim prirodnim bogatstvom i kulturom, već je i siromašan. Održivi razvoj ne sme ignorisati realnost, jer rudarstvo i vađenje nafte, bez socijalne ili ekološke odgovornosti može izazvati negativne uticaje, kvareći ne samo prirodne resurse, već što je još važnije mesto stanovanja i kvalitet života onih koji žive u toj oblasti.
[37]
Iquitos – Yurimaguas, 158 [37], fotografisao korisnik Zooomr-a Cyberjuan [16]
Za pisanje ovog posta delom sam se vodio knjigom “Peruanski Amazon” koju su napisali Alberto Chirif i Karlos Mora, objavljenu u XII tomu “Istorije Perua”, u izdanju Juana Mejía Baca 1980. godine.
Karta u ovom postu je preuzeta sa bloga giselamf05 [38]. Ostale fotografije su moje.