Prošlog vikenda su se neko vreme na društvenim mrežama razmenjivali utisci o godišnjici zemljotresa [1] jačine 8.8 Rihterove skale koji je potresao Čile u ranim jutarnjim satima 27. februara 2010. Zemljotres je za posledicu ostavio spisak više od 500 poginulih osoba, oko 220.000 uništenih domaćinstava i više od 30.000 miliona dolara ekonomskih gubitaka [2]. Hiljade osoba i dalje živi [3] u kućama za hitne slučajeve i nisu u stanju da prevaziđu traume. Mnogi tvrde da proces rekonstrukcije sporo napreduje, uz polemične optužbe protiv aktuelne Vlade i bivše predsednice Mišel Baćelet [4] koja se suočava sa sudskom istragom [5] zbog preranog odbacivanja mogućnosti katastrofe. [6]
Tema je analizirana [7] na društvenim mrežama, sa glasovima kritke [8] zbog sporog odvijanja rekonstrukcije, protesta [9], uspomena [10], komemoracija, bdenja [11].
Mapuekspres [12] je napravio obračun i kaže:
La perdida de Vidas Humanas, el quiebre de un sistema y modelo considerado desarrollado, moderno, que sin embargo, dejó al desnudo las carencias frente a una catástrofe y sus impactos.
Roberto Aransibia iz El Mundo sige ai [13](Svet nastavlja tamo) analizira:
Un año después, y la esperada reconstrucción avanza demasiado lento. Un año después, muchas familias siguen viviendo en aldeas y campamentos de emergencia, y se disponen ahora a pasar ahí su segundo invierno. Un año después, y muchas familias todavía son víctimas del terremoto. Vaya para ellos toda mi solidaridad.
Un año después, ¿habremos aprendido algo?
Godinu dana kasnije, jesmo li nešto naučili?
Čileanski glumac Felipe Viel (@felipeviel [14]), koji živi van Čilea, ostavio je na internetu poruke [15] podrške:
Hoy recordamos a todas las victimas del terremoto de Chile. Fuerza a todas sus familias. Un fuerte abrazo
Dok korisnik Tvitera @elquenoaporta [16] putem tri tvita (1 [17], 2 [18], 3 [19]) izražava kritički rezime komemoracija:
1. Todos esperando la hora como si fuera año nuevo. Mal.
2. Una fecha que debería unir, separa más que nunca. Mal.
3. Ni se ha hecho todo, como dice un lado, ni nada, como dice otro. El blanco y negro acá no va. Mal.
2. Datum koji bi trebalo da ujedini, deli više nego ikada. Loše.
3. Niti se sve uradilo, kako jedna strana tvrdi, niti ništa, kako tvrdi druga strana. Crno i belo ovde ne funkcioniše. Loše.
Rekonstrukcije, protesti i reakcije
Stanovnici grada Konsepsion [20] su optužili Vladu zbog sporog delanja [21] u procesu rekonstrukcije. Uveravaju da nisu dobili obećanu novčanu pomoć, i kažu da regionalne vlasti pokazuju „slabu zainteresovanost“ za stanovnike ove oblasti.
„Nacionalni pokret za ispravnu rekonstrukciju“ [22], koji ujedinjuje oko 25 građanskih grupa od Metropolitan Regiona [23] do Regiona Biobio [24], pozvao je na podizanje crnih zastava kao simbola za „godinu dana bez rekonstrukcije“. Pokret svoje građanske zahteve zasniva na tri stavke [25]: „Gradnja dostojnih kuća, kvalitetnih; rekonstrukcija državnih ustanova kao što su škole, savetovališta i bolnice; odbacivanje privatizacije i spekulacija nekretninama, naročito u priobalnom području i istorijskim oblastima.“
Crne zastave i baloni su postala stalna pojava na protestima. Stanovnici Konstitusiona [26], jedne od zona najugroženijih zemljotresom, su protestvovali [27] dok je predsednik Sebastijan Pinjera držao govor na jednoj od zvaničnih ceremonija povodom komemoracije zemljotresa 27. februara.
Ksimena Hara u El Kinto poder [28] (Peta moć) osuđuje: „Vlada, da se blago izrazim, prilično loše stoji.“ Nakon nekoliko saslušavanja od strane Glavnog kontrolora Republike [29]. Ksimena piše:
Dan deseos de invitar a todos a desplegar un esfuerzo mancomunado por mejorar nuestra capacidad de generar respuestas adecuadas en caso de una catástrofe. Es éste un problema que no conoce de ubicación geográfica, condición social ni menos, de color político. Cualquiera de nosotros puede ser víctima de una desgracia como un terremoto, un tsunami, una inundación un incendio.
Cualquiera de nosotros merece estar amparado por un sistema idóneo y moderno de manejo de crisis, de comunicación, de ayuda, rescate, albergue y asistencia médica. Enfrentemos entre todos este desafío y tengamos un poco de humildad. La soberbia, en esto como en casi todo lo demás es una mala consejera.
Svako od nas zaslužuje da ga štiti odgovarajući i moderan sistem za upravljanje kriznim situacijama, komunikacijama, sredstvima za pomoć, za spasavanje, sklonište i medicinsku pomoć. Suprostavimo se ovim nesrećama i budimo malo skromni. Ponos, kada je ovo u pitanju, a i svemu ostalom, nije dobar.
Vlada je na društvenim mrežama optužena za fotografsku montažu [30] u svom pokušaju da prikaže napredovanja u rekonstrukciji posle zemljotresa, ali ispostavilo se da su to slike nastale pre 27. februara 2010. godine. Korisnici društvenih mreža, kao što je Alehandro Vega [31], su brzo ukazali na to da su neke slike videli i ranije. EnRuta [32] optužuje:
Y ya vamos a cumplir un año de la peor calamidad que he visto. Me refiero a la calamidad humana, al terremoto de ladrones y saqueadores, además de toda la parafernalia utilizada por las autoridades y la prensa. Acabo de ver las fotos falsas de los supuestos arreglos y mejoras hechos por el Gobierno en el año post terremoto y pienso en el montaje que se viene este fin de semana en la VII y VIII Región: Cobquecura, Constitución, Talcahuano, Iloca…
La Estrelja de la segunda independesia [34] (Zvezda druge nezavisnosti) komentariše:
La catástrofe dejó en muchos compatriotas una experiencia indeleble. Y nos dejó a todos una lección: el hombre está primero. Su vida está primero. Su dignidad está primero. En esos minutos que temblaba, para todos lo más importante fueron sus hijos, sus padres, la familia. Lo principal fue, a pesar del miedo, la preocupación por el otro. Aquello, lo básico, que nos hace hombres, y no animales.
Ese es el origen de la dignidad, lo que orientó las acciones posteriores al terremoto. A pesar de años y años en los que se procuró la destrucción y la fragmentación de las organizaciones sociales, volvieron a surgir los líderes auténticos, honestos, en el seno del pueblo. A pesar de la destrucción, se crearon casas de la unidad y centros de reunión. A pesar del abatimiento y la desesperanza, mujeres y hombres sencillos, trabajadores, levantaron la bandera de las ruinas y del barro. Levantaron la patria nuevamente.
To je poreklo dostojanstva, koje je vodilo akcije posle zemljotresa. Bez obzira na godine i godine tokom kojih se težilo uništavanju i rascepljivanju društvenih organizacija, prave i iskrene vođe su ponovo počele da izlaze iz nedra naroda. Bez obzira na uništavanje, stvorile su se zajedničke kuće i centri za okupljanje. Bez obzira na utučenost i gubitak nade, skromne žene i muškarci, radnici, su podigli zastavu iz ruševina i blata. Ponovo su podigli domovinu.
Markos Kanales Nunjes (@MarcosCanales [35]) takođe pokazuje koliko je ponosan na svoju zemlju:
Que puedo decir? Es un orgullo ser y sentirme Chileno, porque #YoEstuveAhiun [36] #27F [37] 2010 a las 3:34. Yo sé lo que se siente.. #VIVACHILE [38]
Na kraju, Rosio Rivera Elrosa (@rrelorza [39]) završava o 27. februaru govoreći:
Y así pasó un año del #27F [37]… me siento feliz porque pude aportar con ayuda post terremoto, pero repitamos: QUEDA MUCHO! y es tarea de TODOS