Kako je već izveštavano, u subotu 19. februara je putem španskog dnevnog lista El Pais otkriven tekst koji ističe da: „Fernadno Rospigliosi, bivši ministar unutrašnjih poslova u Vladi Alehandra Toleda, je tražio saradnju od Ambasade Sjedinjenih Država u dovođenju do završnice kampanje protiv Oljantae Umalae.“ Peruanski mediji su odmah preneli ovu vest, koja je na neki način potresla lokalnu političku scenu.

Ipak, već se nekoliko dana ranije pričalo o postojanju tog tekst, jer je 15. februara ambasadorka Sjedinjenih Država u Peruu, Rouz M. Likins, razgovarala sa Umalaom o ovome, što je dovelo do toga da on odbije i nazove to uzurpacijom demokratije građana Perua. Treba napomenuti i to da je Ambasada negirala da joj te takav zahtev upućen.

Konačno, kada se u subotu 19. februara objavio tekst, bivši predsednik Toledo je požurio da izjavi kako nema nikakve veze sa spomenutim sastankom, i jedan od njegovih najbližih saradnika, Karlos Bruse, je izjavio da Rospigliosi nije bio član Toledove vlade kada se održao taj sastanak. Direktno oštećen Oljanta Umala je teškim imenima nazvao bivšeg ministra Rospigliosija, kao i bivšeg predsednika Toleda. Sa druge strane, Rospigliosi je priznao istinitost teksta i rekao kako je to samo njegov postupak, jer je Umala bio opasnost po demokratiju.

Sporni tekst, koji je preveo bloger Karlos Kiros, se može ovde pročitati na španskom;dok se na Storifaju može videti lista nekih tvitova, postavljenih nakon objave istog.

Reakcije su počele da se pojavljuju i na blogovima; najpre se vodilo računa o primerenosti, ili se nije želelo da se traži strana pomoć za unutrašnja pitanja zemlje. Herbert Kastro u svom blogu piše kako su ovi događaji ništa manje od izdaje i pripisuje je onima koji će na kraju imati od toga koristi:

No pues. Así no se juega. Rospi, Tienes que reconocer que quedaste como una zapatilla y lo único que te queda es pedirles disculpas, tanto a Ollanta como a la opinión pública, a la que te debes como periodista. […] Ahora sí Humala tendrá suficientes razones para gritar en calles y plazas lo sucio que le jugaron. Y tú como periodista lo sabes, la víctima siempre saca dividendos.

Na blogu Senjal alternativa (Alternativni znak) su objavili članak Karlosa Tapije koji u jednom delu ukazuje na Rospigliosijevo oslobađanje odgovornosti Toleda i na prave razloge razgovora sa predstavnicima ambasade:

Habría que recordar que la versión de Rospigliosi que “no veía a Toledo desde el 2004” contrasta con su inicial aparición pública como parte del actual equipo de campaña de Toledo-aunque renunciara después, a lo mejor por lo que todos sospechamos-; también que Rubén Vargas, el acompañante de Rospigliosi en la embajada, sea ahora miembro de la Comisión de Plan de Gobierno de Toledo. En fin, las sospechas Rospigliosi-Toledo continuarán por buen tiempo. Aunque hay otra versión, la que dice que Rospigliosi-Vargas iban a informar y aconsejar a la embajada por el vil dinero de una consultoría.

Novinar Raul Veiner takođe u svom blogu analizira razloge za već sada poznato ćaskanje:

Toledo se propuso crear una crisis internacional en relación a las elecciones peruanas, en las que interviniera Estados Unidos y por supuesto soltara dinero, como lo hizo en la crisis del 2000, de lo que Toledo nunca dio cuentas. Rospigliosi no fue a una de sus tantísimas reuniones de asesoría a los gringos en las cosas en las que dice ser especialista, sino a tratar sobre cooperación de gobiernos en una campaña electoral dentro del Perú.

Na blogu Ideleradio su prepisali jedan intervju sa Albertom Adriansenom, kandidatom za kongres sa Umaline liste, gde, između ostalog, iznosi mišljenje o tome kako se mediji ponašaju prema ovoj temi:

Acá hay un proceso mediático, por ejemplo, El Comercio [hoy] pone ‘Asesor de Humala intercedió por él ante embajador de EE.UU.’ y se refiere a Salomón Lerner Ghitis. Lo pone en letras de molde grande y [ayer] puso lo de [Fernando] Rospigliosi, una tira y abajo, [pone] esto que es 200 mil veces menor de lo que hizo Rospigliosi. Lo que diga Lerner al embajador americano, de que Humala es honesto, razonable, es distinto a una contracampaña contra Ollanta Humala. Me parece francamente poco ético de El Comercio.

Na drugoj strani, Raul Mendosa Kanepa kaže da je Rospigliosi uvek bio u skladu sa onim što je propoveda i simbol je farisejizma onih koji ga optužuju.

A Rospigliosi dos funcionarios gringos lo invitan a almorzar y como en todo almuerzo informal, el ex ministro del Interior transmitió (como lo hubiera hecho José, Juan o Jorge) su crispación frente a los avances del nacionalista […] Hay que aclarar que pedirle ayuda a una embajada en una mesa informal para que arremeta contra un candidato, por más peligroso que sea éste, es tan reprobable como auparse a Chávez o recibir petrodólares caribeños para ganar una elección. Pero, de allí a fusilarlo o endilgarle el calificativo de “traidor” ya es un exceso. […] Bien harían los guerreros de uno y otro lado en calmar sus aguas y eludir el epíteto y el sablazo. Aunque este llamado no me exima de decir: “El fariseismo, toda una institución nacional”.

Očigledno su na televiziji dali prostora Rospigliosiju da objasni i predstavi svoju verziju događaja, kao što može da se vidi u ovom intervjuu u emisiji „Prensa libre“ (Slobodno novinarstvo), iako sa druge strane, u ovoj emisiji koja se emitovala na Kanalu N nije bilo tako dobro. Dnevni list La Republika je izvršio istraživanje na ovu temu, gde „55% ispitanika DA veruje da je Rospigliosi učinio dobru stvar kada je zatražio pomoć od Ambasade SAD-a u zaustavljanju Umale, dok 45% misli suprotno.“ Zanimljivo je da u članku objavljenom u istim novinama, koji je napisao lično Rospigliosi da bi opravdao svoje delanje, i gde optužuje Umalu za izobličavanje i manipulisanje tekstom kako bi ga upotrebio u sopstvenu korist, većina komentara čitalaca obezvređuju postupke bivšeg ministra. U svakom slučaju, izgleda da će se o ovome pričati još nekoliko dana, dok neko drugo otkriće ne dospe u prvi plan.